Hajde da ja budem prvi koji ce da se javi, pa da probijem led.
Pre jedno godinu dana sam se totalno razocarao u sistem nase drzave i vrednovanja u istoj, gde bez neke veze ne mozes skoro pa nista da uradis. Da ne pominjem sada plate i slicno, jer ne mogu da se pozalim kako zaradjujem sa svojim primarnim poslom (muzika), u mojoj trenutno sporednoj profesiji (kompjuteri) radim samo ono za sta uspem sam da se izlaktam. Posto sam zavrsio srednju muzicku skolu (muzicki saradnik), resio sam da se bacim na Microsoft sertifikate kako bih imao neke validne "papire" za sekundarno zanimanje. Opet se vracamo na pocetak price, gde na svakom razgovoru kod nas dodjem do zadnjeg kruga, pa se onda pojavi neko ko ima neku vezu i ja otpadnem.
Vise sam odgovora dobio iz inostranstva za posao nego odavde, ali kada se na pocetku price spomene radna dozvola, odmah krecu da pricaju kako je to "nemoguce" i tu se sve zavrsava. Da se razumem, ja nisam neki strucnjak oko koga se otimaju, pa sam samim tim i svestan da im je zbog mene cimanje da jure papire. U par navrata sam imao i pozive za razgovore, ali to je uglavnom od onih koji previde da je u pitanju Srbija. Cak me je jedna firma iz Portlanda kontaktirala mailom vise puta (nasli su moj profil na LinkedIn-u), a ja sam ih kulirao maksimalno jer sam znao da je u pitanju neka zabuna. Kada sam im na kraju odgovorio da sam u Belgrade, Serbia, a ne u nekom njihovom Belgrade (ima ih nekoliko u USA), vise me nisu pozvali!
Mozda sam malo prosirio pricu, ali poenta je da ovo sve radim kako bih pokusao da svojoj deci obezbedim sto bolju buducnost, ako je to ikako moguce. Muzici u Srbiji mogu da sve vratim uvek, da radim sa kompjuterima cu isto moci, ali ako ne probam da napravim nesto bolje onda cu moci samo da se kajem sto nisam probao.