Čini mi se da se po postovima primećuje da li je neko skoro otišao iz Srbije, ili dovoljno davno da su mnogi zaboravili kako je tamo. Ili nikad nisu ni videli onako kako je sada ziveti tamo, posebno mislim na ovu Naprednjačku eru. Ja sam '91. godište iz jugoistočne Srbije, i nemam pojma o čemu pričate kad pominjete finu, kulturnu i prefinjenu Srbiju. Ja to za zivota nisam videla.
Srela sam mnogo divnih i genijalnih ljudi, ali to su pojedinačne priče. Generalna situacija je da ti se deca smeju ako pokupiš za svojim psom u parku. Da se ulične mačke i psi šutiraju i gađaju kamenjem iz zabave. Policija postaje nova mafija, kriminal je kancer svih drzavnih sluzbi, sve se prećutkuje, zataškava i tako postaje novo normalno. Oduvek mislim da su ljudi u Srbiji previše napaćeni. Zaboravili su kako se zivi normalno bez egzistencijalnih problema, svi su negativni, zabrinuti i ljuti, i mnogo je tuzno za gledati. Razumem kako su mnogi ljudi povučeni u neke svoje svetove pa ih to ne dotiče, ali nekima kao meni je to cela prizma kroz koju gledaju svet. Ne moze da mi bude lep dan ako ne sretnem bar 5 nasmejanih ljudi na ulici.
Poslednjih godinu i nešto sam u Kaliforniji, i sada kad znam kako sistem moze podmazano da funkcioniše, da ne mora da me boli glava od drzavnih i pridruzenih institucija, znam sigurno da više nikad ne bih volela da se vratim da zivim u onoj Srbiji u kojoj sam odrasla. Nisam sigurna da li je Amerika odgovor, ali je očigledno zašto mnogima jeste. Ima pravih realnih mogućnosti i nebo je granica. I brate mili ova sloboda... Svako moze da bude šta god da je izmislio sebi, ali bukvalno. To je mnogo lepo, za promenu.
Ljudi zele i traze različite zivote. Razumem razloge za ostanak u Srbiji, ali lično bolje razumem razloge za odlazak.
|