Evo ja cu pokusati da probijem led i napisem sve od pocetka pa do sadasnjeg momenta
2018. Godina, bio sam 3. godina na faksu i razmisljam da se prijavim za work and travel program kao lifeguard. U medjuvremenu istrazujem i druge opcije, poslove, agencije, pricam sa ljudima ko planira da ide i gde, vec sam znao neke koji si bili na programu godinu dana unazad. Nesto nisam bio siguran da li cu poloziti dovoljan broj ispita da uhvatim uslov za budzet i na kraju odustao od prijave za program, u medjuvremenu mi izlazi na fejsu objava americke ambasade o prijavi za lutriju i dan danas imam tu objavu podeljenu na fejsu, 15. Oktobar 2016. godine. Podelim ja tu objavu ali sa nekom opcijom samo ja da vidim kako bi sacuvao link, slikam se istog tog dana i popunim prijavu. Na kraju kada se popuni prijava dobija se onaj neki broj sa kojim se proverava status posle, i uzmem ja to da odstampam, otvaram fioku gde mi stoje papiri za stampanje i zadnji papir... (nekako sam znao da je neki znak...)
2. Maj je cini mi se bio sledece godine proveravam prijavu, jedno sat vremena mi je trebalo da otvorim stranicu i unesem kod, kad ono you have been randomly selected.... Iskreno od uzbudjenja nisam ni znao sta citam...
Isto vece popunim ds260 ili kako se vec zvao obrazac i krenem bukvalno sutra dan da skupljam dokumenta koja sam procitao da treba. U medjuvremenu provalio ovaj forum, otvorio neku temu, pisao nesto bezveze i slicno, kako to vec ide kad se ulazi u nove stvari ...
Dolazi cini mi se Oktobar i predstavnici Americke ambasade su odrzali prezentaciju u Nisu gde sam prisustvovao i upoznao jos par nasih ljudi koji su bili izvuceni, mladji bracni par ( 2 prijave, obe izvucene) i jos jedan momak koji na zalost nije dosao na red za intervju... Imao sam par pitanja nakon prezentacije na koje sam dobio odgovor i razresio neke nedoumice koje sam imao.
12.12 sam imao intervju u ambasadi, a nedelju dana pre toga obavio lekarski. Na intervjuu sve proslo kako treba bez ikakvih komplikacija, dobio vizu u pasosu nakon par dana. Ima poseban post koji sam detaljno opisao kako je izgledao razgovor u ambasadi, koja sam dokumenta sve nosio sa sobom i slicno...
Buduci da sam imao tada 20 ili 21 godinu nisam poznavao nikoga u Americi, samo sam znao da imamo Kuma u Chicago koji je tamo vec 20ak godina ali sa kojim nemamo kontak. Nekako se poklopilo da se on javi mom ocu i cuju se ubrzo nakon toga, nismo mu odmah rekli da sam dobio zelenu kartu, vec smo se culi sa njim ponovo kroz 20ak dana i on je sve super bio odusevljen rekao da mogu kod njega za pocetak bla bla... meni je sve odmah bilo previse dobro da bi bilo istinito... Prodje jos nekih 20ak dana i on na skypu napise mom caletu da je ipak bolje da ja idem na te bazene sto sam gledao i da on nece da nam soli pamet i slicno. U sustini samo je hteo da kaze da se predomislio i to je to od kuma, block na skypu nakon tih par poruka
Meni pao mrak na oci jer nikog drugog nisam znao da je u Americi... U medjuvremenu nasi prijatelj iz Kanade kaze da ima rodjenu sestru u Americi u Ann Arbor Michigan, i da ce je pitati da li bi htela da pomogne. Na svu srecu pristala. U medjuvremenu se izdesavalo i promenilo mnogo stvari kod mene. Morao sam da idem na neku operaciju kod koje je oporavak trebao da bude oko mesec dana i na kraju je bio 6ipo meseci... I to sam opisao u posebnom postu. 2x sam prosao ceo proces sa lekarskim pregledom i ambasadom, 3x menjao avio kartu i to je sve bilo okej.
Doso je nekako i taj dan da idem u USA. Prvi put letim avionom, idem sam preko Pariza. Drugar koji je leteo preko pariza mi pricao kako se hvataju neki autobusi sa terminala do terminala i ja skroz zbunjen i uplasen da propustim let sa 4h presedanja... Ali i to je sve bila laganica na kraju. Pred ukrcavanje u avion za USA u Parizu me izvlace na onu kontrolu pri boardingu (3x sam isao preko pariza i 3x su me proveravali), sve to prodje okej, udjem u avion, sletim u Ameriku i sad ono mislim da sam bio jedini sa green card tamo. Sletim u Detroit i vidim svi idu na neke self check terminale a ja sa onom zutom kovertom blenem ko tele u sarena vrata par minuta dok nisam video nekog officer koji stoji u liniji i moze da se pita sta god treba... Objasnim ja situaciju on me uputi gde treba i sve prodje smoothly...
Sutra dan idem u SSA office i apliciram za SSN, sve proslo kako treba, dobio socijalni broj nakon nedelju dana na adresu. U medjuvremenu istrazujem malo grad i vidim da nije ono sto sam ocekivao od Amerike. Jednostavno pre toga sam u inostranstvu bio samo na letovanjima u Grckoj i na ekskurzijama u srednjoj. Cim mi je stigao SSn probao sam da otvorim racun u banci, ali bezuspesno, u Chase nisu hteli da mi otvore bez ID,SSN i broja telefonai GC, nakon toga otisao u Bank of America, otvorio racun i dosao ponovo kada sam dobio GC da mi update status. Polozio i voznju u medjuvremenu i dobio vozacku.
Buduci da je Ann Arbor studentski grad, da mi se nije dopadao sam grad, kao i klima u Michigenu odlucujem da se vratim u Srbiju, zavrsim fax i onda da probam preko leta kao lifeguard sa drugarom. Ostao sam mesec dana u USA i zavrsio sve sto je trebalo, SSN, GC, racun u banci.
Zavrsio fax, i posle nepunih mesec krenuo da radim u Maryland za swimming pool kompaniju. Radio sam ciscenje bazena u pred sezoni i kao lifeguard tokom leta, nakon toga radio na indoor bazenu i ketering u DC. Ostao tacno 6 meseci tamo i onda otisao na 2 nedelje odmora u Majami. Usledio je povratak u Srbiju od par meseci sa planom da se vratim sledece godine i da radim ponovo za istu swimming pool kompaniju kao supervizor.
Letos ja provalio da su sve international lifeguards placali ispod minimum wage, poslao mail u HR ali bez razloga. Nakon toga probali su da mi naplate i housing koji je bio preko kompanije vise nego sto treba. Bas sam ono bio nervozan i sve mi je bilo preko glave uputim se ja u office kompanije u Virginia da razgovaram sa nekim iz HR. U HR rade 2 nase devojke od kojih sam ocekivao iskrenu pomoc ili barem savet sta da radim ali naravno nista od toga , sve sto sam dobio od njih bilo je da one razumeju da sam nervozan ali da ne mogu nista da urade po tom pitanju....
Doslo je vreme da kupujem kartu za USA i da planiram sta i kako za smestaj, za posao su mi nasi ljudi rekli da se ne sekiram. I sada sledi rasplet situacije
Ponedeljak ujutru ja kupio kartu, idem za 10 dana. Isti taj ponedeljak uvece, sedimo nekoliko nas kod drugara, i dobijam poziv na viber od regionalnog supervizora iz USA i kaze mi da ne mogu da radim za njih jer sam se zalio u HR i vice-president kompanije ne zeli da ja radim za njih. Ja skroz u bedaku sve isplanirao, nasao housing preko craigslist, dao depozit i prvu ratu na slepo i sada ostao bez posla ...
Utorak ujutru idem do agencije koja salje studente na bazene u Ameriku i kaze mi lik da da nama trebaju ljudi nismo dobili dovoljno radnih viza za ovu godinu... Ispricam ja njemu sta sam sve radio, ostavim kontakt kaze on zvacu te ovih dana, naravno nikad nije zvao.
Nakon toga setim se da sam pricao sa nekim ko je radio za neku drugu swimming pool kompaniju i apliciram kao lifeguard tamo. Dva dana nakon toga dobijam mail od regionalnog supervizora da su primili moju aplikaciju i pita me da li sam u USA ili Srbiji i ostavio mi je broj da se cujemo preko vibera. Cujemo se mi ispricam i njemu kakva je situacija, njega je zacudilo da mi ova kompanija nije ponudila nesto bolje jer sam sve odradio kako treba, a ja anravno ne spominjem da sam se zalio
Sta se dalje desava, bukti korona u USA, ja se u sebi jedem i ne znam sta da radim. Ja sam imao let 14.3.2020. i dan ili dva pre toga je Trump zatvorio granice za non residents. Meni zvoni telefon sa svih strana zovu me drugari kazu da ne mogu da udjem u Ameriku, ja vec onako sav uspanicen zbog cele situacije samo se jos gore osecam...
Dolazi taj dan da letim, kupio 2 maske, stizem na aerodrom u Beograd i da se check in odma neka plavusa tamo aaa ne moze da ides Trump zatvorio granice, ja joj pokazujem zelenu kartu, kazem da sam resident, odstampao ono saopstenje iz bele kuce ko sve moze da udje u usa pokazujem joj to, ona zove nekog i pustaju me tu... Opet preko Pariza i opet ta kontrola pred ukrcavanje u avion. U Usa sam sleteo sve je bilo ok dok nisam doso do imigrtion officer, i mislim da sam zapao kod najgoreg tada. Neki crnja, vidno bio nervozan i krene da me propituje sto dolazim, gde cu da ostanem, da li imam porodicu u USA i slicno, sve to traje par minuta, ja onako nikakav i izmoren vise mi je bilo sve jedno sta ce da se desi. Pusti on mene tu, nemam sim karticu vec je kasno, skoro da je pao mrak hvatam neki wifi i narucujem Uber. Stigao ispred kuce gde sam trebao da budem, docekala me ta cura kod koje i dan danas zivim....
Krenuo da radim nakon 2 dana. Ono sto nisam znao jeste da je ta kompanija prodata pre par meseci i da je dosao novi vlasnik i da se ne zna sta ce biti sa poslom zbog korone. Nisam radio prva 2 meseca vise od 20-25h nedeljno dok se nije znalo da li ce se bazeni otvarati. i tek tamo pred leto krajem aprila sam krenuo sa full time satima. Posle par nedelja me stavili na platu i evo vec 13 meseci radim u toj kompaniji. Odgovara mi jer radim sa nasim ljudima koji su maksimalno korektni, uvek su mi izasli u susret sta god da mi je trebalo i to mi je prosto bilo neverovatno, jer sam do tada imao samo negativna iskustva sa nasim ljudima. Oktobra krenuo da radim u UPS i radio tamo do sredine Januara jer nema mnogo posla na bazenima tokom zime. Krenuo u medjuvremenu rideshare/food delivery kao part time da se dopunim i to je to.... O UPSu smo dosta diskutovali u temu Union Jobs tako da mozete i tamo baciti pogled
Ima tu jos puno stvari koje su se izdesavale ali ovo je da kazem nekako u kratkim crtama. Nisam previse zadovoljan poslom, ali jesam zaradom. Kao sto rekoh u nekom postu u nekoj drugoj temi. Momci sa kojima radim su mi rekli da ovde ne radis ono sto volis i za sta si ucio skolu, vec za ono sto ti pravi pare, i skroz su u pravu na zalost.
Nadam se da nisam previse smorio, ali ovo je neka bas kratka verzija svega sto se desavalo. Imao sam dosta srece za neke stvari, ali takodje za neke druge stvari sam jako lose prosao.
Ako neko ima bilo kakve nedoumice oko Amerike, poslova, ili bilo cega, rado cu odgovoriti na pitanja.
Savet za one koji se dvoume jeste Take Action!
U koj god state da odete moj savet je povezivanje sa nasim ljudima za pocetak, ali bez nekih prevelikih ocekivanja.
Za kraj bih samo da kazem da mi se jedna devojka javila nakon sto sam pisao nesto u temi za Maryland, i ispostavilo se da je ona bila dosta blizu gde sam ja odsedao 2019. Dao sam joj kontakt kome da se javi za ketering i dobila je posao. I bas sam ono bio srecan da sam nekom mogao da pomognem za bilo sta. Takodje ako neko planira da dodje u Maryland mogu pomoci sa savetima i eventualno sa poslom
