Razlozi (naši), za odlazak u USA

[ejpril88]

Ja mislim da dosta zavisi od toga cime se ko zadovoljava. Muz i ja smo npr. dosli pre cetiri meseca i za ovu fazu nam je bitno da zaradjujemo dovoljno da otplatimo stan, kupimo sta god hocemo za jelo i povremeno izadjemo na rucak, veceru, u bioskop itd. To postizemo radeci podjednako koliko smo radili i u Srbiji, ja cak ovde radim i manje jer sam nasla part time posao u restoranu da bih ucila za prijemni za doktorske. Znaci sve zavisi od coveka do coveka. Ako neko ocekuje da ce samim dolaskom ovde odmah ziveti kao milioner, sigurno ce se razocarati, ali ako imate skromne i realne ciljeve koje ostvarujete korak po korak, nema sanse da ne uspete. Mi smo ovde kao sto rekoh tek cetiri meseca a vec zivimo bolje nego u Beogradu jer nas ne pritiska egzistencijalno pitanje i politika prisutna u svim sferama zivota.

[vuxanne]

Prvobitno poslao korisnik ejpril88

Ja mislim da dosta zavisi od toga cime se ko zadovoljava. Muz i ja smo npr. dosli pre cetiri meseca i za ovu fazu nam je bitno da zaradjujemo dovoljno da otplatimo stan, kupimo sta god hocemo za jelo i povremeno izadjemo na rucak, veceru, u bioskop itd. To postizemo radeci podjednako koliko smo radili i u Srbiji, ja cak ovde radim i manje jer sam nasla part time posao u restoranu da bih ucila za prijemni za doktorske. Znaci sve zavisi od coveka do coveka. Ako neko ocekuje da ce samim dolaskom ovde odmah ziveti kao milioner, sigurno ce se razocarati, ali ako imate skromne i realne ciljeve koje ostvarujete korak po korak, nema sanse da ne uspete. Mi smo ovde kao sto rekoh tek cetiri meseca a vec zivimo bolje nego u Beogradu jer nas ne pritiska egzistencijalno pitanje i politika prisutna u svim sferama zivota.

Ali zamisli da imas pola vasih prihoda na dvoje ljudi. I to jedno koje treba da se skoluje u bliskoj buducnosti. Podeli vasu mesecnu platu na pola pa razmisli da treba da dvoje zivi od toga...

Nemam pojma, mozda bi i bilo dovoljno.

Ali kad imas jos jedno ljudsko bice, overtime znaci cesto da ti je dete prepusteno samo sebi (ako je starije) dok radis ili da moras da placas nekog da ca cuva (sto je isto minimalac sam po sebi, pa bukvalno se i ponistava to sto se u to vreme zaradjuje ako se radi za minimalac).

Plus ako ovde dodjes posle 40-te i radis za poslove bez penzije, radices dok ne ispustis kasiku otprilike...

[vuxanne]

Prvobitno poslao korisnik Bockyman

Сви имамо различите стартне позиције... зато је неко у дилеми, да ли изгубити врапца у руци ловећи голуба на грани...

Ja licno mislim da je ovo najbitniji faktor. Nije isto doci ovde sa npr. 2000 dolara ili sa 6000. Nije isto doci ovde posle nemanja posla i obijanja Biroa za zaposljavanje bez nade za posao... Zivljenja sa roditeljima dok ne osedis i slicno.

Neko ovde dodje da stekne neku licnu slobodu, profesionalni napredak, neko trbuhom za kruhom.

Stvarno je veoma relativno kako ce kome imigracija da legne i da li ce da uspe...

Naravno, to je jednacina sa jako mnogo promenljivih definitivno.

[vuxanne]

Prvobitno poslao korisnik milica.mica

Hvala ti. Iznela si mišljenje sa tvoje tačke gledišta. I ja puno razmišljam
Ako možeš da mi napišeš na šta si mislila pre i posle škole, šta to u stvari znači , pošto škola traje 6h? Koliko se to plaća, jel je to mesečna nadoknada i da li to obavezno?

Tvoje dete je vece, ako budes zivela na "bus route (putanji autobusa)' mozda to tebi i ne treba. Zamisli situaciju da vecina full time poslova u Americi traje od 8 ujutro do 17 popodne a da skola radi od 9 h ujutru do 3 h popodne. Ako je Pre-K negde je to samo 3 sata. Postoje zakoni u svakoj drzavi vezano za to koliko dugo mozes ostaviti neko dete samo. Zamisli, ides na posao autobusom, kolima, peske, kako god. Verovatno treba da krenes u 7:30 ujutru a da se vratis u 5:30 popodne. To resavaju tako sto imaju u mnogim rekreacionim centrima (npr YMCA) ili u skolama (dodju npr ti iz YMCA) da cuvaju ljudima decu pre (Before) i posle (After) skole. U mom slucaju, dete je 5 godina, krece za mesec dana u Kindergarden (predskolsko koje je ovde obavezno) i moci cu da je ostavim u skoli od 7:30 do 5:30 popodne za 91 dolar sedmicno ili 364 dolara mesecno. Zamisli ovde nemas komsije da ti pricuvaju dete, nema baba, deda, tetki, rodjaka... Neko mora da ih cuva. Kad ti je vece dete, u zavisnosti od drzave, mozes da ga ostavljas samo na odredjeno vreme.

Pogledaj ove sajtove:
sajt jedan
sajt dva

Evo sumirano na jednom (ali opet zavisi od drzave do drzave):
Below are general guidelines to follow when considering the age range for leaving a child home alone (Thomson Reuters, 2016).

7 & under - Should not be left alone for any period of time. This may include leaving children unattended in cars, playgrounds, and backyards. The determining consideration would be the dangers in the environment and the ability of the caretaker to intervene.
8 to 10 years - Should not be left alone for more than 1½ hours and only during daylight and early evening hours.
11 to 12 years - May be left alone for up to 3 hours but not late at night or in circumstances requiring inappropriate responsibility.
13 to 15 years - May be left unsupervised, but not overnight.
16 to 17 years - May be left unsupervised (in some cases, for up to two consecutive overnight periods).

Reference:
Thomson Reuters (2016). When Can You Leave a Child Home Alone? FindLaw. Retrieved on July 31, 2016 from <http://family.findlaw.com/parental-rights-and-liability/when-can-you-leave-a-child-home-alone-.html>

[Andrew Wiggins]

Prvobitno poslao korisnik Bockyman

Волео бих објашњење како је у Америци све могуће? Доста људи то олако схвата... тачно је, овде (мислим на Чикаго и веће градове) је релативно лако наћи посао, то је неупоредиво са Србијом. Али, и овде се са слабо плаћеним послом не може много... ако су двоје, муж и жена, и ако обоје раде и те слабо плаћене послове, опет и може колико-толико да се живи некако, али ништа посебно... за нешто више, мора или да се ради више (најбоље је ако је могуће на једном послу па имати овертајм који се плаћа 50% више), или тражити још један посао...
И брзо се нађеш у ситуацији да само радиш, радиш и радиш...као жена која се помиње у следећој причи:
http://www.politika.rs/scc/clanak/35...sirokih-ramena

Наравно, највише зависи од човека самог, колико је способан и колико хоће да се жртвује и шта жели, али много зависи и од многих околности...
Сви имамо различите стартне позиције... зато је неко у дилеми, да ли изгубити врапца у руци ловећи голуба на грани...
Ја бих генерално свакога саветовао да извага шта потенцијално добија и шта губи, и у принципу сам увек за то да се кајем што сам пробао (па рецимо није ми успело) него да одустнем и да пропустим шансу и кајем се шта би било када би било...

Али да је лако, па и није баш... и даље не бих имао прави савет за конкретну ситуацију, али сам сигуран да ће јој дуго времена бити ђаволски тешко...

Sve je moguce u smislu da se moze napredovati, moze se naci bolji posao, moze se menjati posao, mogu se menjati gradovi. Ja ne znam kada si ti otisao u Ameriku, ali u Srbiji ko nije strucnjak ili nema jaku vezu tesko dolazi do bilo kakvog posla. Najvise boli sto svi dolaze do posle preko veze a ne na osnovu iskustva ili onog sto znaju.
Ajde da pogledamo prosecnu situaciju u Srbiji....radis za 350 eura, zivis sa roditeljima, ako dobijes otkaz pitanje je kada ces i uopste dal ces naci posao. Pa mi posle pricaj da je ovde super. Jedina prednost Srbije je sto vecina ljudi nisu podstanari pa ne moraju o tome da brinu.
Nisam nikad rekao da je lako u Americi.

[Andrija89]

Da se nadovezem na prethodni post (bez i najmanje namere da nekog uvredim) ja u Srbiji nisam video da je neko dobio posao samo na osnovu svoje strucnosti.

[vuxanne]

Treba da razumete da je ovde totalno odvojeno: "strucnjaci" (oni koji ce verovatno da rade "full time jobs") i ljudi koji ce da rade za minimalac. Ovo sto sam ja pisala se odnosi samo na one kojima je los Engleski i koji ce da rade za minimalac.

Ko u Srbiji zaradjuje 350 evra, sve zavisi kog je obrazovanja i da li se to priznaje ovde.

Evo svoj sopstveni primer: tu sam kao magistar tehnickih nauka zaradjivala 400 evra mesecno. Ja ovde zaradjujem daleko, daleko vise. U oba slucaja radim na fakultetu.

Ali masinski tehnicar u Srbiji nije masinski tehnicar ovde (njima je tehnicar neko sa visom skolom). Masinski tehnicar je ovde neko ko se racuna da ima savmo zavrsenu srednju skolu.

Razumite to pod broj jedan, pravila su totalno drugacija zavisno od:
1. nivoa znanja vaseg Engleskog
2. vase struke (neke se ovde priznaju direktno - CS, inzenjerstvo i slicno., neke ne - medicina, zubari itd...)
3. nivoa vaseg obrazovanja (oni nemaju srednje tehnicke skole vec vise skole koje obrazuju tehnicare)
4. sposobnosti da se snadjete
5. sposobnosti da zivite sami
6. broju ljudi koje cete da izdrzavate (dependents)
7. poznanika koje ovde imate (nije isto doci sam ili kod nekog u pocetku)
8. lokacije koju izaberete koliko vam odgovara (jedno je zelja za turizmom a drugo su realne mogucnosti)
9. perioda u godini kad dolazite (recimo hocete da radite pri turizmu a dodjete van sezone)
8. srece
9. onog ko je dosao sa vama
10. - n ko zna cega jos, ko je ovde nek slobodno doda

Tako da npr. mozes biti top strucnjak u svojoj struci, ako ti se diploma ovde ne priznaje i ako ti je krs Engleski, nista ti nece pomoci oko trazenja posla. Npr. recimo da si najbolji zubar koji je ikad radio u Srbiji sa savrsenim Engleskim. Dzaba. Moraces da se doskolujes. Ili ako si top metalurg, ma nek imas i doktorat a Engleski ti je krsh. Dzaba. Moraces da usavrsis Engleski.

[Kilimandzaro]

Vuxanne slazem se s vecinom sto si rekla, a takodje bas puno razmisljam i o pros and cons za odlazak. Mi imamo oko 40 (muz malo vise, ja malo manje) i dvoje male dece. Nekako mislim da u pravo vreme idemo. Deca ce biti dovoljno stara da idu u skole i da se plati ako treba pre i posle. Imam porodicu u Americi (bez toga ne znam kako bih se usudila).
Mislim da je snalazenje tamo totalno individualni proces. Sad smo bili na odmoru u USA i porazgovarala sam sa gomilom nasih ljudi, neki su se snasli, neki su sada u depresiji bez posla, ali kako je moj muz primetio - niko ne spominje povratak (mada znam neke koji su se vratili), a sve price su potpuno razlicite.
Sto se kvaliteta zivota tice, nema sanse da tamo u prvom trenu imam ovo sto i ovde (mi smo naime usli u zonu komfora nedavno, kupivsi predivan stan na kredit, oboje dugo radimo u firmama, ja cak od kuce, imamo ok plate), ali mene ova situacija politicka i socijalna u Srbiji bas deprimira. Kad pomislim da moja deca treba kroz to da prolaze, jeza me uhvati. Zato imam kratkorocni i dugorocni plan ako dobijemo iseljenicku: k-r: izdrzati 5 godina da podobijamo pasose i onda se vratiti (ovo u scenariju da se bas ne snadjemo i da moramo da radimo u Meku ili nesto slicno) kako bi deca u buducnosti imala izbor koji mi nismo imali - da zive gde hoce. d-r: mi se snadjemo i ostanemo tamo da zivimo kako zivimo i ovde (skromni smo, nemam nikakve ambicije da se bogatim i dokazujem u smislu karijere). Ali se trudim da ne prepustimo nista slucaju. Krenuli smo na neke kurseve (frizer, tapetar, vodoinstalater i neke IT kurseve i kurseve iz struka u kojima smo trenutno), da dopunimo vestine koje imamo, zanati da sluze za prezivljavanje, a IT kursevi da dopune radno iskustvo i vestine koje vec imamo, sto bi moglo da doprinese pronalazenju bolje placenog posla. Ja govorim engleski bas dobro, ali cu poloziti i TOEFL ovde, jer razmisljam i o doskolovavanju. Muz stoji prilicno dobro s engleskim, a sad ga driblam uz pivo na terasi da pricamo iskljucivo na engleskom i onda ga ispravljam. Usudila se ne bih da idem trbuhom za kruhom u zemlju gde ne mogu nista da razumem (a znam ljude koji su i tako uspeli ali ja nisam toliko hrabra). My point: nema garancije za uspeh i ne treba ziveti u iluzijama da ce ti nesto pasti s neba, ali ne treba biti ni previse negativan, pogotovo ako biste opisali sebe kao vrednu i racionalnu osobu.

[Magelan]

Slozicu se sa Vuxanne i Bokijem. Treba jako dobro proceniti sta se dobija odlaskom i to staviti na papir. Problem je sto vecina ljudi u Srbiji vise nije u stanju da u svom onom beznadju realno sagleda situaciju i trazi se "laki izlaz" iz situacije... Ne kritikujem nikoga, samo konstatujem. Been there - done that

Realnost sa ove strane bare je mnogo drugacija. Ovo je potpuno jedna druga arena, a potrebno je neko vreme da se nauce pravila igre. Ono sto je jako interesantno, kada se dodje do spoznaje situacije, bezi se sa foruma. Nije za cudjenje sto preko 90% najglasnijih clanova samo zbrise odavde posle manje od godinu dana.

Nema se vremena za forum jer posao od $10 na sat nije dovoljan za stanarinu pa se moralo prionuti na jos jedan takav koji donosi istu satnicu. Ponos vrlo cesto ume da bude uzdrman jer cak ni fakultet nije dovoljan da se nadje nesto vise od recimo $13 na sat ukoliko pojedinac nije IT strucnjak. Kada psiholoski kompenzatorni mehanizmi krenu da popustaju, dolaze depresija i bes. U US je kljucno doskolovati se ili, jos bolje, prekvalifikovati u neko od trazenih i placenih zanimanja, a to se jako retko vidja kod imigranata sa exYU prostora. Lose znanje Engleskog kombinovano sa nemogucnoscu uklapanja skolskog rasporeda sa prezauzetim rasporedom na poslu vodi u jedan vrlo tezak zacarani krug. Jos je gori zacarani krug kada se pojedinac odvazi na dalje skolovanje u struci koja nije nimalo perspektivna, ulozi se ogromno vreme, novac i trud, a za uzvrat se ne dobije nista. Amerika jeste zemlja mogucnosti, ali malo je njih koji procitaju onaj dugacki disclaimer stampan sitnim slovima ispod pomenutog slogana. Jos je manje onih koji su spremni da se povinuju pravilima iz tog disclaimer-a kako bi uspeli u necemu i od svog zivota zaista napravili nesto i svojoj deci stvorili bolju buducnost.

Dodjes sa detetom i radis poslove za minimalac:
- moras da radis dva posla da bi platio samo stanarinu i sve ostalo sto sleduje jer kao sto rece Vuxanne u ovom slucaju jedan radi a dete je izdrzavano lice.
- po nepisanom pravilu ide se u jeftiniji stan, a to je po drugom nepisanom pravilu u nekom losijem skolskom distriktu gde ce to dete dobiti obrazovanje tolikog kvaliteta da nece biti spremno ni za Community College, a kamoli neki bolji univerzitet.
- Majka radi dan-noc, a dete u sedi kuci koja je u losem kraju, izlozeno losem drustvu (citaj vaspitava ga ulica)
- Napredovanje na poslu za minimalac je moguce, naravno, i donosi povisicu od $1-2 na sat sto se u dzepu prakticno ne oseti.
- i sta smo dobili?

Poenta cele price je doci u US sa zanimanjem koje je trazeno i placeno kako bi start bio sto bezbolniji i kako bi zaista imao mogucnost za pravo napredovanje. Prekvalifikacija i promena zanimanja je moguca i u Srbiji. Ukoliko zelena karta stigne prebrzo, u doskolovanje/prekvalifikaciju treba krenuti u najkracem mogucem roku nakon sletanja. Statisticki u US trenutno najbolje prolaze ljudi iz IT polja. Strukovne medicinske sestre iz Srbije mogu da se infiltriraju u americki sistem. Elektrozavarivaci su trazeni takodje. Itd, itd... Ukoliko to nije moguce, treba biti realan i znati sta te ceka kako neprijatna iznenadjenja ne bi dolazila jedno za drugim.

[Magelan]

@Kilimandzaro

Odlican post! Pristup problemu za primer Postovali smo u isto vreme pa tek sada vidim tvoj komentar.