E, pa došlo je vreme da se javim da sam uspešno
"pozeleneo". Sve je bilo kao što su drugi pisali, ali moram da napišem svoje utiske.
Do ambasade USA sam došao gradskim autobusom koji je bio pun smrknutih lica. Ispred mene je grupa mladih gledala klipove na telefonu i diskutovala o nekom rijalitiju.
Izašao sam iz autobusa, a trema mi skočila na 110% . Pogledao sam se u izlog trafike. Na čelu su 'ladno mogli da mi napišu Coca-Cola. Tako sam bio crven u licu. Par stotina metara kasnije, sam se osećao puno bolje.
A u Ambasadi, potpuno drugačija priča. Svi su nasmejani i ljubazni. Brzo sam prošao prvi razgovor gde sam predao papire, zatom sam platio taksu, a onda sam razgovarao sa konzulkom. Rekla mi je da je sve u redu i da sačekam još jedan razgovor. Tek kada sam seo na mesto, shvatio sam da sam sa njom pričao na engleskom. Pre dolaska u Ambasadu sam mislio da ništa neću razumeti ako me počnu da me ispituju na engleskom. Nakon desetak minuta sam ponovo razgovarao sa našim čovekom koji radi u Ambasadi. Rekao mi je da je sve u redu i da mogu da očekujem papire za par dana.
Okrenuo sam se i ... verovatno sam imao osmeh od uha do uha, kad su to svi primetili.
Mislim da sam postavio rekord. Sve je bilo gotovo za 90-tak minuta. A i to je tako brzo prošlo.
U povratku sam svratio u kafić i naručio kafu i rakiju. Znam da ne treba piti alkohol pre podne, ali kad vam budu rekli da vam za par dana stiže pasoš sa iseljeničkom vizom...
Papiri su stigli nakon par dana. Baš je lepo biti
Želim da se zahvalim svima na Forumu. Hvala vam na pomoći i podršci. Zamolio bih moderatora da me u tabeli
pozeleni
Svima iz generacije DV-2018 želim da uspešno puste korenje u novoj domovini.
Pametni ljudi su davno rekli:
Ubi bene, ibi patria
Živeli
