Citat:
Prvobitno poslao korisnik Master Yoda
...Naravno ovo je samo teoretisanje, ja nisam u USA, ali me zato jako zanima vase gledanje na sve ovo, vas koji ste tamo.
|
Nesigurnost posla: Ako ovde izgubis posao, mozes privremeni posao pronaci brzo. Makar u prodavnici, radis za $10-12. Bitno je preziveti.
Nesigurnost kredita: Meni to nije strasna stvar. Treba biti oprezan, ali ako je zemlja u krizi, nece pomoci da se nerviram.
Opsta nesigurnost: Kao sto rekose u temi 2. amandman: Kupi pistolj i cuvaj se.
Nesigurnost u sebe: I za to ima resenje: Psihijatar. Sada su pojeftinili, posto svi misle da su normalni (i najpametniji). Naravno, ni ja nisam izuzetak 
Generalno: Bitno je ustati kad padnes. Ako ostanes da lezis, onda ti nema spasa. Ko to shvati, presao je na nivo 3. Znaci, nema vise nesigurnosti.
A nikoga od nasih ovde nisam video da se plasi ili je nesiguran. Dakle, predjes na nivo 3 cim ti lupe pecat u pasos.
Ako cu da udjem u kupatilo kad cujem uzbunu za tornado ili da iznajmljujem kamionce i evakuisem se svaki put kad najave uragan, onda bolje da se vratim nazad i da spustam roletne kad je pomracenje sunca.
Ako cu da se plasim da ne izgubim posao ili da se ne razbolim... Mislim da niko ovde nema vremena da misli o tome. Dosli smo ovde da bi nam bilo bolje. Cutimo i radimo. Zbog toga nemamo vremena za vracanje na nivo 2.
Ivo Andric je napisao:
"Boj se ovna, boj se govna. A kad cu ziveti?" (kako kazu na Fejsbuku)
Mozda nas je Amerika naucila da se ne treba bojati. Mozda nas je i to sto smo otisli nateralo da budemo hrabri i da budemo optimisti.
Da li sam nesiguran?
Da li mislim da se vratim?
Da li sam glasao? Ne, ali cu glasati na sledecim izborima.
