...Finansije
Kada budete popunjavali prijavu verovatno cete primetiti da u jednom delu traze od vas da im prilozite potvrdu o finansijama u kojoj im dokazujete da imate nekih 30,000 $ koliko ce vam trebati godisnje dok ste tamo (skolarina+zivot). Postedecu vas padanja u nesvest i reci da to nije problem. Fora je u tome da vecina katedri nudi neku vrstu finansijske pomoci. Kazem vecina jer mnogi privatni univerziteti i oni drzavni koji su najprestizniji znaju da ce bez obzira na sve uvek imati studenata koji ce se slomiti da budu primljeni i biti spremni da plate skolarinu i sami se izdrzavaju. Ostali fakulteti (katedre) u zavisnosti od toga koliki im je budzet nude neku od sledecih finansijskih pomoci:
1) TA (teaching assinstantship) - to je posao asistenta i to je najverovatnije da cete dobiti ako trazite. Kada ste asistent, znaci zaposleni na univerzitetu, skolarinu automatski ne placate, a u isto vreme dobijate i platu od koje se izdrzavate.
2) RA (research assistantship) - to je posao asistenta nekom profesoru gde mu pomazete u njegovom istrazivanju i to je super jer u principu sami odaberete profesora i onda u isto vreme i radite to sto volite, ucite, sticete iskustvo, a jos ste i placeni za to. Medjutim, obicno je mala verovatnoca da cete to dobiti u prvoj godini posto niko od tih profesora jos uvek ne zna koliko ste sposobni a ni vi mozda sami jos uvek ne znate s kim biste voleli da radite.
3) fellowship - to je stipendija. Znaci ne placate skolarinu, dobijate svakog meseca pare od kojih se izdrzavate a ne morate nista sem svojih studija i onoga sto zelite da radite. Postoje dva nacina da dobijete stipendiju- ako zasluzite, tj. ako budu impresionirani vasim rezultatima na testovima i prosekom, ili ako jednostavno zele da vas prime ali vec imaju suvise asistenata (ili mozda imaju mesta za asistente ali vase znanje engleskog nije dovoljno dobro da bi vas pustili da drzite vezbe njihovim studentima) i onih koji predaju i onih koji rade sa profesorima.
4) tuition waiver - ovo je nagora varijanta finansijske pomoci posto obuhvata samo to da ne morate da platite skolarinu a za zivot (stan, racuni, klopa, knjige...) morate sami da se snadjete.
Znaci, kad budete popunjavali prijavu popunite deo gde vas pitaju da li vam treba finansijska pomoc i rangirajte bas ovako ponudjene opcije, a uz onaj papir gde vam traze dokaz da imate 30,000$ nakacite jos jedan papir na kom im lepo napisite da je finansijska situacija u Srbiji takva i takva i da vi ako ne dobijete neku finansijsku pomoc ni necete moci da dodjete i to bi trebalo da resi stvar. No, dobro je da i pored te izjave koju cete nakaciti prvo kontaktirate nekog od njih ko je zaduzen za kontakte sa potencijalnim studentima i njemu objasnite situaciju.
Kad se radi o finansijama jako bitan faktor jer razlika izmedju zivota u malim i velikim gradovima. Dok veci gradovi, metropole, pruzaju zanimljiviji kulturni i nocni zivot, stanovati u njima je veoma tesko sto se tice finansijske strane jer i najruznija, najmanja soba koju mozete da iznajmite kosta vise nego citav dvosoban (napomena: kad se ovde kaze dvosoban misli se na dve spavace sobe, posto se dnevna soba podrazumeva) stan u nekom manjem univerzitetskom mestu. To ne bi bio problem da plata koju vam nude u velikim mestima naspram malih mesta proporcionalno raste, ali na zalost nije tako. S te strane, iako su neki od najboljih univerziteta smesteni bas u najvecim gradovima, tom izboru treba prici pazljivo bas iz ovog razloga...
Studije
Ono sto je bitno shvatiti je da je sistem skolovanja ovde dosta drugaciji nego u Srbiji i na to se treba naviknuti. Pozitivna stvar je to sto su dobri uslovi za rad, sto mozete lepo da radite istrazivanja, sto finu praksu mozete da steknete i puno iz nje naucite. Medjutim, sto se tice uzimanja kurseva i polaganja ispita tu su stvari dosta drugacije. Sistem je takav da vas tretiraju kao u osnovnoj skoli u smislu da se stalno radi i da svake nedelje imate da predate neki domaci. To je s jedne strane dobro jer ako su ti domaci dobro osmisljeni mozete puno kroz njih da naucite, ali s druge strane to predstavlja problem posto ste uvek u trci s vremenom i cesto nemate dovoljno vremena da procitate malo neke stvari sa strane ne bi li ste bolje razumeli celu pricu, nego samo zurite da bukvalno odradite sve domace na vreme. Drugi potencijalan problem je polaganje ispita koje je potpuno drugacije koncipirano nego u Srbiji. Ako iz nekog kursa imate zavrsni ispit (necete za sve kurseve imati ispite posto mnogi od njih na kraju imaju samo neki kao zavrsni rad, projekat) on se polaze tokom finalne nedelje tj. tokom "finals week". To je nedelja na kraju svakog semestra u kojoj morate da ispolazete sve ispite koje uzimate tj. imate svega nedelju dana (cesto ni toliko jer nekada ce vam neki ispit pasti pocetkom te nedelje) da se spremite pa sta uradite. Da pocnete ranije da se spremate i to je tesko izvodljivo jer tokom semestra imate gomilu domacih da uradite koji u principu treba da vas dovoljno pripreme za ispit ali uvek je bitno sesti i procitati malo teorije sto mozda necete stici u ovoj situaciji. Medjutim, cak i ako niste spremni za ispit onako kako biste voleli ne morate da panicite posto se ispiti u Americi u glavnom skaliraju- dok u Srbiji moze da se desi da od 100 ljudi samo petoro polozi sa sesticom a ostali padnu, ovde to ne moze da se desi pa cak i ako svi studenti nemaju pojma i urade ispit jako lose, vec se uvek napravi kriva i raspodeli skoro ceo spektar ocena (ukljucujuæi i najbolju ucenu) medju tim studentima. Poenta cele price oko ocenjivanja u Americi je: mozete uraditi realno lose ispit samo neka u poredjenju s drugima budete bar u proseku.
|