Nisam vozac! Znači ja sam dispečar, imam "svoje" kamione. Znaci to su vozaci kamiona (vlasnici svojih kamiona) ali im ja nalazim poslove. Ja posredujem u razgovoru sa brokerom, uzimam ture, potpisujem ugovore. Sto se tiče tehničkog dela jako jednostavan. Samo dobar internet i sve savršeno funkionise. Imamo najobicniji server koji je povezan sa našom kancelarijom u Čikagu! Ture se nalaze preko programma "trans core 360" Imamo plaćene naloge i to je to.
Sto se tiče telefona povezasni smo preko voip servera koji ima izlaz u chicagu u njihovu telefonsku mrežu. I to je sva prica. Radno vreme od 15-23 (u srbiji ) sto je 8-4 chicago time. Svi satovi u offisu su na chicago time, svi kompijuteri! Znaci dolazimo na posao u 15 h i svima kazemo dobro jutro! U suštini niko ne zna da smo nismo u Chicagu.
(iza cele priče, koja izgleda zanimljivo, krije se tužna priča o explataciji tek diplomiranih studenata, neprijavljenom radu na crno, kašnjjenju plata, gazdi srbinu koji nas eksplatiše....gazdi koji je bukvalno poludeo od para, jer plata dispečara u americi je MNOGOOO veca od mizerne plate u srbiji za koji mi radimo, ali ja to posmatram kao učenje zanata koji cu unovčiti kad jednom dobijem green card).... nadam se da je svima sada jasnije, Inače maštam da odem tamo budem ili dispečar ili vozac, jer bole me neke stvari kojie cujem na poslu a spomenuo sam da ne volim da radim sa našim ljudima...
(a evo zasto ne sa našim vozacima,.... vreme negde pre 4 jula, markete se zapalio znači kraj juna... vozi meni neki bosanac tri ture i vezao WA-NM 4000$ NM-SC 4000$ SC-NH 3800$ I prica on meni kako je eto tu nedelju izgurao skoro 12 hiljada kaze primiće ček preko 7000 za tu nedelju i smeje se i u tom trenutku mi kaže " pa ja da sam ostao tamo u srbiji pa ja ne bi za nedelju dana mogao zaraditi ni 300 evra" u tom trenutku ja zanemeo, jer on ne zna da sam ja u srbiji, a meni neka gorčina u grlu, steglo se, ne mogu da progovorim, izadjem napolje od muke, znam da ne smem da mu kažem da sam ja u srbiji i da je to moja cela plata za mesec dana, a ja mu te pare napravio a on se tako sprda.... ja tada izasao iz offisa, a ono sunce zalazi, negde oko pola 9, pa mi došlo da plačem od jada, gledam sunce i već godinu dana radim tako, nisam mogao da se setim kad sam zadnji put video da sunce zalazi uvek drugu smenu radim ( za nas vaskrs, za naš bozić, za sretenje..)
od tada našoj državi srbiji želim "DUG ŽIVOT I TEŠKU BOLEST"
|