E sad malo psihologije...

[reg]

"Za razliku od Srbije, i rekao bih dobrog dela Evrope (narocito mediterana), zivot u USA nema dve
poluperiode - aktivnu u kojoj covek svojim angazovanjem diktira zbivanja u zivotu, i pasivnu u kojoj
se prepusti da mu zivot nanese prijatne i zanimljive situacije, susrete sa prijateljima, lake zabave itd.
U USA ce se pasivnom cekacu malo toga desiti. Ukoliko covek nije u tokovima aktivnog zivota, prikacen
na clock svakodnevnog komunalnog stresa, moze vrlo lako i vrlo brzo da mu postane neizdrzivo dosadno.
Zivot je jednostavno namesten da covek svojom akcijom postigne strasno puno, da prosto ne veruje
ocima sta je sve uspeo da aranzira svojim planiranjem i neuporedivom kontrolom egzekucije, medjutim
na onu pasivnu stranu (sedeo sam danima za istim stolom u lokalnom kaficu pod lipom sa Perom, Zikom,
Mikom, Lazom, a onda je jednog dana naisla prilika koju sam dugo cekao...) je bolje da ne racuna uopste,
to se nece desiti. Prilike se ukazuju samo onome ko aktivno igra zivot. Za aktivne karaktere, one koji zive
i disu to sto rade, koji se odmaraju promenom pre nego lenstvovanjem, nema boljeg mesta na svetu.
Za pasivnije likove, ima mnogo boljih mesta, ukljucujuci i Evropu."

Izvor/Citat: Milanche

Odlazak u USA ce doneti ghost of chance ali samo za onoga koji
ima nesto na cemu je dugo radio, sto ima strasan potencijal, i sto tek treba da se ispili.