Opusteno Cavrljanje (ne podleze "pedesetokarakternim" sankcijama)

[vuxanne]

Hvala, long live jugoslavija...

A kad smo kod himne, bilo mi je za praznik (Dan zahvalnosti) drustvo iz Poljske. Pocujte poljsku himnu i nadjite reci. Suprise, suprise... jos smo ziiiviiii

Ja sam nekad bila u gradu iz kog sam (Titovo nesto - pogoti koje) mladi pionir, preko grada u kom sam zivela od 19-31 (NS - simbol svinjokolj dana) do Thanksgiving child-a. Ima nesto u tom kraju novembra gde god da se bilo. Od zrtvovanja svinja do zrtvovanja curki (zezam se).

[NightSky]

Prvobitno poslao korisnik adojca

NightSky, što se tiče poklapanja kockica, i tih 'ko zna zašto je to dobro' parola, a pošto nisam pobornik verovanja u sudbine i više sile i tako nekih stvari, mislim da je mnogo verodostojnija priča da sam namestiš sebi situaciju, i u sadašnjem trenutku, a i u budućnosti, i realizuješ te neke planove o kojima je Vuxanne napisala

Mislim, Adojca, da me nisi dobro shvatio. Nisam rekla da se treba prepustiti "sudbini", da te "voda nosi" pa "šta ti bog da", što bi se iz tvog komentara na moj post dalo zaključiti, niti da ne treba uzeti svoj život u svoje ruke. Kao neko ko također ne vjeruje u sudbinu, više sile i ostalo što si naveo, smatram da život treba planirati, ali ponekad i najbolje razrađen plan za budućnost "popusti" pod utjecajem faktora koje ne možeš kontrolirati, ali nema koristi žaliti za nečim što se nije u određeno vrijeme uradilo. Neprijatna iznenađenja koja poremete planove se dešavaju. Znam, recimo, za nekoliko slučajeva gdje su ljudi promijenili svoje planove radi člana porodice koji se naglo i teško razbolio. U takvoj situaciji gdje neko ovisi o tuđoj njezi i brizi, ne može čovjek mirne duše u bijeli svijet. Mislim, može, ima svakakvih i puno gorih slučajeva, ali recimo to je jedna od situacija u kojima moraš sačekati da se "kockice slože". I da, u takvoj situaciji iako ti to poremeti planove, bar ti savjest ostane mirna i čista. Ne može se (uvijek) glavom kroz zid, ali ako ne možeš danas, možda ćeš moći sutra ili za mjesec ili za godinu.
Moja je prijateljica nekoliko godina ganjala stipendiju da ode u Tursku. Nije mogla da dođe na red od razno raznih „tatinih sinova i kćeri“. Sigurno bi više voljela da je otišla koju godinu ranije, ali otišla je kad je otišla i iskoristila je priliku najbolje kako je mogla.
Nema razloga da se za nečim žali, pošto se unazad ionako ne može. To je gubljenje vremena i energije. Puno je konstruktivnije sve shvatiti kao lekciju koja ti može koristiti u budućnosti. A u ovom trenutku se prave planovi za sutra.
Osim toga, život ne prestaje ulaskom u 30-te, 40-te, 50-te itd. Nikada nije kasno za pozitivne promjene u životu. Naravno, neće se desiti same od sebe, i jeste bolje prije nego kasnije, ali nije ni kraj svijeta ako se ne dese istog trenutka kad ih zamislimo. Bitno je ustrajati na ostvarenju svojih snova.
A tebi iskreno želim da svoj planove za odlazak u Ameriku ostvariš u svojim dvadesetima, kako si planirao.

[NightSky]

Vuxanne, sretan rođendan!
Happy Birthday!

................................

[via]

Prvobitno poslao korisnik NightSky

Osim toga, život ne prestaje ulaskom u 30-te, 40-te, 50-te itd. Nikada nije kasno za pozitivne promjene u životu. Naravno, neće se desiti same od sebe, i jeste bolje prije nego kasnije, ali nije ni kraj svijeta ako se ne dese istog trenutka kad ih zamislimo. Bitno je ustrajati na ostvarenju svojih snova.

Ovo mi se baš sviđa

Također, vuxanne, pridružujem se čestitkama. Sve najbolje, da si nam živa, zdrava i aktivna na forumu

[Taji]

Vuxanne, srecan rodjendan i sve najbolje, od srca

[dreamerns]

Prvobitno poslao korisnik vuxanne

Nesto cu istraziti hehe. Sad bi na skijanje, ocete li vi ici na Taho?

Da, naravno :-) Ja sam ove godine uzeo sezonsku kartu. Nadam se samo da ce biti snega..lose je nesto krenulo :-( Btw, srecan rodjus sa malim zakasanjenjem :-)

[lover]

Vuxanne srecan rodjendan i od mene, sa malim zakasnjenjem. Prisjetio sam se zakletve koju smo nekada polagali, kada smo postali Titovi pioniri. Bilo je to lijepo doba.

[adojca]

NightSky, kad god neko pomene 'ko zna zašto je to dobro', i 'sklapanje kockica', kod mene izazove revolt, jer to često slušam ovde, kao opravdanje, kao nešto što ljudi kapiraju kao višu silu koja upravlja njihovim životima, i tako dalje. Preterao sam možda malo. Pobornik sam teorije o individualnoj odgovornosti, da događaji koji se tiču pojedinca zavise samo od njega, naravno postoje i spoljni faktori, al se onda postavlja pitanje koji su događaji koji se tiču pojedinca, a koji spoljni, odnosno o opsegu onoga što dotiče nekog, ili ne, a to je stvar samoživnosti, otuđenosti, možda i neke ekstremne individualnosti, što je možda karakteristično za ove kako si pomenula koji idu glavom kroz zid (uvek).

[adojca]

Prvobitno poslao korisnik vuxanne

Hvala, long live jugoslavija...

A kad smo kod himne, bilo mi je za praznik (Dan zahvalnosti) drustvo iz Poljske. Pocujte poljsku himnu i nadjite reci. Suprise, suprise... jos smo ziiiviiii

Ja sam nekad bila u gradu iz kog sam (Titovo nesto - pogoti koje) mladi pionir, preko grada u kom sam zivela od 19-31 (NS - simbol svinjokolj dana) do Thanksgiving child-a. Ima nesto u tom kraju novembra gde god da se bilo. Od zrtvovanja svinja do zrtvovanja curki (zezam se).

Od svih vrednosti koje su na ovim prostorima mogu pripisati narodu, mislim da je nostalgija najjača, i da ona najviše vredi... Jedino nam je to preostalo, zajedničko.

[vuxanne]

Hvala, hvala.

Dreamerns, aj raspali koji spust za moju dushu...

Pa ja sam sa 31 dosla ovde (30.5).

Kad sam imala 25 primili su me na studije MS Rapid Prototyping - UK University of Hull. Cijena prava sitnica, overseas students 8000 £ po semestru ( bagatela). Naravno ostah na Balkanu. Sa 31 poceh da radim u Rapid Prototyping labu ovde, masina niz, sve haj tek. Time never flies, circle is not round (Pre kishe, citiram).

Kad sam imala 28 zvali su me da ostanem u Ljubljani da radim magistarski. Medjutim iz gore pomenutih razloga (C50 ako se neko razume u teske dijagnoze) ostah u zemlji da se nadjem roditeljci pri ruci.

Ali sa 30 prekardasilo. Imala sam osecaj da zivot mi prodje a ja tapkam u mestu ( ambiciozna sam sta da radim). Pa kud puklo da puklo. Secam se legnem uvece i probam da vizuelno predjem put koji me ceka. Zavrti mi se u glavi cim mislima dodjem do Britanije ( isla sam preko Londona). Ma show. Sad kad pomislim kao da je bio neki drugi zivot, druga planeta. Sad ce da me nervira Kardasijan klan a ne Zemunski.

A sto se nostalgije tice LONG LIVE SKYPE. Napravila sam fejsbuk grupu za godisnjicu mature i nameravam da se ukljucim skajpom na hepening ako se ostvari. Ako ne, ne gine nam google hangout... Banderasi...