[Bockyman]

Eво да поделим нека моја искуства са аутима овде у УСА.

Први ауто који сам возио је био стари Ford Focus, 2001. годиште, и у моменту када сам га узео имао је око 169.000 миља. Имао сам га укупно 14 месеци, у почетку није много вожен али је задња два месеца одрадио добар посао (знам да сам за 59 дана прешао 10.000 миља). Дакле, са тим аутом сам укупно прошао око 16.500 миља, уложио сам доста у њега јер је имало доста ствари да се мења, уложио сам у њега у сређивање и редовне сервисе око $3.000, али ме никада није оставио на путу или у неком проблему. Али тај Форд није типичан амерички ауто, јер је то био европски Форд и не могу да тврдим 100% али мислим да је био из фордове филијале у Немачкој. Дакле, имам позитивно искуство са њим, иако сам за мало миља имао доста улагања али је то до лошег одржавања бивших власника.

Следећи ауто који сам купио је био Nissan Sentra SL, 2013. годиште, купио сам га октобра 2014. са 18.620 миља. Дакле, ауто је био стар мало више од годину и по дана и са малом миљажом... Јапански ауто и то би требало да буде гаранција да је то добар ауто... али, моја искуства су баш лоша... дакле, на 51,000 миља ми је први пут отказала трансмисија... и пошто је ауто још увек био у фабричкој гаранцији (до 60.000 миља фабричка гаранција на мотор и трансмисију) и поправка ме није коштала, платио сам само 5 дана рент а кар (од 7 дана колико је био у сервису а Нисанов сервис где сам поправљао трансмисију је платио 2 дана рент а кара). Онда сам имао проблема са задњим кочницама, па сам то мењао, па сам мењао неки компресор који је у вези са кочницама... па сам имао још проблема са тим задњим (добош) кочницама, и на крају су ми у Нисан сервису променили све комплет позади... милион стваки, на њихов рачун, као гаранцију јер сам ја већ платио поправку... и онда ми је на 131.000 миља други пут страдала трансмисија... лепо су ми људи говорили да продам тај баксузни ауто, али ја сам мислио да не може мени да се деси да ми два пута откаже трансмисија... и то ме је дебело коштало... поправка је била $2,633 ($150 за товинг-шлеповање урачунато у ову цену). Тада сам већ читао на интернету да новији Нисани (2013. и новији) имају проблема са CVT трансмисијом, али је за мене било касно...И онда сам га трејдовао два месеца касније када је имао око 143.000 миља.
И тада сам купио прави ауто за мене и мој посао (само да кажем да прелазим око 75.000 миља или око 120.000 километара годишње), а то је Toyota Prius V, 2013. (у Србији је то Prius +).
Генерално, све тојоте су добре и поуздане, али су Пријуси посебно поуздани и да нагласим да је сваки Пријус 100% Made in Japan док су код осталих тојота само мотор и трансмисија из Јапана (добро, мотор и трансмисија није САМО,али ето...). Вероватно Тојота има неки разлог за то.
Пријус сам купио 29. августа 2016. са 29.112 миља. Ауто је био certified, сертификован од стране Тојоте, што значи да сам на њему имао 12.000 миља bumper to bumper гаранције (или годину дана), што значи потпуно покривен гаранцијом за то време, а до 100.000 миља гаранције на мотор, трансмисију и батерију. И до данас сам са њим прешао 114.200 миља (то је оно што сам ја прешао, а ауто тренутно има 143.320 миља) и нисам имао ама ни један једини проблем. Дакле, само редовно одржавање, замена уља, гума, једном сам мењао кочнице тј brake pads. И моја искуства са Пријусом су феноменална а пуно мојих колега има пријусе и нико нема неких проблема...

Септембра 2017. сам жени купио Volkswagen Passat 2013., са 35.580 миља и за сада нема никаквих проблема, али жена не прелази много миља, око 1.000 месечно, тако да до сада има пређених неких 5.000 миља од куповине... Видећемо како ће он да се покаже.

Што се тиче америчких аута, пренећу искуство колеге који је купио Shevrolet Cruze, 2014. годиште. Купио га је brend new, дакле стартовао са 0 миља, направио је са њим скоро 200.000 миља и није имао ни један проблем са њим, али га је наравно редовно сервисирао и мењао шта треба и ту је највећи сервис био замена timing belt-а. Тако да ето и једног индиректног искуства са америчким аутима.

Што се мене тиче, мени ће и следећи ауто бити Prius V. Да се разумемо, Пријус није нешто нарочито леп, мени се не свиђа, није нешто ни посебно удобан или управљив (рецимо Сентра је по том питању била много боља, а Пасат је ван конкуренције јер је неупоредиво бољи), али мени су три главне карактеристике битне а то су поузданост, економичност и довољно простора а све три испуњава само овај ауто.

Такође скоро све Тојоте Кемри су изузетно поуздане и квалитетне.
Толико од мене...