E sad malo psihologije...

[Zana]

Imigracija je proces koji je veoma cesto povezan sa osecajima gubitka. Ovaj osecaj se javlja podjednako kod raseljenih i izbeglih lica, i onih koji svojevoljno odluce da napuste zemlju u kojoj su rodjeni kako bi istrazili nove mogucnosti. Nakon dolaska u novu zemlju, mnogi imigranti shvate koliko im nedostaje njihov raniji nacin zivota – nedostaje im porodica i prijatelji, tradicija i poznato okruzenje na koje su navikli.

Ovi osecaji gubitka su cesto otpraceni frustracijom i razocaranjem u nove okolnosti sa kojima se imigranti susrecu. Mnogi se susrecu sa predrasudama i diskriminacijom. Neki shvate da njihovo obrazovanje steceno u drugoj zemlji nije priznato u novoj. Drugi opet ne mogu da se socijalno uklope u novo okruzenje.

Suoceni sa ovim osecajem gubitka, mnogi imigranti se suocavaju i sa procesom zaljenja i pokajanja. Ovaj process ima 5 nivoa: denial, anger, bargaining, depression i acceptance – poznatiji u psihologiji kao grief cycle.

U toku prve faze – denial (odbijanje) – osobe nisu sposobne da private realnost svog gubitka. Minimiziranjem gubitka se izbegavaju osecaji i razmisljanja povezanih sa situacijom. Rezultat ovoga je da se osobe osecaju detached (izolovani) od svoje okoline i bezosecajno. Ove osobe spavaju duze, postaju opsednute sa mislima koje nisu povezane sa osecajem gubitka i ponasaju se neuroticno.

U toku druge faze – anger (bes) – osobe dobijaju osecaj agresivnosti i antipatije, koji mogu podjednako biti upuceni prema sebi ili drugima. Osobe dozivljavaju nove okolnosti kao nepravedne i cesto postavljaju pitanja “Zasto ja” i “Cime sam ja ovo zasluzio/la”. Takodje se desavaju i iznenadne eksplozije besa u situacijama koje nemaju nikakve veze sa situacijom u kojoj se ove osobe nalaze.

U toku trece faze – bargaining (dogovaranje) – osobe pregovaraju sa sobom ili visom silom u pokusaju da sprece osecaj gubitka. Naprimer, mogu obecati sebi da vise nikad nece biti ljuti samo ako se ova situacija promeni (ako Bog da etc). Tipicno ovaj nivo se brzo prevazidje, zato sto osobe vrlo brzo shvate da ovaj postupak uopste ne pomaze u resavanju problema.

U toku cetvrte faze – depression (depresija) – osobe dozivljavaju neverovatan osecaj bespomocnosti, nepostojanja bilo kakve nade i tuge. Cesto placu, sazaljevaju sebe i vrlo cesto imaju samoubilacke misli. Neke osobe dozivljavaju kontinuiranu letargiju i slabost, nemogucnost koncentracije, gubitak apetita i nesanice.

U toku pete faze – acceptance (prihvatanje) – osobe najzad private promenjene okolnosti. Konstatuju svoje gubitke i postaju sposobni da private i istrazuju nove mogucnosti. Njihova ocekivanja se menjaju. Povrate kontrolu nad svojim zivotima i dobijaju nadu u buducnost.

Ova podela na pet faza koje cine ovaj grief cycle je veoma korisna u pokusaju da se analizira reagovanje imigranata na osecaj gubitka. Ali je bitno da nemaju sve osobe isti raspored ovih nivoa, odnosno ne desavaju se po istom redosledu. Neke osobe mogu da preskoce neku od faza a neke osobe mogu po nekoliko puta da dozive istu fazu.

Upoznatost sa ovim simptomima – fazama mogu pomoci imigrantima u njihovom prilagodjavanju i dati im novu zivotnu perspektivu – perspektivu koja im moze dati dodatnu snagu i obogacuje njihovo iskustvo.

Intercepts from Sunaina Assanand, completed her Ph.D. in cross-cultural psychology at the University of British Columbia and currently works as a private consultant

P.S. Ja se izvinjavam, nisam imala dovoljno vremena za prilagodjavanje prevoda, mozda neke recenice zvuce cudno po konstrukciji ali se nadam da je dovoljno dobro prevedeno kako bi analiza bila razumljiva.

[sabby]

NEKI LJUDI SU JAKO DRSKI NA OVOM FORUMU!!!!
KOLIKO SAM SHVATILA TAJ FORUM POSTOJI DA BI POMOGAO LJUDIMA DJELECI ISKUSTVA....A NE SE HVALISAT NA SVA USTA JA SAM AMER,JA SAM OVO...JA SAM ONO,PRAVIT SE PAMETAN I UZDIZAT SEBE PONIZAVAJUCI OSTALE...JER NEMAJU SVI VREMENA PROCITAT SVE POSTOVE I PRATIT SVE TEME NA SPOMENUTOM FORUMU...JA SAM PITALA IZ RAZLOGA JER NE STIGNEM SVE PRELISTAT UZ DVOJE MALE DJECE..PA SAM SI HTJELA USTEDIT VRIME POSTAVLJAJUCI KONKRETNO PITANJE STA ME ZANIMA,KOLIKO JA ZNAM ZA TAKVE STVARI I POSTOJE FORUMI!!!!!!

A TEBE ZANA AKO TAKVE STVARI NERVIRAJU NEMOJ ODGOVARAT NA TAKVA PITANJA PA SMO PROBLEM RIJESILI....PRIMJETILA SAM DA SI JEDINA DRSKA OSOBA NA OVOM FORUMU,TO STO SI VEC ODAVNO DRZAVLJANKA AMERIKE NEDAJE TI NIKAKVO PRAVO DA OMALOVAZAVAS LJUDE KOJI POKUSAVAJU NESTO NAPRAVIT OD ZIVOTA!!E DA AKO NEKI LJUDI NEMAJU ZAVRSENE KOJEKAKVE SKOLE TO NE ZNACI DA SU MANJE VRIJEDNI ILI GLUPLJI OD TEBE !!!!
A UZ TO TI SI SE I NASLA PODSJECAT LJUDE O PRAVILIMA PONASANJA NA FORUMU MA BAS SI ADEKVATNA OSOBA ZA TO SVAKA TI CAST!!!!

COMENT BY ZANA:
Ako nekome jos uvek nije jasno neka procita ponovo instrukcije na zvanicnom sajtu lutrije i ovu temu od prve do poslednje strane (po izboru i ostale teme). Ako i dalje nije jasno, treba da se procita ponovo ali sporije. Ako ni nakon toga nije jasno - teska posla od snalazenja i sa imigracijom i u Americi. Gubljenje vremena zaista. Sorry - zivot ponekad nije fer, a u ovim ujedinjenim drzavama je prilicno surovo ako elementarne stvari ne razumes.

[dreamerns]

Prvobitno poslao korisnik sabby

NEKI LJUDI SU JAKO DRSKI NA OVOM FORUMU!!!!
KOLIKO SAM SHVATILA TAJ FORUM POSTOJI DA BI POMOGAO LJUDIMA DJELECI ISKUSTVA....A NE SE HVALISAT NA SVA USTA JA SAM AMER,JA SAM OVO...JA SAM ONO,PRAVIT SE PAMETAN I UZDIZAT SEBE PONIZAVAJUCI OSTALE...JER NEMAJU SVI VREMENA PROCITAT SVE POSTOVE I PRATIT SVE TEME NA SPOMENUTOM FORUMU...JA SAM PITALA IZ RAZLOGA JER NE STIGNEM SVE PRELISTAT UZ DVOJE MALE DJECE..PA SAM SI HTJELA USTEDIT VRIME POSTAVLJAJUCI KONKRETNO PITANJE STA ME ZANIMA,KOLIKO JA ZNAM ZA TAKVE STVARI I POSTOJE FORUMI!!!!!!

A TEBE ZANA AKO TAKVE STVARI NERVIRAJU NEMOJ ODGOVARAT NA TAKVA PITANJA PA SMO PROBLEM RIJESILI....PRIMJETILA SAM DA SI JEDINA DRSKA OSOBA NA OVOM FORUMU,TO STO SI VEC ODAVNO DRZAVLJANKA AMERIKE NEDAJE TI NIKAKVO PRAVO DA OMALOVAZAVAS LJUDE KOJI POKUSAVAJU NESTO NAPRAVIT OD ZIVOTA!!E DA AKO NEKI LJUDI NEMAJU ZAVRSENE KOJEKAKVE SKOLE TO NE ZNACI DA SU MANJE VRIJEDNI ILI GLUPLJI OD TEBE !!!!
A UZ TO TI SI SE I NASLA PODSJECAT LJUDE O PRAVILIMA PONASANJA NA FORUMU MA BAS SI ADEKVATNA OSOBA ZA TO SVAKA TI CAST!!!!

Ti si izgleda potpuno pogresno shvatila smisao foruma, pogotovo ako nisi procitala pravilnik. Kao prvo, pisati velikim slovima citavu poruku je krajnje nekulturno, jer nekome deluje kao da vices. Ljudi koji su na ovom forumu su tu da pomognu jedni drugima. Upravo ljudi koji su duze vreme u Americi (kao Zana) i koji su prosli celu proceduru imigracije daju i najkorisnije informacije. Ti ljudi koriste svoje slobodno vreme kako bi pomogli drugima. Oni nisu placeni za to, niti im je to posao. Ono sto se ocekuje od ljudi koji dodju na forum je da pogledaju prvo da li je o toj temi raspravljano i da li ima vec odgovor. Zasto mislis da je tvoje vreme cenjenije od necijeg drugog? Zasto mislis da bi ljudi ovde trebalo 500x jednu te istu stvar da ponavljaju, jer nekog mrzi da cita? Mrzi te da procitas teme, a onda dajes zakljucke da li je neka osoba drska ili ne. Stvarno nemam reci.

[Zana]

Prvobitno poslao korisnik sabby

NEKI LJUDI SU JAKO DRSKI NA OVOM FORUMU!!!!
KOLIKO SAM SHVATILA TAJ FORUM POSTOJI DA BI POMOGAO LJUDIMA DJELECI ISKUSTVA....A NE SE HVALISAT NA SVA USTA JA SAM AMER,JA SAM OVO...JA SAM ONO,PRAVIT SE PAMETAN I UZDIZAT SEBE PONIZAVAJUCI OSTALE...JER NEMAJU SVI VREMENA PROCITAT SVE POSTOVE I PRATIT SVE TEME NA SPOMENUTOM FORUMU...JA SAM PITALA IZ RAZLOGA JER NE STIGNEM SVE PRELISTAT UZ DVOJE MALE DJECE..PA SAM SI HTJELA USTEDIT VRIME POSTAVLJAJUCI KONKRETNO PITANJE STA ME ZANIMA,KOLIKO JA ZNAM ZA TAKVE STVARI I POSTOJE FORUMI!!!!!!

A TEBE ZANA AKO TAKVE STVARI NERVIRAJU NEMOJ ODGOVARAT NA TAKVA PITANJA PA SMO PROBLEM RIJESILI....PRIMJETILA SAM DA SI JEDINA DRSKA OSOBA NA OVOM FORUMU,TO STO SI VEC ODAVNO DRZAVLJANKA AMERIKE NEDAJE TI NIKAKVO PRAVO DA OMALOVAZAVAS LJUDE KOJI POKUSAVAJU NESTO NAPRAVIT OD ZIVOTA!!E DA AKO NEKI LJUDI NEMAJU ZAVRSENE KOJEKAKVE SKOLE TO NE ZNACI DA SU MANJE VRIJEDNI ILI GLUPLJI OD TEBE !!!!
A UZ TO TI SI SE I NASLA PODSJECAT LJUDE O PRAVILIMA PONASANJA NA FORUMU MA BAS SI ADEKVATNA OSOBA ZA TO SVAKA TI CAST!!!!

COMENT BY ZANA:
Ako nekome jos uvek nije jasno neka procita ponovo instrukcije na zvanicnom sajtu lutrije i ovu temu od prve do poslednje strane (po izboru i ostale teme). Ako i dalje nije jasno, treba da se procita ponovo ali sporije. Ako ni nakon toga nije jasno - teska posla od snalazenja i sa imigracijom i u Americi. Gubljenje vremena zaista. Sorry - zivot ponekad nije fer, a u ovim ujedinjenim drzavama je prilicno surovo ako elementarne stvari ne razumes.

Htedoh da zapitam zasto nezadovoljstvo zbog druge teme tj. odgovora koji ti se ne dopadaju postujes ovde, a onda kad sam malo razmislila shvatih da si (ne)namerno mozda postovala bas gde treba...

Meni je zao sto si toliko potresena cinjenicom da sam drzavljanin USA. Nadam se da si to zakljucila iz mojih postova, sto bi znacilo da si ipak nasla "malo" vremena da procitas ponesto na forumu. Ili nisi valjda to zakljucila na osnovu onog "Pravi Amer" ispod mog imena?!

Zao mi je i sto te USA ne postuje kao druge, obrazovanije ljude - pretpostavljam da nije prijatno. Ne znam zasto sam ja kriva sto USA ne zeli ljude koji nemaju bar srednju skolu i sto ne razumeju da ti "samo pokusavas da nesto napravis od svog zivota". Mozes da postavljas pitanje oko radnog iskustva i skolovanja hiljadu puta i odgovor ce biti isti - Amerika te nece, dakle njima se zali a ne meni. Slobodno pozovi Ambasadu i uputi protest, to i dalje nema nikakve veze sa mnom. To sto su u jednom trenutku na Balkanu vladale logike "sta ce ti skola, kad vidis da nista ne vredi", "vataj zanat, tu su pare" i "bitno je koga znas, a ne sta znas" i sto su mnogi ljudi resili da im diplome ne trebaju - nema veze sa Amerikom, a takodje ni sa mnom. Svaka odluka ima svoje posledice.

Posto si me vec citirala (pod "coMent"): opet da ti i ovde kazem da je suludo da selektivno citiras - na "onoj" temi si izbacila deo koji ti se ne dopada, a ovde si izbacila deo koji lepo sve objasnjava sta su potrebni uslovi. Sta je poenta toga?

Ako imas nesto pametno u vezi sa ovom temom (Psihologija kao nauka, prvi post je prevod delova naucnog rada a ne "pametovanje" forumasa) - molim te nastavi (malim slovima), ako ne - molim te ostavi me na miru. Nisam ti ja kriva sto ti ne ispunjavas uslove za lutriju - muka mi je vise od indijanskih pitanja "kad je prijava za lutriju", "koja mi skola treba", "kad mogu da saznam rezultate" jer je zbog takvih pitanja pola "starijih" clanova prestalo da posecuje ovaj forum. Dosadno ljudima vise da citaju jedno te isto i da po milion puta odgovaraju na ista pitanja. Umesto toga trebalo bi daleko vise da se bavimo pojedinacnim iskustvima i nekim novim stvarima.

Ako imas jos ponesto da kazes, zapocni novu temu. "Ignore User" opcija postoji na ovom forumu (Kontrolna tabla) sva sreca te mozes da izbegnes svu moju "drskost" na ovom sajtu.

Za one koji ovo citaju, referenca za ovakvu reakciju clana foruma Sabby je moje obrazlozenje (po milioniti put i od mene i od drugih clanova foruma) na ovoj temi.

[Salec]

Prvobitno poslao korisnik Zana

Imigracija je proces koji je veoma cesto povezan sa osecajima gubitka. Ovaj osecaj se javlja podjednako kod raseljenih i izbeglih lica, i onih koji svojevoljno odluce da napuste zemlju u kojoj su rodjeni kako bi istrazili nove mogucnosti. Nakon dolaska u novu zemlju, mnogi imigranti shvate koliko im nedostaje njihov raniji nacin zivota – nedostaje im porodica i prijatelji, tradicija i poznato okruzenje na koje su navikli.

Ovi osecaji gubitka su cesto otpraceni frustracijom i razocaranjem u nove okolnosti sa kojima se imigranti susrecu. Mnogi se susrecu sa predrasudama i diskriminacijom. Neki shvate da njihovo obrazovanje steceno u drugoj zemlji nije priznato u novoj. Drugi opet ne mogu da se socijalno uklope u novo okruzenje.

Suoceni sa ovim osecajem gubitka, mnogi imigranti se suocavaju i sa procesom zaljenja i pokajanja. Ovaj process ima 5 nivoa: denial, anger, bargaining, depression i acceptance – poznatiji u psihologiji kao grief cycle.

U toku prve faze – denial (odbijanje) – osobe nisu sposobne da private realnost svog gubitka. Minimiziranjem gubitka se izbegavaju osecaji i razmisljanja povezanih sa situacijom. Rezultat ovoga je da se osobe osecaju detached (izolovani) od svoje okoline i bezosecajno. Ove osobe spavaju duze, postaju opsednute sa mislima koje nisu povezane sa osecajem gubitka i ponasaju se neuroticno.

U toku druge faze – anger (bes) – osobe dobijaju osecaj agresivnosti i antipatije, koji mogu podjednako biti upuceni prema sebi ili drugima. Osobe dozivljavaju nove okolnosti kao nepravedne i cesto postavljaju pitanja “Zasto ja” i “Cime sam ja ovo zasluzio/la”. Takodje se desavaju i iznenadne eksplozije besa u situacijama koje nemaju nikakve veze sa situacijom u kojoj se ove osobe nalaze.

U toku trece faze – bargaining (dogovaranje) – osobe pregovaraju sa sobom ili visom silom u pokusaju da sprece osecaj gubitka. Naprimer, mogu obecati sebi da vise nikad nece biti ljuti samo ako se ova situacija promeni (ako Bog da etc). Tipicno ovaj nivo se brzo prevazidje, zato sto osobe vrlo brzo shvate da ovaj postupak uopste ne pomaze u resavanju problema.

U toku cetvrte faze – depression (depresija) – osobe dozivljavaju neverovatan osecaj bespomocnosti, nepostojanja bilo kakve nade i tuge. Cesto placu, sazaljevaju sebe i vrlo cesto imaju samoubilacke misli. Neke osobe dozivljavaju kontinuiranu letargiju i slabost, nemogucnost koncentracije, gubitak apetita i nesanice.

U toku pete faze – acceptance (prihvatanje) – osobe najzad private promenjene okolnosti. Konstatuju svoje gubitke i postaju sposobni da private i istrazuju nove mogucnosti. Njihova ocekivanja se menjaju. Povrate kontrolu nad svojim zivotima i dobijaju nadu u buducnost.

Ova podela na pet faza koje cine ovaj grief cycle je veoma korisna u pokusaju da se analizira reagovanje imigranata na osecaj gubitka. Ali je bitno da nemaju sve osobe isti raspored ovih nivoa, odnosno ne desavaju se po istom redosledu. Neke osobe mogu da preskoce neku od faza a neke osobe mogu po nekoliko puta da dozive istu fazu.

Upoznatost sa ovim simptomima – fazama mogu pomoci imigrantima u njihovom prilagodjavanju i dati im novu zivotnu perspektivu – perspektivu koja im moze dati dodatnu snagu i obogacuje njihovo iskustvo.

Intercepts from Sunaina Assanand, completed her Ph.D. in cross-cultural psychology at the University of British Columbia and currently works as a private consultant

P.S. Ja se izvinjavam, nisam imala dovoljno vremena za prilagodjavanje prevoda, mozda neke recenice zvuce cudno po konstrukciji ali se nadam da je dovoljno dobro prevedeno kako bi analiza bila razumljiva.

Ova tema nikada nije zazivela, a mislim da je korisna.

Dete jedne moje dalje poznanice je prosle skolske godine islo u Ameriku na jednu skolsku godinu u srednju skolu, preko nekog programa (ne bih znala reci koji je to program). Vodic celog programa im je sve ove faze koje si ti Zana navela slicno tako ispricao, manje, vise. Elem, on je i deci i roditeljima pojasnio i po mesecima kako ide koja faza. Oni odu u septembru ili oktobru i mislim da je krajnja faza prihvatanja kada su deca zaista zadovoljna sto su tamo negde od aprila ili cak maja. Deca su inace smestena u americke porodice i zive isto kao i oni.

Mene zanima, da li svi moramo da prodjemo te faze nezadovoljstva? Nekako mi se cini sa ove tacke gledista da nema sanse da budem depresivna, besna, nezadovoljna i sl, ali ko zna..

[noki]

Mi smo u Americi vec pune 3 godine,ovo nam je cetvrta. Kad smo mi dosli moji roditelji i sestra su vec bili ovde, i ja sam mislila da ja necu imati problema da se priviknem, i da ako nekoga uhvati depresija to ce biti moj suprug. Ali eto posle samo nekoliko nedelja u USA ,ja pocnem da se osecam bas kao sto je Zana opisala. Toliko me uhvatila kriza pa sam suprugu vikala,ja nemogu vise,pokupicu kufere i nazad kuci.Ali lako polako,krenemo na redovni poso, i pocnem svaki put kad mi je tesko da podsetim sebe kakav mi je bio zivot tamo kod kuce,i sto vise bi pravila sporedbu, USA bi pobedila. Jedino nam nedostaju dragi ljudi kod kuce, ali sad uz pomoc tehnologije u kontaktu smo sa svima celo vreme.
Sigurna sam da ce svi proci niz tezak period kad stignu ovde, bez obzira koliko su psihicki spremni, ali je moj savet da uvek podsetite sebe,koliko vam je tamo bilo tesko,kad niste imali dovoljno para za racune,ili kad kazete detetu da nemate para da mu kupite igracku ili sladoled i niz drugih stvari koje znam da vecinu nas i donese ovde u USA, i odma cete se osecati bolje

[Magelan]

Prvobitno poslao korisnik Salec

Mene zanima, da li svi moramo da prodjemo te faze nezadovoljstva? Nekako mi se cini sa ove tacke gledista da nema sanse da budem depresivna, besna, nezadovoljna i sl, ali ko zna..

U principu svako prolazi kroz ove faze. Naravno, svi smo razliciti, nekoga ovo stigne pre, nekog kasnije. Cesto se faze preplicu, a kod pojedinih individua redosled moze da bude "istumban". I naravno, svaka faza moze da traje krace ili duze, opet zavisi od individue do individue.

[Salec]

Dakle, mora se sve to proci ovako ili onako..

Jedan moj drugar je par godina ziveo u Americi i znam da mi je rekao da ga je jako tukla nostalgija. Onda se vratio ovde i sada je ponovo u Americi. Srecan i zadovoljan!

A kako se sada osecate? Da li vas je proslo skroz? Da li se osecate kao da pripadate tu gde jeste?

[vuxanne]

Prvobitno poslao korisnik Magelan

U principu svako prolazi kroz ove faze. Naravno, svi smo razliciti, nekoga ovo stigne pre, nekog kasnije. Cesto se faze preplicu, a kod pojedinih individua redosled moze da bude "istumban". I naravno, svaka faza moze da traje krace ili duze, opet zavisi od individue do individue.

Jeste. Neki prodju kroz ove iste faze kad odu da studiraju cak i u svojoj zemlji. A oni koji studiraju od svoje kuce nemaju ovo prethodno iskustvo.

[SRBghost]

Evo, ako Bog da srece, ja cu vam biti primer za analizu

Ja sam jednom ostao bez svega i otisao u novu sredinu (iz Sarajeva u Srbiju), ali me nikada takve stvari nisu pogadjale. Moguce zbog toga sto sam jedinac, pa sam donekle i navikao na samocu, a sve novo mi je bilo izazovno i zabavno. Cak i kada sam odrastao i otisao iz malog mesta u NS, oet nista.... Naviknut sam da se NIKADA ne vezujem ni za sta osim ljudi (a i to je kontrolisano), tako da mi materjalne stvari ne nedostaju. Generalno, mislim da je za to najzasluznije sto vec desetak godina zivim po principima naucenim iz jedne simpaticne knjige koja se zove Hagakure