Činjenica je da morate ispunjavati uslove za dobijanje turističke vize. Pored opštih uslova koje ne bih razmatrao, mislim da je jedan od najvažnijih da dokažete svoju rešenost da se vratite nakon kratkotrajnog boravka u Americi.
S obzirom da nečija namera nije "merljiva" poput činjenica (adresa, karakter, godine), konačna odluka je potpuno arbitrarno mišljenje konzularnog radnika. On može na osnovu dokaza, intervjua i govora tela da proceni da li zaista mislite da se vratite ili ne mislite. I za ovo ne postoji mehanizam, savet ili pravilo. Jednostavno, sve zavisi od procene čoveka kome je to posao i koji je najbolje obučen da takve odluke donosi. Konačno, da li su uvek te odluke i 100% precizne, to je već emotivno, a ne racionalno pitanje.
Inače, procenat odbijenih za vizu iz redovnog izveštaja po nacionalnosti ne govori puno jer nemamo broj predatih zahteva po nacionalnosti (ili ga bar ja nisam našao). Ne mogu da zamislim da je procenat odbijenih direktna posledica "statusa" određene zemlje. Posebno jer ne znam kako bih objasnio visok procenat odbijenih Kanađana (>40%), Novozelanđana (>22%), Slovenaca (>19%) ili Norvežana (>17%). Ima i drugih primera, naravno.
Evo i konkretnog primera koji mislim da dokazuje apsurd jednodimenzionalnog posmatranja:
- Ako je 1000 građana Hrvatske (odbijenih oko 5%) predalo zahtev, vizu bi dobilo "samo" 950 građana.
- Ako je 10000 građana Srbije (odbijenih oko 23%) predalo zahtev, vizu bi dobilo skoro 7700 građana.
Stoga, mislim da jak uticaj na odbijanje ima i broj predatih zahteva, odnosno već izdatih viza. Možete zamisliti da ako bi stopa od 77% izdatih turističkih viza za Srbiju bila konstantna, sa rastom broja zahteva i trajanjem vize od 10g, u jednom trenutku bi ogroman broj građana Srbije imao važeću turističku vizu. Stoga, razumljivo je da procenat odobrenih viza iz godine u godinu pada. I taj trend će se nastaviti sve dok se ne stabilizuje, odnosno smanji, broj predatih zahteva.
Takođe, kada bi trajanje vize bilo kraće (npr. 2g), mislim da bi i procenat izdatih viza bio veći.
Ovo je, naravno, samo moje razmišljanje i nije mi namera niti da nekog "utešim", ni da drugoga "razočaram".