Ima i u Srbiji kulturnih ljudi, sve zavisi u kakvim se krugovima kreces. Isto i ovde. Imas svakakvih drustvenih krugova, samo sto ovde neke mozes totalno da zaobilazis jer se skoro svugde vozis kolima naokolo.
Ja sam generacija koja pamti tri televizijska kanala pre Pinka i sve ove koji su se osnovali nakon sto su se osnovali svi ti kanali koji transportuju taj socijalni glib u mlade mozgove preko tih Farmi, Parova, sta li vec ima da se vidi. Ovde nas zovu Gen X i u principu i ovdasnji kukaju za Pre-Kardashian vremenima.
Bas sam gledala danas fenomenalne stvari koje je godinu dana te fenomenalne vlade postiglo. Nemam pojma o cemu pricaju.
Ali pogledah juce jedan veoma dobar dokumentarac o
Selu bez zena . Veoma zanimljivo. Poticem iz porodice koja se selila vec vekovima tamo, vamo. I u ovom dokumentarcu se lepo vidi zasto mi se jedan deo porodice iselio iz slicnih ovakvih mesta u drugom delu Srbije.
Nakon drugog svetskog rata, vecina je bezala iz sela za gradove trbuhom za kruhom, za lagodnijim zivotom. Devedesetih smo vikendima bezali na sela radi gajenja malina i slicnog, opet trbuhom za kruhom.
Mnogi su se u medjuvremenu rasejavali po svetu, opet iz istih razloga.
A ovde smo u zemlji nezadovoljnih zemljom rodjenja pa cemo uvek naci na srodne duse sa raznih meridijana.
Bas trenutno gledam da procitam sledece naslove:
- Matt, S. J. (2011). Homesickness: an American history. Oxford University Press.
- Ritivoi, A. D. (2002). Yesterday's self: Nostalgia and the immigrant identity. Rowman & Littlefield Publishers.
- Volčič, Z. (2007). Yugo-nostalgia: Cultural memory and media in the former Yugoslavia. Critical Studies in Media Communication, 24(1), 21-38. https://doi.org/10.1080/07393180701214496