[dreadnot]

Ajde da i ja malo dodam... ja sam jedan od onih ko sa puno prava moze da kaze da je imao vise srece nego pameti i da je "sleteo na meko" (sto rece moj prijatelj koji nas je pozvao u svoju kucu i pomogao nam dok nismo stali na noge). Kada sada pogledam unazad sa koli(c)ko para smo krenuli, jeza me uhvati. Uz srecu sto smo imali gde da se smestimo, za tri meseca sam se ja zaposlio, posle jos dva meseca i supruga. Skoro godinu kasnije zivimo skromno i pristojno, nista nam ne fali, ali smo jos uvek jako daleko od "Americkog sna", ma sta to bilo. Klinja ide u odlicnu skolu, iznajmili smo veci stan od bilo kog u kome smo do sada ziveli, polako ga punimo stvarima, vozimo nova kola, dakle gledano po tim pokazateljima daleko smo iznad onoga sto smo ostavili iza sebe u Srbiji. Naglasavam, sve to smo uspeli uz mnogo, mnogo srece u pocetku i par dobrih ljudi koji su nam neizmerno pomogli. Zbog toga je moj savet svakome da prikupi sto moze vise novca za dolazak, inace sve moze da bude samo skupa avantura i tuzan povratak.
To sto imate diplomu ne znaci nista osim mozda ispunjenja nekog formalnog uslova. Zanat u rukama (koja god da je struka u pitanju) je vec korak napred, ali preporuka je "majka Mara" i otvara mnoga vrata. Za svaki posao se prijavi gomila naizgled odlicnih kandidata, a posao dobije onaj za koga je neko "dosapnuo" HR sluzbeniku da je dobar, pouzdan, zna posao i sl. Nasi ljudi koje sam ovde upoznao su tako "vukli" jedni druge, jedan se zaposli u firmi, pa preporucuje ostale. naravno, u bolja vremena, kada se zaposljavalo mnogo vise, firme se sirile...
Opaska da je neko ovde sujetan ne stoji, jer ljudi pricaju o onome sto se stvarno desava - odu ljudi sa diplomama, posebno brzih privatnih fakulteta, i misle da su im sva vrata otvorena, a da zapravo nemaju pojma sa poslom. Takvi tresnu ko zrela kruska. Folirante je veoma lako provaliti, posebno u tehnickim, naucnim i sl. disciplinama, padaju vec na prvom radnom zadatku.