Citat:
Prvobitno poslao korisnik markoss
Banja zbog slobodnog vremena, zbog w2 zarade koja za 3 dana voznje izadje 1050$. Vozi se tim chicago phoenix los ang chicago, krene se u utorak uvece u 20h a vratim se kuci u petak uvece ili subotu rano ujutru. Banja je voziti west, nema guzvi, dobri putevi, nema vaga i tih cimanja oko tezine, otkacis prikolice, zakacis dve nove i picis
|
Uskoro se Markoss vraća na forum, pa da iskoristim priliku da ga dočekam sa porukom.
Hvala još jednom za savete i informacije. Nadam se da ćemo se uskoro i upoznati na nekom od terminala.
Par rečenica bih napisao iz mog ugla o poslu u FedEx-u. Odmah da napomenem da sam još uvek novi i bez iskustva pa ne mogu da biram gde ću voziti i sa kim. Ja sam odabrao Fedex upravo zbog tog radnog vremena o kojem su mi Markoss i par prijatelja pisali. Međutim ono što ja radim u FedEx-u je daleko od toga. Za ova dva meseca nijednom nisam krenuo u utorak, a vratio se u petak. Prvo sam imao team leader-a sa kojim sam kretao u utorak u 5 ujutru, a vraćao se u nedelju oko 2-3 ujutru. To je bila dedicated tura i jasno mi je, čovek je sam ovde (kao i svi sa kojima sam vozio do sada) i tako mu odgovara. Posle mu se vratio kolega i mene premeste da krećem sredom i vraćam se ponedeljkom kasno uveče, oko ponoći. Zapadna obala, uglavnom, Portland, Sacramento, Tracy, Rialto. E sada ono najbitnije zbog čega i pišem sve ovo i zbog čega sam za sada jako razočaran u ovakav način rada - nikada nisam dobio prikolice odmah, već su to čekanja na terminalima od 6-12 h i onda posle toliko čekanja mi ne daju prikolice direktno za Čikago već me šetaju sa praznim prikolicama po zapadnoj obali. I svaki terminal opet čekanje celu noć. Po 15-ak kamiona čeka ispred, svi se guraju tamo na linehaul-u, otimaju jedni drugima ture. O timskoj vožnji da ne pričam - molite dragog Boga da suvozač ima bar minimum svesti o higijeni - juče sam izbacio flašicu sa zlatnom tečnošću pored dušeka gde stavljam glavu. Flašica je ona od 591 ml sa otvorom prečnika 1 cm. Smeće po celom kamionu. Beli luk i sardine na sve strane. Stajanje na shoulder svakih pola sata da mokri ili priča telefonom jer je baš tu signal dobar. Naravno bar vlažne maramice da kupi za posle ali ništa od toga. Onda sledeći suvozač amerikanac, control freak, koji mi nudi sendviče samo da ne stajemo nigde narednih 10-ak sati i moli me da držim nogu na gasu da bih na tih 10 sati stigli 9 minuta ranije. Puštanje muzike dok spavam. To su samo neki od primera timske vožnje.
Ponavljam, jasno mi je da sam novi, da moram da sačekam još ovih četiri meseca da prođu, pa da se nadam da ću dobiti nešto svoje za stalno, sa normalnim radnim vremenom ali za sada ovo je daleko od onoga što sam slušao o FedEx-u i razmišljam se ozbiljno da se vratim na OTR ukoliko se ovako nastavi.
Eto, za sada toliko od mene. Pozdrav svim dobrim ljudima.