Kako se osećate u periodu nakon dolaska?

[Kamely]

Da li vam je poznat osecaj da sve nekako ide sporo, ili sam ja nestrpljiva Vec trecu nedelju sam ovde i jedva cekam da se zavrti zivot i rutina.

Jel samo moj problem, ili je nekom poznato o cemu pisem

[Magelan]

Clan Kamely je dala odlicnu ideju za pokretanje nove teme

Nismo previse pisali o ovome, te bi bilo lepo da nam tek novopridosli docaraju svoja osecanja nakon dolaska. Da li se i Vama cini da stvari idu presporo i da stojite u mestu? Da li vam se u nekim instancama tih prvih par nedelja cine dugim kao vecnost?

Posto imamo dosta clanova koji dolaze ovamo u skorijoj buducnosti, zamolio bih vas da nastavite da izvestavate nakon dolaska.

Moderator

[Magelan]

Prvobitno poslao korisnik Kamely

Da li vam je poznat osecaj da sve nekako ide sporo, ili sam ja nestrpljiva Vec trecu nedelju sam ovde i jedva cekam da se zavrti zivot i rutina.

Jel samo moj problem, ili je nekom poznato o cemu pisem

Mogu ti reci da sam imao isti osecaj. Cekaj prvo jedan dokument, pa juri da izvadis drugi, drugi je neophodan za jos sto nekih stvari... Svestan si da nigde nije idealno sto se birokratije tice, ali ti se i dalje sve cini presporim. Cekanje socijalnog broja izgleda kao tri meseca, iako on stigne za nedelju dana. FT1P situacije u DMV-ju koje te realno stopiraju mozda dan dva ti se ucine kao da su te unazadile za ceo mesec.

Posle 6 godina imigrantskog zivota, mogu samo da zakljucim da kako vreme prolazi, sami se navikavamo na novi sistem i sva ta nestrpljivost vremenom jenjava. Stvari polako dolaze na svoje mesto, a kada se postigne neka minimalna zona komfora, onda bude lakse. Polako krene da vas napusta taj neki cudni osecaj i stvari krenu da se odvijaju brze, ili bar nama to tako pocne da se cini

[Kamely]

Ja sam sad u fazi banke/DMV. Malo sam otegla, jer sam se opustila od kad sam dosla. Vozacki moze da se sredi za nedelju dana - test. Banka mi je komplikovana, tim pre sto ja ne idem u banke koje ste spominjali na Forumu... A, onda na koncu svega i trazenje prvog posla u isto vreme. Sredjivanje biografije i azuriranje stranica za trazenje posla. I sve nekako nista jos

Moj engleski je poprilicno dobar, ali i tu imam sad problem. Jer, ja ne trazim posao u restoranu ili slicno, pa onda zahtevam od sebe da bude perfektan. Sto opet trazi vreme.

I na kraju...sve je strpljenje - cemu se jos od prosle godine ucim i treniram

[maki90]

Hmmm kod mene je pomijesan osjecaj (nekad mi se sve cini sporo a nekad brzo). Kad sam tek bio dosao, bas se sve bilo oteglo, skoro 2 mjeseca mi je trebalo dok sam dobio SSN, GC, polozio vozacki. Kad jedan papir, dokument kasni onda uzrocno-posljedicno sve podje da se razvlaci. Kad se prvi utisci uzbudjena i odusevljenja slegnu, onda daj da krenem naprijed.

Kao sto Magelan rece, treba sigurno 5+ godina (mada sve zavisi od slucaja do slucaja), dok se naviknes na sve i da onda sve krene to svojim tokom. Prvo cekanje, papiri i procedure oko intervju-a i dolaska, pa onda ovdje, cekanje i ganjanje SSN, GC, DMV-ija, banke. A evo dok ovaj post pisem citam ugovor za kredit za koledz. I tu je bilo ganjanje, povuci a bgm i potegni, treba jos jedan papir, mozes dobiti e zapravo ne mozes. Uglavnom sutra se potpisuje i taj ugovor, sredjuje se i to, pa onda hajmo jovo nanovo, u skolu opet. Mahhh, nikad doci do te luke smiraja, opustenosti. Djeluje sporo. S druge strane kad vratim film, cekaj malo, za godinu dana: promijenio mjesto boravka(i to kako, kontinet bre), imas posao, radis i stedis koliko mozes, osjecas na sebi da si se promijenio, da si sazrio, ti si taj koji donosis sve odluke, upisujes skolu i kreces ponovno, wooow. Imas ogromne planove. Nadas se ostavrenju tog americkog sna. Mozda je ipak sve brzo.

[BetterFuture]

Odlicna tema! Svaka cast Kamely! Jos jedna u nizu koje cemo citati u dahu i ocekivati jos, jos, jos...

[ejpril88]

Konačno i ovakva tema da se pokrene, verujem da svi koji uskoro putuju žele da čuju kako su se ostali snašli. Dosad je bilo - piše se naširoko dok ljudi ne odu a onda se više nikad ne jave sa utiscima.

[BetterFuture]

Prvobitno poslao korisnik ejpril88

Konačno i ovakva tema da se pokrene, verujem da svi koji uskoro putuju žele da čuju kako su se ostali snašli. Dosad je bilo - piše se naširoko dok ljudi ne odu a onda se više nikad ne jave sa utiscima.

Tako je, sram ih bilo. Salu na stranu, ima ljudi koji su godinama preko i jos uvek pisu. Normalo je da se prioriteti menjaju goliko god mi sa ove strane zeleli da cujemo iskustva. Na kraju krajeva, cekacemo i Vase postove

[Kamely]

Naravno, ja razumem ljude koji se vise ne javljaju. Zivot ih odvuce. Sasvim prirodno. Medjutim, kada smo svezi ovde, mnogo znaci da neke unutrasnje dileme podelimo sa nekim ko je u istoj ili slicnoj prici, a ne da vodimo sami sa sobom dijaloge
Elem, meni ova komunikacija znaci jer ja nisam okruzena nasim ljudima koji bi mogli sa mnom da podele muku zvanu nestrpljenje, kao i da mi na svojim primerima umire savest - da li sam see stvarno ulenjila ili je ovo (ne)desavanje konkretnijih zivotnih stvari prirodan proces.
Nadam se da ce nam ova tema biti od pomoci. A, ako neko (pa i ja) vremenom prestane da se javlja, to znaci da je ZIVOT poceo

[johnny_nyc]

mi smo u ny od 08/2014 i nama osim prvih mjesec dana vrijeme leti, ne mogu vjerovati da smo tu vec godinu i pol, tih prvih mjesec dana je bilo nekako najgore...jednom kada smo rijesili sve papire i nasli poslove vrijeme je krenulo i cak mogu reci da mi dani nekako brzo idu.