I ja imam istu mukicu!Velika mi je zelja da odem odavde ali...kao da je to samo reci i otici.Imamo malog sina,pa mi je i to dodatna frka.Mozemo mi da stedimo na sebi neko vreme dok se ne snadjemo ali dete ne sme da oseti da bilo sta manjka.
Nemamo NIKOG ali bas nikog tamo.Ne znam na koji nacin da se povezem sa tim americkim porodicama...ima sigurno nekih koje bi nas primile,bar na neki kratki period.Ja znam da bih ja u svoju kucu primila stranca koji nema nigde nikoga i pomogla mu da pocne zivot iz pocetka.
Apliciracu ove godine pa sta mi Bog da. I moj muz ima trogodisnju skolu,ali ima nemaru da polaze 4. stepen.
Ja sam masinski tehnicar,ko zna koliko se tamo ceni to zvanje...verovatno kao i ovde,slabo.
A sad pitanje pa ko zna neka mi odgovori..
Moj suprug je profesionalni vojnik Vojske Srbije.Da li bi mozda tamo imao sanse da radi isti taj posao?Ne znam ni da li tamo postoji takva vojska ili takvo radno mesto..Hvala svima i svima puno srece.