Citat:
Prvobitno poslao korisnik Kilimandzaro
Posto smatram da je psiholoska tema vrlo bitna u kompletnom ovom procesu, iako je ova divno pocela a posle malo skrenula, ja bih ipak da je ösvezim. Elem, od kad sam saznala da sam izvucena, tri dana ne spavam. Fizicki sam postala potpuno iscrpljena. Tablete koje me inace komiraju, nista ne pomazu. Imam osecaj straha, pomesan sa osecajem srece, zelju da odustanem, koja se smenjuje s zeljom da sto pre odem, brigu kako ce se deca uklopiti, kako da isfinansiramo ceo proces. Mislim znam da je sve to normalno ali insomnija me fizicki ubi. Ima li jos neko ovakva iskustva?
|
Pa ja mislim da je vecina nas ovo iskusila pogotovo mi koji smo sa malom decom. Mene je slicno stanje drzalo jedno 2 meseca pa me je popustilo. Ko zna kako bi bilo da nije ovog foruma, mozda bi bilo lakse da ne znas mnoge informacije a opet jako je vazno i da znas dosta detalja.
Ja sam tek u decembru posle intervjua svojoj okolini, kolegama, prijteljima, familiji objavio da odlazim i 99% njih mi je cestitalo na hrabrosti ali bukvakno niko nije rekao nesto negativno..
Na dan odlaska..kad su me otpratili na aerodrom cerka, supruga, majka i zenin brat, i kad sam ostao sam na gejtu pred ulazak u avion, osetio sam ogroman strah...mislim da sam tek tada shvatio velicinu i ozbiljnost citave situacije.
U usa sam puna dva meseca i mislim da sam se lepo uklopio..video sam kako je ziveti u Chicago downtown a osetio sam i zivot u suburb medju mexicancima i crncima gde se policijske sirene cuju nonstop.
Ja na zivot gledam kao neko lavirint, gde lutate hodnicima i imate dva izbora, leva ili desna vrata...neka vam se otvaraju neka zatvaraju pa je izbor na vama koja cete odabrati ...dal rizikovati pa se pokajati.
Ja sam se licno bas dobro informisao oko svega vezano za posao u USA i da nisam zadnjih 12 godina radio kao vozac, verovatno se ne bih usudio da dodjem ovde, zapocnem obuku i nadam se od Juna krenem da radim.
I opet zahvaljujuci ovom forumu sam jako mnogo stvari saznao vezano za kamionski posao.
Kao sto sam pisao u prethodnim postovima, zapitajte se sta ostavljate iza sebe ako odete, koga ostavljate, da li imate samopouzdanje da cete svojim radom sebi i porodici doprineti bolji zivot. I za kraj, da se ne kajete posle par godina ako ne iskoristite ovu sansu.