[curlika]

Da nesto ja izmudrujem na ovu temu. Pa, svaka velika odluka u zivotu, je neka vrsta kocke. E sad, ko ne zeli da se kocka i zivi zivot kakav ima a nezadovoljan je s njim - zaista nema sta da izgubi ali nece nista ni dobiti.
Potpuno je individualno kako ce ko proci u USA. Zavisi sta zeli, kakav "zanat" ima i kako i koliko se pripremio za to. Bez dobrog engleskog jezika i para zaista bi bilo suludo otisnuti se u tu "avanturu"...pa ako je bilo koja od ove 2 opcije nekome problem, ima dooosta vremena da to sredi.
Ima fakultetlija koji ganjaju posao samo u svojoj struci, i naravno da ce duze traziti posao od onoga koji bez obzira sta je zavrsio - prihvata se prvog ponudjenog posla pa dok radi istrazuje kako moze nesto bolje raditi...a na kraju krajeva, kad i uspe naci posao u svojoj struci nije sedeo mesecima i cekao da mu se to dogodi.
Kratko cu izloziti svoj plan za koji mislim da je dobar. Imam suprugu i cerkicu od 5god. Od januara sledece godine treba da dobijem posao u struci (profesor klarineta) u muzickoj skoli, u mestu u kome nemam apsolutno nikog poznatog. Kao stranom licu (iz Srbije), bice mi uradjena radna viza, vec mi je direktor skole nasao i stan i nadam se da ce sve biti kako treba. Supruga je vec pocela raditi i ima solidnu platu.
I sad. Neka nas selektuju sledece godine i sta treba da uradim? Da steceno poverenje i sansu za dobrim poslom i ugledom "mozda" prokockam s tim sto bi otisli negde u "nedodjiju" da se snalazimo? Ne.
Ako nam se pruzi sansa, necemo je ignorisati vec bih ja sam, po zavrsetku skolske godine (krajem 6.meseca) otisao gde vec budem odredio, i pokusacu da tokom naredna 2 meseca nadjem nesto odgovarajuce. Ako (i kada) uspem u tome, onda ce za mnom doci i porodica. Siguran sam da je 2 meseca dovoljno ali Boze moj, ako ne uspem, imam jos sanse da se vratim do 9.meseca, do pocetka naredne skolske godine i nastavim raditi i ziveti kako sam zapoceo. Mislim da pored pruzenih mogucnosti ne trebam ici "preko hleba pogace" pa da se kompletno izvrgnemo riziku da sve ostavimo i odemo zajedno. Dakle, konstatacija i zakljucak je: Otisli bi ziveti i raditi u USA samo ako bi nam bilo bolje (nego sto ce nam biti )
E sad. Ko nema posao i mogucnosti za zaposljavanje, njemu je svejedno i nema sta da izgubi. To su te individualne razlike od coveka do coveka, od porodice do porodice.
Kompjuterasi npr. koji su otisli za USA i sada tamo rade u struci i imaju lepe plate, beneficije itd. su isto imali posao na nasim prostorima i u odnosu na ostale koji nemaju posao, su bili u povlascenom polozaju...ali ipak su otisli. Zasto? Pa isto zato da bi im bilo bolje jer, uvek, ma kako ti dobro bilo, uvek ti moze biti bolje (ako naravno smatras da mozes da das vise nego sto u tom momentu dajes i ako imas sansu da tu svoju sposobnost mozes bolje unovciti nego do tad).
Zakljucak je...ne bojte se rizika vi koji nemate posao jer nemate sta da izgubite ali jednostavno morate se pripremiti za odlazak i integraciju u potpuno novu sredinu. Onaj ko ima nekoga tamo je u mnogo boljem polozaju jer bar ima gde da zivi dok se ne snadje ali svejedno, ona 2 faktora koja sam na pocetku naveo...s akcentom na jezik su glavna.
Pripremite teren, kontaktirajte ljude iste ili slicne struke koji tamo vec rade (nebitno jesu li nasi ili ameri), hvatajte veze i vezice gde god mozete, usavrsavajte engleski ne cekajuci da li cete biti selektovani. Pa i na ovom forumu..i smanjicete rizik koji vas ocekuje. Ko to ne moze, ko nije drustven i ko je navikao da sve dobija na lepe oci bez puno sopstvenog truda...bolje da se ne zavarava sa "blagostanjem u Americi". Prezivljavaju i opstaju najjaci a uspevaju tvrdoglavi (mislim-pozitivno tvrdoglavo-uporni tj. oni sto kad nesto odluce ili kazu, stoje iza toga i to sprovedu do kraja) i koji rizikuju naravno, u nekoj odredjenoj meri - ne da ugroze sebe ili druge iz svoje okoline.