Vicevi i sale o nasim ljudima u inostranstvu!

[curlika]

Eto da se malo nasmejemo, nece skoditi. Bilo ko ako ima neki vic, dogodovstinu ili bilo sta smesno sto je cuo, ili mu se desilo, ili nasao negde na netu...neka napise...Nagrada za najbolji vic ili pricu....zna se - G.C! (i ovo je vic, nemoj da neko ozbiljno shvati)!

[curlika]

Dnevnik iseljenika - Kanada 1.deo

12. avg.
Uselili smo se u našu novu kuću u Kanadi. Tako sam uzbuđen. Ovde je tako lepo. Planine su prekrasne. Jedva čekam da ih vidim prekrivene snegom.

14. okt.
Kanada. To je najlepša zemlja na svetu. Lišće je poprimilo sve one divne nijanse žute i narandžaste boje. Vozio sam kroz prirodu i video par jelena. Tako su graciozni. To su najlepše životinje na svetu. Ovo mora da je raj. Volim Kanadu.

11 nov.
Dan sećanja (Kanadski državni praznik). Lov na jelene će početi uskoro. Ne mogu da zamislim da neko može ubiti tako divnu životinju. Nadam se da će uskoro sneg. Tako je divno.

2. dec.
Noćas je pao prvi sneg. Ustao sam i video sve pokriveno belim pokrivačem. Izgleda kao najlepša razglednica. Izašli smo napolje, očistili stepenište i prilazni put a onda se grudvali (ja pobedio). Kad je prošla grtalica morali smo ponovo da očistimo kapiju. Koja divna zemlja. Volim Kanadu.

12.dec.
Noćas opet sneg. Opet prošla grtalica i zatrpala kapiju. Ovde je zaista prekrasno.

19.dec.
Noćas opet sneg. Nisam mogao izvesti auto da idem na posao. Ovde je zaista divno samo sam malo umoran od lopatanja. Opet jebena grtalica.

22. dec.
Ovo belo govno opet padalo celu noć. Dobio žuljeve od lopatanja i leđa me bole. Ovaj majmun sa grtalicom kao da se krije iza ćoška i samo čeka da ja očistim ispred kapije. Šupak.

25.dec.
Srećan jebeni i usrani Božić. Još malo usranog snega. Ako mi ikad padne šaka ovaj peder što vozi grtalicu, ubiću ga. Mater im jebem što ne posipaju više soli po putu pa da se pre otopi.

27. dec.
Noćas opet sneg. Ne izlazim već tri dana sem što čistim sneg kad god prođe grtalica. Ne mogu nigde ići, auto se zaglavio u brdu snega ispred kapije a i hladno je. Kažu da će noćas pasti novih 30 cm tih govana.

28. dec.
Prognoza je bila loša. Palo je pola metra. Ako ovako nastavi neće se otopiti do leta. Grtalica se zaglavila i taj šupak došao kod mene da traži lopatu. Rekao sam mu da sam već slomio šest lopata čisteći ta govna sa vrata što ih je on nabio i zamalo da sam mu je slomio o glavu.

4. jan.
Najzad izašao iz kuće. Otišao do prodavnice da kupim nešto hrane i kad sam se vraćao udario kolima jelena. 3.000 dolara štete na kolima. Te jebene nemani trebaju biti ubijene. Svugde ih ima. Što ih lovci ne pobiše jesenas...

3. maj.
Odvezao kola kod mehaničara. Neverovatno koliko su zarđala od jebene soli što je posipaju svuda.

10 maj.
Selimo se na Floridu. Ne mogu zamisliti kako neko normalan može živeti u toj jebenoj Kanadi.

[curlika]

Dnevnik jednog iseljenika - Florida 2.deo

12. maj
Stigli smo na Floridu. Uselili smo se u novu kuću. Tako je velika i lepa i ima sav komfor... naravno i pool. Kako je ovde samo toplo i prijatno. Već sam zaboravio usranu Kanadu. Mnogo volim Floridu.

20. maj
Ovde su ljudi neverovatno dobri i uvek se samo smeju. Stvarno je Florida interesantna a ima i puno interesantnih životinja. Baš je fino toplo. U ovoj nedelji sam se prigrejao od one usrane Kanade. Puno volim Floridu.

12. jun
Već smo mesec dana tu i vreme je još uvek toplo ali vlažno. Dobro da u kući imamo klimu. Sused mi je pričao kako u jednom restoranu u blizini služe dobrog frikovanog aligatora. Kako mogu ljudi da jedu te divne životinje, koje potiču još iz doba dinosaurusa. To ne mogu nikako razumeti. Videli smo puno toga na Floridi, neverovatno je dopadljiva. Najviše te volim, Florido!!

30. jun
Otkada smo došli vreme se skoro nije menjalo. Uvek toplo a sad i pomalo suviše vlažno. Ali klima uređaji u kući i u kolima rade odlično. Noću nam jedino pomalo smetaju komarci, kojih ima i u ovo doba godine. Upoznao sam još neke susede. Stvarno su ljudi na Floridi dobronamerni.

18. jul
Neverovatna vrućina i skoro 100% vlaga. Za vikend idemo na obalu. Nadam se lepom provodu.

20. jul
Kakva noć. Žena je u hotelu slučajno ostavila otvoren prozor. Zamalo da me živog pojedu ti odvratni komarci. Kad smo hteli da se vratimo kući neko nam je ukrao kola. I tako smo se vozili 100 milja taksijem. Crnac taksista uvek se samo smeškao. Imao sam utisak da je on ukrao kola. Bogme ima kriminala na Floridi.

21. jul
Posle vraćanja kući, opet taksijem na posao. Pa ja kao da radim samo za crnačke taksiste. U firmi, šef mi je rekao, da se ne smeškam dovoljno, ali kako da glupanu objasnim da nisam sklopio oka od onih jebenih komaraca a ukradenih kola se nisam ni setio. Neverovatna vrućina.

30. jul
Vrućinski talas je na maximumu, a nama je u kući crkla klima. I još ovi vampirski komarci. Jedino me spase izjutra jedno kupanje u poolu... da preživim. Kad sam hteo da se bacim u pool vidim u njemu aligatora od 3 metra!! Još mi je samo ta pičkarija trebala. Brzo zovem 911 da upitam šta treba da radim. Oni kažu da ga pustim na miru i da će on sam otići odakle je i došao. Poludeću.

31. jul
Već ujutro neverovatna vrućina. Na poslu sam opet kao prebijen. Onaj ***** od šefa mi prebacuje da se uopšte ne smijem i da to nije dobro za konzumente. Jebo aligator i njega i njegove konzumente.

1. avg
Kakva vrućina. Već drugi dan bez klime što znači i bez spavanja. Sve će da izgori, samo komaraca ima sve više. Onaj mrgan od 3 metra kao da je u mom poolu kampirao. Kažem celu priču susedu a on se samo smeška baš kao i uvek. Pička li mu lepa materina.

2. avg.
Jedva dočekam, da mi dođu popraviti tu kurčevu klimu. A onaj niger umesto klime sredi mi ćerku. Policija kaže da treba biti pažljiv, a da crnca verovatno neće moći uhvatiti jer su i onako svi isti. Vrućina kao da smo u paklu. Jebem ti Floridu.

12. avg.
Ne možete da zamislite tu vrućinu. Ovde smo još uvek, kao u paklu. A otkad smo došli vreme je isto. Šef me izbacio iz firme, sa osmehom na licu, sa objašnjenjem da su se konzumenti pobunili jer se nisam dovoljno smeškao. E tako, ostadoh bez posla. Na putu uđem u kafanu da se propijem. Svi se meni i mojoj priči samo smeju, a naročito onaj policajac koji me nakon toga uhvati pijanog i traži da mu platim 3.000 USD. Majku im jebem, mrzim Floridu, prokleta bila!!

13. avg
Petak, 13. Bože, kakva vrućina. Vraćam se kući iz ćuze, bez kola, bez posla i bez para. Mrzim taksiste. Svi beže sa osmehom na licu, a usput mi kažu da dolazi uragan Mitch. Legnem u kuću u kojoj još uvek ne radi klima, da malo razmislim o svemu. Odjednom neverovatan vetar zapara vazduh i kuća nema više krova, još minut dva i nema više kuće. Vetar sve poleže. Nemam više nista, samo je onaj aligator ostao u poolu. Što ga nisu poklopali u onom restoranu... Susedi se vraćaju i sa osmehom na licu kažu da imam sreću da sam preživeo Mitcha. Opet je vrućina k'o pre, a ja bez svega, mrzim Floridu. Selim se odavde. Gde... ovog puta neću da vam kažem...

1. septembar:
Naplatio pare od osiguranja. Zgadila mi se ova Amerika. Kao i Kanada, uostalom. Ubedjujem familiju da odemo u Disneyland. Posle ćemo smisliti gde ćemo i kako ćemo...

[curlika]

Dnevnik jednog iseljenika - Povratak za Sarajevo 3.deo

8. septembar:
Potrosio pare od osiguranja. Ne znam gde cemo, deca bi vec trebala u skolu. Sinula mi je napokon pametna ideja. Zovem rodbinu da me upute kako da kupim stan u Sarajevu. Ucimo ubrzano gramatiku, ja vec uspesno razlikujem ekavicu i ijekavicu. Deca brkaju meko, mehko i tvrdo 'c', zaboravljaju umetnuti h gde treba, palatalizacija im nijedna ne ide od ruke. Sta li ce od nas biti.

24. oktobar:
Rodbina mi hitno odgovara da ima jedan sto bi prodao knjizicu i da ima ope' jedan u Općtini koji bi pogurao za stan, ukoliko... Prodali auto i kompjuter. Poslali pare za stan.

25. novembar:
Papiri za stan u Sarajevu sredjeni, sreci nema kraja. Mi smo bez para. Deca ne idu u skolu. Svi pomazemo u obliznjoj samoposluzi, imamo dovoljno za motel i kartu. Pripreme za povratak u toku: gledamo u sobi CNN i pokusavamo shvatiti trenutnu politicku situaciju. Ja imam problema sa razumevanjem unutrasnjih,granica, nismo se valjda za to borili. Kazu mi da malo puno naginjem na unitaristicku politiku, a da opet nisam dovoljno ekstreman da mogu preziveti lako politicku realnost. Kazu mi isto tako da ne serem.

24. decembar:
Poslednje pripreme za put. Uzeli najjeftinije karte, na prvi dan Bozica, bice prazan avion. Teraju me da kupim Leviske, ne mogu me vise gledati u dronjcima. Fino smo se svi obukli, poneli smo nesto baterija, sveca, mleka u prahu, kafe i dve-tri cokolade, da obradujemo nase. Poslednja noc na jebenom severnoamerickom kontinentu. Nalet ga bilo, i onog ko ga otkri, i ove sto na njemu zive.

25. decembar:
Prvi dan Bozica. Na putu do aerodroma blistaju ukrasi na palmama.Samo da mi je docepati se aviona. Nalecem na Deda Mraza u bermudama, saljem ga u neku stvar. Predajemo stvari, oduzimaju nam vrecu sa rizom i otpakirane vrece mleka u prahu ...kazu supci, zabranjeno po nekom njihovom zakonu. Ovo je vec prevrsilo meru. Psujem tecno. Oni se smeju. Budale. Stjuardesa me upozorava da pazim kako se ponasam nakon sto sam ljubazno stisnuo pilota i vikn'o mu na uho: "Vozi Misko!".

27. decembar:
Amsterdam. Mmmm, osecam miris Evrope. Zadrzavaju nas u policiji, kazu istekla nam oba pasosa, i crveni, i plavi. "Ma, koji ste mi vi ..." mislim se, ja - tamo se ja vise ne vracam. Fino mu kazem: "No Amerika, no, niks, kaput, finito..." Prenocili na policiji. Uzelo nam tariguz i svece, kaze treba da prodje neko ispitivanje. Bas smo se sjebali. U policiji upoznajemo puno naseg sveta, svi idu na drugu stranu. Svece mogu s nama, tariguz ostaje, zapaljiva materija. Otkidam malo papira sa jedne rolne, zlu ne trebalo. Niko ne primecuje.

31. decembar:
Nakon dve noci prespavane na amsterdamskom aerodromu, evo nas na putu za Bec. Svi smo se vec medjusobno posvadjali. Optuzuju me da sam ih sve uvalio u govna, bez njihove volje. Ubedjujem ih da ne seru i da ponavljaju gradivo, vec smo skoro kuci. Slecemo u Bec. Ah, Wienna, Shtrauss, Waltzer, Dunau, jes' klinac. Policija nas odvaja na poseban izlaz.

1. januar:
Novu godinu docekao u krugu familije, u posebno ukrasenoj celiji. Gledam novogodisnji koncert kroz resetke. Deci poklanjam cokolade, Fati sam uspio maznuti jedan tester na Free Shopu u Amsterdamu - Gyvency for men. Svidja joj se. Mirise. Izgleda da ce nas pustiti vec za dva dana. Hrana puno bolja od one u Amsterdamu. Vec sam skoro zaboravio ona sranja sto smo jeli u onoj poganoj Floridi. Mekdonald, Meklaud, Mekintos, Meksiko, to su samo neke od zabranjenih reci nakon naseg groznog McDonald'skog iskustva.

6. januar:
Zagreb. Servus lepi Zabreg moj, kaj se krije v megli toj. Opet bajbok. Uvozenje opasnih materija, oduzimaju nam baterije. Brzo nas oslobadjaju iz policije, izvinjavaju se. Da ne bi placali carinu, ostavljam lazni Rolex u policiji I otkidam dugmad sa Fatine jakne da pokazem da je koristena. Niko iz familije ne prica sa mnom. Tvrde da je moja glupa ideja o povratku. Carinik se smeska, policajci se smeskaju, taksista se smeje, ja mislim da nesto debelo nije u redu. Nisu me pitali ni za putovnicu, domovnicu, sahovnicu...Pitam treba li mi viza, oni se svi grohotom smiju. Kazu, kak' ste vi Bosanci bedasti.

7. januar:
Oduzimaju nam avio-karte, pominju neki medjudrzavni sporazum. Nije mi jasno, bunim se k'o Grk u zatvoru.Odustajem, iz carapa vadim zadnje dolarske rezerve. Odlucujem se na put autobusom. Taksista prima dolare. Sreca. Bas bih se obruk'o. Stizemo u zadnji cas na stanicu, banka jos radi. Menjam dolare u kune za kartu i KM (valjda kilometre) za prtljag. U cekaonici svi puse, postaje neizdrzivo. Idem do klozeta da dodjem sebi. Smrdi toliko da jedva stojim na nogama, nekako se dokopam izlaza. Guramo se na ulazu u autobus, neko je prodao visak karata, bice gusto. Ja pristajem na tri sedista za cetiri karte, pod uslovom da prtljag drzimo u krilu. Bolje ista nego nista. Hajd', mislim se, nek' je ziva glava.

8. januar:
Ovo pisem posle. Hladno je bilo da bi pingvini u nesvest pali. Al', opet, mislim se, kako je u Kanadi. Pokusavam zaspati, ne mogu, muzicki ukus sofera je gori od onog vec loseg predratnog. Neko povraca pozadi. Neko otvorio Argetu i otpakov'o kuvana jaja. Povraca mi se, da hoce zaustaviti autobus.
Autobus se zaustavlja na tri carine i tri policije.Oduzimaju mi koznu jaknu koju sam pre rata kupio u Turskoj. Ja sam ukocen toliko da me policajci skidaju. Kakva noc.

11. januar:
Ovo pisem na kraju puta. Dva dana smo bili zaglavljeni na Makljenu. Sreca, neki iskusni putnik na ovoj relaciji je imao karton kuvanih jaja. Neki svercer pristaje da trampi paket argete za dzepni Nintendo. Glupan, ja platio Nintendo $4.99 na rasprodaji. Nismo gladni. Ja sam ukocen, svaki me misic boli. Sad svi imamo mesta jer su policija poskidali neke nevaljalce usput.

12. januar:
Stanica u Sarajevu. Tuga me uhvatila, setim se kako smo ovde cekali na konvoj. Budale, ko nas je ter'o. Pa, nece Bosna nigde, a ni Hercegovina. Fali nam jedna torba. Jedna mi zena kaze da je videla neke momke kako pretovaraju svece i nesto se domundjavaju oko nasih sedista.
Prijavljujem policiji. Smeje se policajac, neki mlad momak, grohotom, svi mu se krnjatci vide. Kaze, dobro dosli, kuci. Svi nam se zahvaljuju na stanici sto smo ih zabavili. Svi puse. Malo mi je zlo. Nude me picem, odbijam da pijem na javnom mestu, zakon je zakon. Oni se i dalje smeju, jedan pada sa stolice tako da polomi sve boce ispod stola. Miris alkohola me zapahne, istrcavam na cisti zrak.

13. januar:
Pokusavam prvi put da udjem u "svoj" stan.

14. januar:
Vec nekoliko puta pokusavam da udjem u stan. Provodimo citav dan u raznim opstinskim kancelarijama, vadimo potvrde, pokusavamo da iznudimo nalog za iseljenje "stanara".

15. februar:
Sudskom odlukom donosi se nalog o iseljenju tih nekakvih uljeza u "nasem" stanu. Pokusavam isterati te nevaljalce. Vise smo dojadili rodbini, ne zna nam se ni za dan ni za noc. Danas kod ovog, sutra kod onog.

20. februar:
Donosim odluku. Idem u policijsku stanicu na autobuskoj stanici. Prepoznaju me, kazu da nisu usli u trag lopovima iz autobusa jos, i svi se grohotom smeju. Zamolim ih da mi pomognu, da imam resenje za stan i nalog, i da nemam gde spavati, i da cu se ubiti na mestu ako nesto ne ucine. Svi se smesta pokupimo odatle, pozovemo posebnu jedinicu, usput ubedimo pripadnike Unprotection - Eye For - Ass For - Na To - a da nam se pridruze, i u zdruzenoj akciji ulazimo u stan. Stan prazan. Nigde nista. Ni parketa, ni lustera, ni bojlera, nista. Al' jebi ga, svoje je svoje, ljubim stokove tako strasno da mi se usne lijepe za hladan metal.

28. februar:
Bas je nas svet dobar. Sa prvog sprata donose nase cilime sto su komsije cuvale sest godina. Neko na podvoznjaku nasao nas televizor i otkupio od jednog svercera. Sa smeca doneli nas bojler. Nadjeno dosta nasih slika, predratnih. I moja diploma, zguzvana na mestu odvaljenih pipa u kuhinji. Sve polahko dolazi na svoje mjesto. Vec pomalo i deca razgovaraju sa mnom. Fata je rekla da ce mi dati cim ponovo nabavimo krevet.

1. mart:
Danas sam vec poceo da radim u jednog privatnika. Ruke me bole jos od onog autobusa, imam puno unosenja, radim s robom. Fata pocela da sije kod jedne fine zene. I ona je, kaze, bila izbeglica, u Sarajevo, trebalo joj je dosta da dodje na svoje, ali, kaze, ako radimo vredno i imacemo. Imamo dovoljno para da platimo dodatne casove deci. Oni nisu jos u skoli, do septembra. Sada su nam dali dobru sansu da polazu ove razrede sto su zavrsili u Kanadi i Americi, jer se to ovde nista ne priznaje.Imaju problema sa gramatikom. Ja jos imam problema sa politikom. Sreca, televizor nam se cesto kvari pa ni ne pratimo vesti. Ja ocekujem da sa dobrim znanjem jezika i sa vozackom dozvolom mogu dobit' fini posao za neku medjunarodnu organizaciju. Sve je super. Malo me nerviram, gdje god dodjem, svi puse. Puse pravo. Na to se nikako ne mogu navici, k'o da nisam citav zivot ziveo ovdje.

2. mart:
Pitate se, gde cemo sad. Necemo nigde. Ovde nam je dobro, tako nam i treba. Dobro se dobrim vraca. Super je nama ovde. Ne mogu nas odavde vise ni puskom oterati. Dobro nam je - u pi**u materinu.

[highvoltage84]

Hahahahahahahaha, OMG OVAJ JE LUD, za ova dva dela do sada nisam čuo,ovaj prvi jesam davno i kad sam ga učio pišo sam od smeha i hteo da se ugušim,ccc...
Ima ono,kako se javlja pametan Srbin glupom Srbinu?
Iz inostranstva

[NightSky]

Strašno! Pogotovo treći dio! Očekujem i 4. dio, kad skonta da mu je ipak bilo bolje u Canadi i USA

Evo i vic:

Došao Mujo u Njujork i iznajmi stan. Kad je došao u stan, vidi da je puno miševa i hoće da prijavi gazdi ali ne zna engleski. Zovne Mujo gazdu, pa će skontati nešto:
• What's the problem? - pita ga gazda.
• Mmmmm... Tom and Jerry... you know...
• Yes, I know.
• E pa Jerry!