Citat:
Prvobitno poslao korisnik vuxanne
Ja sam u tom studentskom gradu isla dve godine svuda busom ali to je bas svet za sebe - svet koga ima samo u takvim studentskim gradicima, obicno u nedodjijama. Ovde kod mene - prve godine idem iz sigurne oblasti u sigurnu oblast, fakticki 5 stanica od kuce. Ujutru kad krenem na posao ok. Ali nakon 17 h svaki put je autobusu bio bar jedan lik relativno psihicki zdrav. I obicno bucan i uznemirava putnike, nesto peva, bekelji se i slicno. I nakon dva puta kad sam srela takve likove, rekla sam samo ka poslu ali ne sa posla. Posle sam presla da zivim blizu. Ali sve i da idem svaki dan peske na posao, prodavnica velika najbliza mi je daleko sve da idem i biciklom. U nekim pravcima nemas ni trotoara za bicikle pa se i ne moze na te strane. U 99.99 % gradova jedino ako imas neke docimere sa kolima pa da moze da se prodje bez auta.
|
Mislis psihicki nezdrav
ili da se politicki korektno izrazimo "mentally challenged"
Nazalost, to je jedna od neizbeznih pojava po sistemima gradskog prevoza u USA - mnostvo psihijatrijskih slucajeva i beskucnika koji maltene zive u autobusima/vozovima gradskog prevoza.
Imanje/nemanje auta tj. oslanjanje na resurse gradskog prevoza u USA je jedna od stvari koju nije lako docarati novim imigrantima.
Niti je ovo Uzice, niti Mladenovac... Tesko je, cak i nemoguce napraviti paralelu sa USA gradovima. Razdaljine su tolike da je suludo praviti poredjenja. U smislu, voziti bicikl do posla ili do supermarketa od Gorjana, Krcagova, Turice do centra Uzica ili Velike Ivance i Pruzatovca do Mladenovca je sulud pojam. E tako je u US. U vecim gradovima to je minimum neki prosek razdaljina koji predjes do posla ili prodavnice a da pri tom ne mrdnes iz istog grada. Mozda poredjenje zvuci previse plasticno, ali to je otprilike red velicine...