|
Balkan
|
Njujork
|
Čikago
|
Los Anđeles
|
|
|
|
|||||||
| Vaša strana Iskustva, zanimljive priče, specifični slučajevi, šta god... |
 |
|
|
Thread Tools | Display Modes |
|
|
|
#1
06.11.2011, 09:02
|
||||
|
||||
Najgori momenat na samom pocetku
Dakle, sta vam je najteze bilo, koji momenat, pri dolasku ovamo, na samom pocetku?
Kao sto sam vec rekla na jednoj temi, mi prilikom dolaska ovdje nismo imali bas nikoga, tako da su neki momenti bas bili gadni.. 1. ...kada smo sami izisli s aerodroma, i znas da te niko ne ceka... 2. ...kada smo popunjavali aplikaciju za jedan kurs, i trebalo je obavezno unijeti kontakt osobu "In Case of Emergency", a mi smo imali samo jedno drugo (a vjerujte da je to i najbitnije kada dolazite ovamo), i jedan zajednicki mobitel... -------- Ako koga zanima happy end  1. Nakon izlaska s aerodroma, otisli smo busom do Rent A Car (njihovi busevi kruze non-stop na aerodromu), a onda uz pomoc navigacije, koju smo ponijeli sa sobom, pravac na adresu hotela. Ja se i dan danas divim kako je moj suprug uspio voziti prvi put po LA nakon 25 sati putovanja.... 2. Na kraju smo za kontakt osobu unijeli podatke porodice kod koje smo smjesteni, i koju smo pronasli preko airbnb sajta.
__________________
***************************** Case No: 2011EU00021xxx Koverta poslana iz KCC: 28.04.2010. Prva koverta stigla: 25.05.2010. Prva koverta vracena: 31.05.2010. Stigla koverta u KCC: 02.06.2010. Završen ljekarski: 21.03.2011. The Day: 01.04.2011. ***************************** Green Day 06.04.2011 
|
|
#2
06.11.2011, 16:52
|
||||
|
||||
|
Citat:
Meni je prvi momenat otreznjenja bio tek posle par meseci boravka u Americi. Doslo vreme da se proslavi prvi rodjendan  Iako su oko mene bili divni ljudi koje sam upoznao ovde ja sam se osecao uzasno sam. Sreca moja da mi secanja jos uvek rade, pa se nisam u isto vreme osecao i usamljen, jer sam znao ko me ceka sa one strane okeana  I naravno, velika sreca je da sam rodjendan slavio u pabu sa velikim izborom alkohola pa sam svoj mozak terao da razmislja samo do nekih pola dvanaest, a onda se jadnicak odmarao dok se nisam probudio sutradan
__________________
If you refuse to accept anything but the best, you very often get it.
|
|
#3
06.11.2011, 22:16
|
||||
|
||||
|
@spectra
meni je ovo fantastična priča. doživljaj koji ćete prepričavati unucima. gotovo kao i početkom prošlog stoljeća kad su ljudi iz naših krajeva ostavljali sve za sobom kako bi svojoj djeci osigurali bolji život. tada su vremena bila drugačija i ljudi nisu fizički znali na što dolaze ali danas je pak amerika puno surovitija kad se jednom tamo dođe. rekao bih, danas je (uz malo/puno) sreće lakše fizički doći tamo, ali kad se jednom dođe potrebno je jako puno godina da bi se mogao čovjek smatrati nekakvim prosječnim srednjim slojem ćemu vjerojatno većina nas ovdje teži. p.s. naravno, ovo je moje mišljenje samo
|
|
#4
08.11.2011, 22:20
|
|||
|
|||
|
Evo copy/paste sa druge teme:
Meni je bilo najgore spavanje na podu prve noci dok nismo kupili krevet na naduvavanje I muz i ja i bus i nosenje stvari koliko mozemo fizicki da ponesemo. I pesacenje 10 min sa svim tim stvarima koje smo kupili u Walmart-u. I tako mislim prve dve nedelje dok nismo dovukli osnovne potrepstine.
|
|
#5
22.11.2011, 06:05
|
||||
|
||||
|
Teški, a ujedno i zanimljivi momenti...prvih mesec dana verglanja biciklima i kupovine samo onoga što smo mogli da stavimo u ranac. Pa se pošteno oznojiš od ranca i uđeš u prodavnicu, a hvala Bogu, sve su doooobro klimatizovane!
Ili pešačenje... oboje volimo da se šetamo ali gledaju vas ko čudake. Ili ti neko nešto dobaci. Ništa uvredljivo, ali opet...zna da ti bude krivo. I neki momenti gde si navikao da imaš porodicu i dugogodišnje prijatelje oko sebe-rođendani, slava, sad će Božić. Ali samo i sve je lakše.
__________________
2011EU00028xxx (prijavili se jednom) maj 2010.-stigla prva koverta, vratili u Kentaki posle 2 dana april 2011.-stigla druga koverta 21.6. pozeleneli
|
|
#6
22.11.2011, 20:38
|
|||
|
|||
|
Citat:
|
|
|
|
|
Hybrid Mode
