Zdravo, Tomislave.
Pročitao sam tvoju poruku nekoliko puta, pola dana razmišljam kako da ti odgovorim. Vidim da ti je teško, i pokušaću da ti se obratim kao drug, u najboljoj nameri. Nadam se da mi nećeš zameriti...
Našao sam to mesto
Kissimmee FL, iskreno nisam ni znao gde je (zanimljivo ime, btw). Nevezano za lokaciju (već za tvoju poruku), ja bih se na tvom mestu što pre odselio...
Ne znam koliko naših ima tamo i kako smo organizovani, ali mislim da to najviše pomaže, ubedljivo. Ako ti hrana ne odgovara, za početak (mi Srbi volimo reči kao što su "tranzicioni period") ako već nisi možeš da nađeš naše prodavnice i da tamo uzimaš sve što ti treba. Ja u kuhinji uvek imam Knjaz Ja kiselu, C# kafu, Munchmallow, Vegetu, Aleva papriku, the works. Kupujem ćevape, ima naših farmi gde ljudi kupuju pečenja, znam gomile porodica koje su totalno u tom fazonu, ništa im ne fali, stalno su samo sa našima... Mislim da za početak, dok se čovek ne navikne,
ključno je da ima društvo, vodiča, nekoga za savet, pomoć, reč (srpskog!), itd, itd... Ali za takve stvari samo velike metropole dolaze u obzir. Ovde se ljudi okupljaju oko crkve, ima naših mesta za izlazak/kupovinu, svega je vrlo lako naći u velikim gradovima poput Chi i NY. Najiskrenije mislim da će ti prijati atmosfera. A i klima je bliža našoj...
Vidim da si pomenuo školu i američku mangupariju ( = studentariju). Nažalost, u tome se sa tobom potpuno slažem. Ovo je drugi svet. Kod nas su studenti složni (protiv škole?), dok su ovde studenti svesni činjenice da je napolju svet surov, i prilično su samostalni (tj. idu jedni protiv drugih više nego što "pomažu drugu u nesreći"). Totalno drugačija priča! Tebi škola
treba (lepo si rekao i zašto), a tamo pravo društvo nećeš naći. To ti je nešto što giljaš uveče/vikendom pored posla, ništa više...
Da se odmah razumemo, ni naši nisu isti ovi ovde i oni tamo. Da ti odmah kažem i zašto: što si duže ovde, dalje si od onoga tamo. Ja sam ovde u Čikagu našao puno dobrih ljudi, dosta njih mi je s prave strane srca, ali svi oni da se spoje, ne bi mogli da budu takav
Zlobnik kakvog sam tamo ostavio...
Dobar savet bi ti bio da probaš da skupiš nešto novaca i da odeš do BG-a
na odmor. Mislim da bi ti to dosta pomoglo! Bolje bi uočio razlike, dobre i loše strane obe lokacije i da bi imao mnogo realniju sliku u glavi. Svaki put kad odeš, uočićeš veću razliku između sebe i onoga što si tamo ostavio. Činjenica. Valjda podsvesno kupiš dobre osobine iz ove sredine, to je neminovno, pa te ono tamo onda živcira, recimo... A kad se vratiš sa odmora, onda ćeš opet izvagati sve.
Samo četiri godine si mlađi od mene, pa ću ti reći nešto kao stariji brat (big brother - administrator, ima smisla
) koji je isto kao i ti u USA došao pravo iz svoje
sobe (odlično si to sročio, btw). Pokušaj tu misao da izbiješ iz glave. Koliko god ti to delovalo bolje i
lakše, duboko sam ubeđen da ti ne bi odgovaralo. Praktično svi ljudi koje znam su, kada su jednom otišli od kuće i živeli sami, vrlo kratko izdržali nazad "kod svojih"... Jednostavno navikneš valjda da živiš po svom, šta li je...
Nažalost, jeste realno da će te i familija i ekipa odbiti od trpanja što si se vratio... To je u našoj sredini neminovno...
Tamo
nećeš moći da studiraš uz posao da bi diplomirao (ne znam odakle ti info da ovde može samo AA, može ovde
sve), nećeš sačuvati više novca nego ovde, nećeš moći da imaš ni približno onoga što imaš ovde (dobar auto, kuća (tvoji!), onda krediti!), i nadasve, nećeš voditi ni približno bogat život kao što možeš ovde, upravo zbog toga. Surova činjenica, svi smo mi tako računali, zato smo uostalom i došli ovamo, složićeš se...
Naravno, tek si na početku, sad mora biti teško. Odmah da ti kažem, skoro neće biti lakše. Ali će na kraju biti mnogo bolje...
Valjda je cela poenta ovoga što želim da ti kažem to da nije sve tako crno kao što trenutno osećaš. Da se ti i ja razumemo,
svi mi se u jednom momentu osetimo upravo ovako kao ti, bez izuzetka! I nije to ništa strašno. Preživećeš.
Svane nov dan, razmisliš još malo (jutro je pametnije od večeri i te fore), stisneš zube, zapneš jače, i prođe to...
Voleo bih da mi popišeš (isto ovako) neke stvari koje ti se sviđaju u USA, dakle ono što ti je na pozitivnoj strani.