Ne ocekujem nesto bolji zivot, naravno da ga prizeljkujem. Realna sam, nisam strucnjak u nicemu. Zivotarim na poslu na kojem nema napredovanja. I da se uspijem zapoliti u struci imala bi duplu placu nego ovdje, malo vise u biti. Gledala sam u njihovoj ajmo reci komori da je to prosjecna placa za moju struku, moze i biti duplo veca ali to je sreca ako na tom mjestu nadjem posao i kada platim stan ostane malo vise. To je za sada najbolji scenarij. Naravno trudila bi se, dala bi sve od sebe jer ako vidim sansu takvog sam karaktera (bar do sada bila) da cu je probati uhvatiti. Ali najvise od svega bi se zrtvovala za svoju kcer. Ona je taj okidac. Zelim da izraste u svijetu sansi. Zelim da ima da za vikend zapali negdje kada naraste. Da ne gleda na svaku kunu ako zeli s drustvom na kavu. Da ne razmislja dali ce na godisnji van grada, vec da samo bira di ce. Ne da zivi da radi, vec da radi da zivi. Ne da joj visi posao nad glavom jer ako ostanes bez njega nema vise. To je bilo to od zapslenja. I naravno ima mamu koja bi ju piknula ako bi zastala u iskoristavanju zivota.. Jos bi se raspisala ali nezgodno mi s moba..
|