Na ovom forumu smo se pomalo stidljivo bavili LGBT tematikom – zapravo samo u jednoj temi javno, a mnogo više poruka razmenjujemo u privatnoj komunikaciji, što mislim da nije dobro, jer novi posetioci ili članovi foruma koje zanima ova tema nemaju ništa od toga, jer ih jednostavno ne vide. Imam utisak da se ljudi uzdržavaju da bilo šta javno pitaju plašeći se reakcija ljudi na forumu. Ja ću zato da započnem temu, jer očigledno postoji potreba. Mislim da većina ludi koja posećuje forum se, ili sprema, ili želi da jednog dana dođe ovde. U svakom slučaju treba da se onda pripreme za Američki način života i vrednosti, koje iznad svega vrednuju slobodu: Ovde (kao i svuda, do duše) ima dosta LGBT osoba, ali su, za razliku od naše balkanske sredine, mnogo vidljiviji i prisutniji u svakodnevnom životu – drugim rečima ne skrivaju se. Gejeve ćete sretati u školi, na poslu, na ulici... itd, ovde se svake godine u većim gradovima održavaju gej parade, svaki veći grad ima i svoju gej četvrt (u Čikagu npr. čuveni "Boystown") i tako dalje... mislim da ste shvatili poentu – vežbajte toleranciju već sada.
Iako ovde uživamo mnogo veća prava i slobode nego što smo imali dok smo živeli u Srbiji (ni i u drugim balkanskim zemjama nije mnogo bolje), borba za jednakost i ljudska prava traje i u Americi. Tome ću posvetiti moj prvi post na ovu temu:
Ono što je trenutno u žiži interesovanja, pogotovo gej ljudi, je već zaveršeno dvodneno saslušanje argumenata za i protiv legalizacije istopolnih brakova pred Vrhovnim sudom SAD-a. Saslušanje je završeno, ali debate, kako javne, tako i privatne ne jenjavaju. Sud pre kraja juna treba da presudi o ustavnosti dva zakona: kalifornijskog Zakona o zabrani gej brakova, tzv. "Proposition 8" i federalnog Zakona za odbranu braka - skraćeno DOMA iz 1996. godine, kojim se brak definiše kao veza između jednog muškarca i jedne žene. DOMA uskraćuje istopolnim parovima određene federalne beneficije, kao što su državne penzije za udovce odnosno udovice i poreske olakšice garantovane supružnicima u heteroseksualnim brakovima. Vrhovni sud razmatra da li taj zakon uskraćuje gejevima ustavne garancije na jednaku zaštitu pred zakonom.
U SAD postoji tradicija nemešanja federalne države u osetljive slučajeve, kao što je to bio slučaj 1967. godine kada je Vrhovni sud ukinuo zabranu brakova među različim rasama, ili 2003. godine kada je poništio oduluku teksaških sudova koji je gej brakove proglasio krivičnim delom, ali ovog puta učiniće svojevrsni pravni presedan i stati u odbranu prava na sklapanje gej brakova time što administracija neće iznositi argumente koji bi branili ovaj zakon odobren od strane Kongresa. Vlada će, takođe, u tom postupku braniti stav da kalifornijske vlasti nisu nadležne da zabrane istopolne brakove.
Iako je 1996. godine donet taj omraženi savezni Zakon za odbranu braka - DOMA, devet saveznih država dozvoljavaju istopolne brakove, i to:
Konektikat, Ajova, Mejn, Merilend , Masačusets, Nju Hempšir, Njujork, Vermont, Vašington i distrikt Kolumbija, kao i tri indijanska plemena. Pored toga,
Rod Ajlend priznaje istopolne brakove sklopljene u drugim jurisdikcijama. Zatim:
Kalifornija, Kolorado, Delaver, Havaji, Ilinois, Nevada, Nju Džersi, Oregon, Rod Ajlend i Viskonsin uveli su "civilno partnerstvo" za istopolne parove koji obuhvata slična, ako ne i ista, prava i obaveze kao i brak, ali se ne zove tako.
Pored toga što smatramo da je ovo istorijski događaj za LGBT populaciju i našu borbu za jednakost i poštovanje ljudskih prava – mi, LGBT imigranti, očekujemo i jednu stvar više od ove sudske odluke: Ako se istopolni brakovi priznaju na federalnom nivou, to što sa sobom donosi određene federalne beneficije, koje sam već gore naveo. U federalnu jurisdikciju spada i imigracija, pa se nadamo da će u skoroj budućnosti biti moguće da brakom sponorišemo svoje partnere prilikom imigracije, a ne da se dovijamo na razne druge načine da bi mogli da ostanemo zajedno (u slučaju kada jedan partner, na primer, dobije GC na lutriji).
O ovome smo malo već i diskutovali na
ovoj temi.
Na kraju, vama gay i gay-friendly narode koji se spremate za Čikago - da poručim da i ovde postoji poprilično velika "naša" LGBT populacija. Kad kažem "naša" mislim ex-Yu. Nije, verovatno, toliko brojna kao možda u Njujorku ili San Francisku, ali je veoma zanimljivo i garantujem da vam neće biti dosadno. Za vas koji ste me kontaktirali na PP, obećavam da ću pisati konkretno o gej životu u Čikagu, Njujorku i DC-ju (tu sam do sada živeo), a vi pišite o životu i iskustvima u svojim gradovima/mestima. Ono što ćete svi novopridošli primetiti je da se ovde "mnogo lakše diše", prestaćete vrlo brzo da razmišljate da li je bezbedno da dečka/devojku uhvatite za ruku ili poljubite na javnom mestu.
Žani hvala na avataru podrške: Thanks for seeing
red!
