Zahvaljujemo na cestitkama!
Danas sam samo ja bio u Bg-u da pokupim pasose (Milica je radila). Receno nam je da dodjemo u 15 casova po njih. Ja sam dosao 15-ak minuta ranije, prepoznao jednu devojku koja je juce bila sa nama u ambasadi. Posle par minuta nam se pridruzila jos jedna devojka i mladja bakica koja je isla pre nas u jucerasnjem proputovanju kroz saltere. Zapricali se mi ispred onih stepenica na ulazu (jedna od one 2 devojke nam je rekla da su njoj rekli da ce nas prozvati, kao i prethodnog dana, 5 minuta pre ugovorenog vremena), kada nam dodje jedan od onih pandura s coska i kaze nam da moramo da cekamo pored zardinjera. Kroz pricu saznah da smo samo Milica i ja bili izvuceni na lutriji.
Prva devojka se udala za lika u Americi i dobila je k3 vizu (cekala je 10 meseci na razgovor), druga devojka ima verenika u Americi (ona je cekala 4 meseca, s tim sto je njen verenik angazovao advokata u Americi da sve to pogura) i dobila je k4 vizu, dok je mladjana baka Andjelka (dobio sam njen broj telefona u Americi
) dobila zelenu kartu na osnovu drzavljansta svoje cerke (bila je u procesu 3 godine). Ovo navodim, jer se secam da je bilo pitanja koliko traju procesi dobijanja prethodno navedenih viza...
Cekali smo do 3 i 5 i onda smo otisli do vrata ambasade, gde smo pokucali i posle toga su nas pustili unutra (tako je to kada ides sa 3 zene, svaka ima svoju pricu, a red je da svaku ispostujes. Ispalo je da je bakica Andjelka bila u pravu i da nismo morali nikoga da cekamo). Unutra smo jos cekali pola sata i onda smo sve cetvoro zavrsili u roku od 5 minuta (dokumenta nam je predao nas ljubazni sluzbenik sa jucerasnjeg razgovora). Meni je bilo samo receno da moramo da udjemo u Ameriku najkasnije do 10. septembra i da zena moze da udje sa mnom ili posle mene, ali nikako pre mene i da koverte ne smemo da otvaramo, vec ih kao takve predajemo priliskom ulasku u Ameriku.
Posle toga sam se sreo sa Zivkovic_Nis i njegovom boljom polovinom (oni su danas bili na lekarskom tako da smo to iskoristili da se upoznamo), preneo im nasa iskustva i pozeleo im svu srecu sledeceg utorka i da nam sledeci susret bude u San Diegu (i oni idu tamo). Zanimljivo je da se i nasi garanti poznaju u Americi...
Sto se tice garantnog pisma, njega cu morati da prekucam (poslali su mi ga skeniranog), a dobrano sam umoran, tako da cu ga sutra postovati u formi u kojoj sam ga i ja dobio...