Sleteo na aerodrom i nakon toga pravo na pasosku kontrolu, guzva je bila i ja sam izvadio zutu kovertu i prvom zaposlenom ali samo mi je receno da nastavim gde sam krenuo i da pratim red. Nakon toga sam stigao na red, dajem zuti koverat i pasos, sluzbenik otvara i krece sa ispitivanjem gde idem i tako dalje. zatim me pita ko je covek kod kog idem i postavljao mi je neka pitanja koja mi nisu bila bas jasna i bilo je pomalo neprijatno jer nije bio bas prijatan i uneo mi je nervozu, nakon toga zove nekog iz imigracione kancelarije i daje mu moja dokumenta i kaze mi da idem sa njim. Ulazim u kancelariju i cekam sat i po vremena dok gledam kako jedni ulaze i izlaze a nikako mene da prozove neko. I napokon cujem svoje ime i covek mi daje pasos uz "Welcome to USA" -> izlazim sa osmehom i zeljom da samo uzmem kofer i izadjem odande kad ono - kofera nema. Sat vremena trazi, pitaj jednog policajca, pitaj drugog, trazi opet, da mi je na kraju receno da trazim aviokompaniju i da prijavim, objasne mi gde da nadjem njihovu kancelariju, odem i vidim da je to zatvoreno i da su otisli. Nakon toga pokusavam da se vratim u prostoriju za luggage i ne provaljujem da je strogo zabranjeno da se vratim u taj deo gde mi policajac kaze da cemo biti uhapseni ukoliko nastavimo da se krecemo ka zabranjenom prolazu, onako bas kao u filmovima. Posle svih muka i visecasovnog boravka na aerodromu ipak se sve zavrsilo kako treba i kofer je stigao vec sutra (u medjuvremenu smo zvali aviokompaniju). Kazu slatke muke..
