Evo samo da se oglasim i da kažem da nije baš sve tako opušteno kako svi pišu, ili ljudi kriju.Ja nemam razloga da krijem.Imala sam zakazan intervju za 28.jun.
Već pred ulazom sam imala scenu od koje mi se svakodnevno kosa diže na glavi.Prozvana stojim gde mi je rečeno, a porodica, vrlo ugledna sa dvoje male dece, prozvani čekaju u redu za turističku vizu.I naravno, pošto sam jedina za iseljeničku, posle par minuta mi kažu da uđem, na šta g-đa diže glas-ali mi smo pre nje.Nisam obraćala pažnju, jer kao što rekoh već-svaki dan nekulture koliko hoćeš
Čovek koji nas je prozivao joj je lepim mirnim tonom rekao da nema potrebe da se brine, jer ja idem po drugoj liniji, za iseljeničku vizu, na šta je napravila facu, jer je shvatila da se samo izblamirala.
Ovo sam morala da napišem, jer mi je to baš ostavilo utisak tog dana.
A što se tiče mog intervjua, završio se vrlo brzo, jer se u mojoj aplikaciji DS-260 pojavilo par problema, što se nije videlo kada sam popunjavala, te sam tako na prvom šalteru u razgovoru sa našim čovekom umalo htela da se onesvetim, kada mi je saopštio šta sve aplikacija nije povukla, a sva dokumenta uneta.Kaže čovek, dešava se, nemojte da brinete, otključaćemo DS i sve će se ispraviti.I sutradan, nakon otključavanja i ponovnog unošenja je bilo problema, pa opet.Tek nakon drugog pokušaja je sve prošlo.Stigao mi je mail za intervju u julu, pa ću tada pisati kako je prošlo.
Nekad bezazlene sitnice mogu da izazovu problem, ali verujem da ću sve završiti u najskorije vreme i napustiti Srbiju.