Ali kad ides na sahranu gledas bukvalno karte za prvi let. A te su basnoslovne. Meni se to desilo krajem februara kad je vec divljao Covid-19. Plasila sam se zatvorenih granica a iskreno najvise i sebe, hocu li smoci snage da se nazad vratim. Sticajem okolnosti izgubila sam oba roditelja jako naglo. Iz ove perspektive - definitivno nesto blizu aerodroma koji lete za Evropu - JFK, Dulles, Atlanta, Chicago i slicno. Negde blizu arodroma. Ali nista mi ne moze zameniti dva meseca leta 2019-te i dva meseca ovde nakon toga (jesen 2019) sto provedoh sa tom svojom voljenom osobom. To je vrednije nego bilo kakvog prisutstva bilo gde nakon sto ih vise nema. To ih nece vratiti. Ali samo da ste videli JFK aerodrom i brdo nas sto placemo nakon sto smo se pozdravili sa roditeljima koji su otisli na Air Serbia let. Svaki put kad odes, svaki put se oprastas a znas da je sa nekima od njima to zauvek. Nazalost tako i cesto bude. Meni je poslednja memorija vezano za nju sad taj Air Serbia gejt.
|