Odlazak u USA sa malom decom - Iskustva!

[vuxanne]

Prvobitno poslao korisnik nina-venus

@Dreadnot,vi ste bas liberalni kada su deca u pitanju.To su ipak deca,a ne zrele licnosti koje treba sve odluke da donose sami.Vi delujete pre kao drugar,a ne roditelj,sto ipak nije bas najbolje jer je deci ipak potreban roditelj.U americkim porodicama deca cesto imaju ogranicenja i porodicna pravila koja postuju,to nije uvek lose,ima i dobru vaspitnu funkciju.I ako se Amerikanci javno ne izjasnjavaju o mnogim predrasudama,to ne znaci da ih nemaju.I ne bi bilo lose da vam deca saznaju malo i o balkanskoj istoriji i prilikama bas od vas jer se sutra mogu zaljubiti u nekoga sa Balkana(a cesto se desava),a da porodica njihovog partnera ne bude nimalo liberalna ni po pitanju religije,ni tradicije,nacina zivota,morala(a cesto se desava).I stvarno je tuzno cuti da vam ni ta slava,taj samo jedan dan u godini,ama bas nista ne znaci.Kao da ste sa Marsa pali,kao da vas neko nije rodio,vaspitao,odgajio i za vas nekad spremio lep slavski rucak.Onaj ko ne zna odakle dolazi,ne zna ni kuda ide.Ali,naravno,sve je stvar izbora u zivotu.

Znas kako moj drug sa Kipra sto ima devojku Turkinju kaze: "Zabranjeno voce je najsladje".

[peja]

Prvobitno poslao korisnik nina-venus

I ne bi bilo lose da vam deca saznaju malo i o balkanskoj istoriji i prilikama bas od vas jer se sutra mogu zaljubiti u nekoga sa Balkana(a cesto se desava),a da porodica njihovog partnera ne bude nimalo liberalna ni po pitanju religije,ni tradicije,nacina zivota,morala(a cesto se desava).I stvarno je tuzno cuti da vam ni ta slava,taj samo jedan dan u godini,ama bas nista ne znaci.Kao da ste sa Marsa pali,kao da vas neko nije rodio,vaspitao,odgajio i za vas nekad spremio lep slavski rucak.Onaj ko ne zna odakle dolazi,ne zna ni kuda ide.Ali,naravno,sve je stvar izbora u zivotu.

nina-venus ok je učiti istoriju i proširivati vidike, ali (ono čuveno ali) ja sam došao iz Hrvatske tj. proteran sam ali mom detetu nikad ne bi branio da ima devojku ili da se oženi sa devojkom iz Hrvatske, Bosne i sl. ja uvek stavljam čoveka ispred svega a tako ću isto odgajati i moje dete, rasa i boja nisu bitni, bitna je ljubav i da ona pobedi

Što se tiče Slave, nju treba obeležiti, jer to je između ostaloga jedan od dana kad se porodica i dragi ljudi okupljaju na jednom mestu. Ako se i nađem u novom svetu taj dan ću obeležavati kad dođe na mene red.

[dreadnot]

Prvobitno poslao korisnik nina-venus

@Dreadnot,vi ste bas liberalni kada su deca u pitanju.To su ipak deca,a ne zrele licnosti koje treba sve odluke da donose sami.Vi delujete pre kao drugar,a ne roditelj,sto ipak nije bas najbolje jer je deci ipak potreban roditelj.U americkim porodicama deca cesto imaju ogranicenja i porodicna pravila koja postuju,to nije uvek lose,ima i dobru vaspitnu funkciju.I ako se Amerikanci javno ne izjasnjavaju o mnogim predrasudama,to ne znaci da ih nemaju.I ne bi bilo lose da vam deca saznaju malo i o balkanskoj istoriji i prilikama bas od vas jer se sutra mogu zaljubiti u nekoga sa Balkana(a cesto se desava),a da porodica njihovog partnera ne bude nimalo liberalna ni po pitanju religije,ni tradicije,nacina zivota,morala(a cesto se desava).I stvarno je tuzno cuti da vam ni ta slava,taj samo jedan dan u godini,ama bas nista ne znaci.Kao da ste sa Marsa pali,kao da vas neko nije rodio,vaspitao,odgajio i za vas nekad spremio lep slavski rucak.Onaj ko ne zna odakle dolazi,ne zna ni kuda ide.Ali,naravno,sve je stvar izbora u zivotu.

Nisam liberalan samo kada su deca u pitanju, trudim se da budem liberalan po svim pitanjima, da uvazavam svacije misljenje ali i da imam sopstveno. Uzasavam se dogmi, nametnutih normi i obrazaca ponasanja koji postoje samo zbog toga sto je to neko pre nas radio par vekova unazad, pa je greota da sada prekidamo, iako je vreme odavno demantovalo potrebu i razloge za takvo ponasanje. Iako krsten, mislim za sebe da sam pasivan vernik, cak blize ateizmu nego veri. Obrazovanje koje sam stekao sto kroz skolu a sto citajuci, tragajuci za odgovorima i razmisljajuci ne ostavlja mi previse prostora da verujem u natprirodno i nadam se boljem zivotu sa one strane, vec da ucinim sve sto mogu da stvorim raj za zivota, za sebe i svoje najblize, onoliko koliko mi okolnopsti i sopstvene mogucnosti dozvole. Moji roditelji nisu bili preterano religiozni ljudi, pa sam i ja vaspitavan u takvom duhu. Slava se obelezavala porodicnim ruckom, ali bez neke preterane pompe i drame. Nikada nismo zvali svestenika da sece kolac niti nam je ikada bio u kuci bilo kojom prilikom. Da li sam zbog toga necim uskracen - ne mislim da jesam, barem ne osecam nikakav nedostatak bilo cega.
Deca nisu zrele osobe, da jesu imala bi sva prava i obaveze kao i odrasli. Ipak, jesu osobe i treba ih, barem po mom nacinu razmisljanja, ohrabriti da sami donose odluke, ali ih pri tome savetovati, upucivati i ukazivati im na cinjenice koje jos uvek ne znaju zbog nedostatka sopstvenog iskustva. I nadati se najboljem... Kazu da se pametan uci na tudjim greskama, sto je, koliko sam do sada mogao da primetim, jedna od najvecih zabluda u vaspitanju. Ko se sam ne opece, barem malo, uglavnom ne nauci i stalno bi da se igra vatrom, dok ga jednog dana ne proguta. Ja se nadam da cu biti tu da pomognem svom detetu da stekne sopstveno iskustvo sa sto manje opekotina. Naravno da sam mu prijatelj, uz to sto sam mu i roditelj, takav odnos gajimo od pocetka, ali nemojte to da mesate sa nedostatkom discipline i pravila. Jedan od imperativa naseg odnosa je da sve radimo drugarski, ali da za mnoge stvari postoje pravila i da ona moraju da se postuju, a da smo mama i ja kao odrasli zaduzeni da se postaramo da se pravila postuju i sprovode. Tu nema pogovora ni neporazuma. Naravno da ce kao svako dete pokusati da rastegne granice svojih prava i da ce pokusati da izvrda ako moze, sva deca to pokusavaju i rade. Ali, kad vidi da ne popustamo i da mora da uradi sta se od njega ocekuje, bez pogovora, placa, inata ili bilo kakvog neprimerenog ponasanja ce da prihvati svoje obaveze i da ih ispuni. Kao i svako dete, uzivace u pohvalama za dobro obavljen zadatak. Ni jednog trenutka ne sumnjajte da liberalizam u vaspitavanju znaci da mu je sve dozvoljeno, naprotiv, lista pravila i obaveza se dramaticno prosirila od kada smo dosli ovde, jer je uz nasa morao da nauci i ovdasnja pravila ponasanja i suzivota sa drugom decom.
Ne vidim kako ce mu pomoci i najtemeljnije poznavanje istorije ako se zaljubi u devojku sa Balkana, a njena porodica je rigidna po pitanju religije, tradicije, morala i sl. Da li ce ga bolje prihvatiti ako briljira na polju istorije Balkana? Da li ce mu biti lakse da prihvati neminovnost rastanka ako zna da su nam se pradedovi klali generacijama? Da li ce se odlucit za "ma zajebi proslost, zivimo i rastemo u Americi, treba da gledamo svoju buducnost" ili "izvini, jako te volim, ali tvoji su ubijali moje, a moji tvoje"? Koje od ta dva je bolje? Tako skucen nacin razmisljanja moze da mu napravi probleme i sa devojkom cija porodica nikada nije videla Balkan, nema pojma ni gde je ni ko tamo zivi, ali drze do neke svoje tradicije i dozvoljavaju deci da se vencavaju samo "sa svojima".
Potpuno je neosnovan zakljucak da zvucim kao da sam pao sa Marsa i da me neko nije odgajao? Na cemu se temelji? Na tome sto ne pridajem prevelik znacaj slavi? Sto ne mislim da je tradicija na kojoj smo vaspitavani neraskidivo vezana za moje bivstvovanje i da treba da odredi svaki moj korak u buducnosti. Da je tragicni gubitnicki mit mog naroda nesto dobro, nesto sto treba da ostavim u nasledje potomstvu? Da li se uzima u obzir kako razmisljam o zivotu, ljudima, medjusobnim odnosima, pravima drugih, postovanju zivota, da li se racuna briga za porodicu, zelja da pomognem svima kojima mogu da pomognem, na nacin i u meri u kojoj je to moguce, kao i sve drugo sto me cini kao osobu, a previse je kompleksno da bi se pojedinacno nabrajalo? Na osnovu kog dela mog prethodnog teksta se moze zakljuciti da ne znam odakle dolazim? Mozda zapravo vrlo dobro znam odakle dolazim, pa zbog toga vrlo jasno vidim kuda zelim da idem? Da li takav nacin razmiljanja drzi vodu? Da nije tako, ne bismo imali pokrenute teme tipa "Zasto se niko ili skoro niko ne vraca", "Razlozi odlaska" i sl. Dve godine od kako sam ovde redovno pratim sta se desava u Srbiji, nema dana da ne procitam nase novine ili pogledam Dnevnik... i sta vidim? Tugu i ocaj. Da li sam kriv sto ne zelim da moje dete to gleda? Kakav je to mazohista otac koji u ime visih nacionalnih interesa zeli da izlozi svoje dete ociglednom propadanju sopstvenog naroda na koje ne moze da utice ni na koji nacin. Mnogo ce me vise obradovati da se on okrene zivotu, neopterecen prosloscu od koje ja ne mogu u potpunosti da se otrgnem i kojoj se neprekidno vracam, makar samo da potvrdim da sam doneo dobru odluku kada smo resili da se iselimo.
Na kraju, moram da se slozim sa poslednjom recenicom - sve je stvar izbora u zivotu. Tacno tako, a moj liberalni (ma kako to nepopularno zvucalo, kako u Srbiji tako i u USA) nacin razmisljanja mi kaze - pravi svoje izbore kako mislis da je najbolje, a pusti druge da sami naprave svoje. Ne kritikuj ih, vec im daj savet i misljenje ako te zapitaju. I pomozi, ako mozes...

[nina-venus]

Dreadnot@Sve je to divno receno,ali praksa nije tako ruzicasta,cak i najsirokoumniji ljudi imaju predrasude prema necemu ili nekome.To ste ipak duzni deci da predocite.Samim tim sto ste odrasli u Hrvatskoj,ipak u dubini znate sta sve sutra vase dete moze da ocekuje u mesovitom braku,nekada nije lako ni kada maticna porodica ne prihvati novog clana jer joj se ne dopada licnost te osobe,a kamoli kada su u pitanju daleko ozbiljnije predrasude.Ne znam da li ste primetili da se i u Americi brakovi cesto sklapaju u okviru istih zajednica,da se partneri uglavnom biraju jer imaju dosta slicnosti i sklonosti,a manje razlicitosti ili da npr.neko ko odraste u Americi u zrelim godinama ode u maticnu drzavu svojih roditelja da nadje srodnu dusu,a moze da bira medju milionima Amerikanki/Amerikanaca.To uopste nije besmisleno jer ljudi cesto imaje jake emotivne i druge veze sa sopstvenim narodom.Naravno da je otvoren um dobra stvar,ali decu ipak treba upozoriti bas zato jer ste kao roditelj iskusniji i sigurno znate da je ljubav izrazitno vazna,ali nije jedini faktor za uspesnu vezu ili brak ili uspesne odnose sa okolinom.A spoljne okolnosti itekako mogu da uticu da ljubav pukne.A na Balkanu mogu da je ubiju u sekundi.Mislim da ipak treba da budete obazriviji i da vasa gledista budu manje romatnicna,a vise realnija.

[nina-venus]

Sto se tice slave,to je bas nesto lepo,to su neke lepe stvari koje nasledjujemo od nasih dragih starijih ukucana,sve sto okuplja porodicu i prijatelje je lepo.Nije sve u standardu zemlje u kojoj se rodite i odrastete,mora da su neke stvari u vasem zivotu bile i lepe,ali vi nekako isticete samo ruzne.Nije lose preneti neke male,slatke tradicije na decu.Sjajno je kada deca nauce srpski,lepo je kada porodica zajedno navija za reprezentaciju,svi ti navodno mali momenti,spajaju porodicu,jacaju je,nije svaka tradicija samo neka glupost iz proslosti.Zao mi je sto je kod vas sve tako crno-belo.Znate,mozda,s obzirom na vasu ogorcenost-mozda vas ta ista vasa mala deca sirokih pogleda jednog dana sokiraju odlukom da zele da zive u Srbiji i pored svega sto im Amerika nudi,a mozda se i vi,u kasnim godinama,vratite bas tamo odakle ste se otisli,protivno svim vasim razmisljanjima sada.Mozda vam jednom,kada standard i udobnost ne budu igrali neku jaku ulogu u vasem zivotu,bas neki boravak u Srbiji ucini da se osetite zaista srecnim.Mozda budete voleli vise puta u zivotu i vratite se zbog ljubavi,ko zna.

[dreadnot]

Nisam odrastao u Hrvatskoj, vec sam ceo zivot proveo u Beogradu, do odlaska. Dakle, "najveca" moguca sredina u bivsoj nam domovini, po logici stvari i najotvorenija, pa sam ipak bio svedok kako su roditelji upropastili vezu jednoj mojoj drugarici i nikada vise nije nasla nekoga sa kime bi delila zivot. Da li je vredelo mesanje roditelja? Svakako da nije. Da li je moglo da se spreci - da je ona bila odlucnija i da je isla za onim za kime ju je srce vodilo, danas bi verovatno bila mnogo srecnija nego sto je sada. Dopustila je da misljenje i predrasude roditelja prevladaju i danas placa cenu te odluke. Najtuznije je sto ona nije jedini primer.
Tacno je da neki cak odu do starog zavicaja da bi se ozenili/udali, ali ja svakog dana srecem mesovite brakove koji mi, barem povrsno, koliko mogu da vidim, deluju skladno. Ne trudim se da ih dublje analiziram jer je to njihov zivot, ne moj. Ipak, kao primer, jedan nas covek koga sam ovde upoznao ozenjen je Japankom i divno im ide, imaju preslatku cerkicu koja je skladan miks dalekog istoka i Balkana.
Tacno je i da se brakovi vcinom sklapaju unutar istih zajednica, ali sta je tu cudno - ljudi su upuceni jedni na druge, rastu zajedno, zavole se i na kraju se vencaju. I kod nas ima puno srednjoskolskih ljubavi koje se zavrse brakom, ovde jos i vise. Takva konstatacija nije dokaz da "svaka ptica svome jatu hrli", vise je stvar statistike i realne mogucnosti izbora. Daleko od toga da hvalim Ameriku kao idealnu, ovde ima vise rasizma i rasne netrpeljivosti, ako ni zbog cega drugog onda zato sto ima vise rasa i nacionalnosti na jednom mestu nego bilo gde u svetu. Ipak, ljudi se nalaze iako su sa potpuno oprecnih strana sveta, drugacijih kultura i obicaja... i opstaju.
Kada kazete da je ljubav vazna ali da se partneri biraju i po sklonostima, slicnostima i navikama/obicajima, moram u potpunosti da se slozim sa tom konstatacijom. Cista ljubav je divna i etericna, ali je pitanje kako zivot funkcionise na zemaljskom nivou i kako se dve osobe uskladjuju u svakodnevnim obavezama i delanju. Moram zbog toga da vam postavim pitanje - da li je bolje da ga vaspitavam u "balkanskom" duhu i ogranicim izbor partnera na to podneblje, barem po pitanju kompatibilnosti, ili je bolje da ga vaspitavam u potpuno otvorenom duhu, da prihvata razlicitosti i da bude tolerantan, pa da mu ceo ostatak sveta, izuzimajuci zatucane i hermeticne sredine, bude otvoren? Da li ce nam njegova buduca supruga biti zahvalnija ako ga vaspitamo kao tipicnog balkanca koji zna gde je zeni mesto i ume da lupi sakom o sto, ili kao normalnog coveka koji deli zivot sa svojim partnerom? Mene je moja majka vaspitavala po ovom drugom principu i ne cini mi se da je napravila los posao.
Jos mi samo jedna stvar nije jasna - sta je romanticno u mojim gledistima. Nisam nigde pomenuo nista romanticno, naprotiv, svakom napisanom recju sam se trudio da stvari sagledam sto realnije, onako kako ih svakog dana dozivljavam, a ne iz perspektive mitova, verovanja, obicaja, romanticne herojske proslosti i sl. Mozda bi neki drugi pridev bio adekvatniji, ali reci da sam romantik u svojim pogledima na svet, to me zaista cudi. Moram da priznam, obradovalo bi moju suprugu, posto ona misli da sam previse pesimistican... a ja se samo trudim da budem realan.

[nina-venus]

Da,da-Peja je iz Hrvatske,nisam pazljivo citala.A ako ste ceo zivot bili u Beogradu,onda su vam tek sigurno pogledi suzeni sto se Balkana tice.Mesoviti brakovi su skladni dok ne puknu bas zbog toga sto su mesoviti.I tad se redovno svaka ptica svome jatu vraca.Nema pravila,ali treba biti obazriv,samo to kazem,zvucite idealisticki,zato kazem da ste romanticni.Lepo vam je supruga rekla da ste pesimisticni,ja bih rekla da ste takvi po pitanju Srbije,a nije sve opet tako crno.Nisu svi ljudi isti kalup,nekome je vase crno sivo,a vase belo crno.

[nina-venus]

[quote=peja;34397]nina-venus ok je učiti istoriju i proširivati vidike, ali (ono čuveno ali) ja sam došao iz Hrvatske tj. proteran sam ali mom detetu nikad ne bi branio da ima devojku ili da se oženi sa devojkom iz Hrvatske, Bosne i sl. ja uvek stavljam čoveka ispred svega a tako ću isto odgajati i moje dete, rasa i boja nisu bitni, bitna je ljubav i da ona pobedi

Pejo,naravno da ne treba braniti-ljubav nikome ne moze da se zabrani,ali nije na odmet malo popricati,upozoriti,sesti,sagledati i siru sliku.Ljubav ume i da upropasti zivot.I to sto ti ne bi imao nista protiv,ne znaci da onaj drugi isto tako misli-i u tom slucaju ce tvoje dete puno patiti jer ga druga strana nece prihvatiti.Svaki sukob koji postoji 10 vekova i direktno se reflektuje na zivote svih ljudi na odredjenom prostoru,nije toliko zanemariv da ga uopste ne treba uzeti u obzir.Ljubav nekada nije dovoljno jaka da nadjaca sve to ma koliko svi mi to zeleli.Nije realno da detetu kazes da bas nista nije bitno,da je svet satkan samo od ljubavi.

[Zana]

Taj sukob od 10 vekova i traje upravo zbog tih "upozorenja" i "objasnjavanja" deci sta moze da im se desi ako su u vezi sa nekim ko je druge vere, rase ili drugacijeg seksualnog opredeljenja. Bas vidim da su ta upozorenja kod dece koja su rodjena ovde urodila plodom - ne znaju jezik svojih roditelja ali znaju za "one tamo Srbe" ili "one Hrvate" ili "one Bosnjake" (ovo radije samo zbog citave situacije svedu na "one Muslimane"). Izlecice se sve to kod mladjih generacija kad ove ogorcene starije generacije ne budu vise sa nama i kad ta suluda predavanja i "upozorenja" prestanu. Toliko od mene na tu temu. Prestala sam da se bavim tim stvarima, cak i kolege kad pitaju uputim na Google. Ne zelim da zivim taj zivot.

Nevezano za ovo, htela bih samo da dodam da ce svacije dete imati priliku da uci istoriju iz vise izvora (i uz nezaobilaznu knjigu "Lies My Teacher Told Me: Everything Your American History Textbook Got Wrong"), da ne pricam o ostalim "trange-frange" predmetima koji ce da objasne da li je Kennedy izgubio popular vote, ko su tri zene koje su bile hrabrije od Roze, kako je covek koji je zatvorio Japance u koncentracioni kamp kasnije ukinuo segragaciju u skolama, ko je bio Tito i zasto je Djindjic znacajan za Balkan, kao i kakva je razlika u sistemu glasanja u svetu - koje su "hladne" a koje "tople" kulture, zasto je Gospodjica sa Psicem znacajno knjizevno delo i ko je bio Nikola Tesla. I tako... Da ne ponavljam vec izreceno - svako od nas ima izbor. Na nama je da procenimo sta ce imati uticaj na nas zivot i zivot nase dece.

[vuxanne]

Ne zelim da trolujem/spamujem koji god izraz bio vezano za temu. Ali u glavi mi ova pesma ako je neko zna Mother

Hush now baby, baby, don't you cry.
Mama's gonna make all your nightmares come true.
Mama's gonna put all her fears into you.
Mama's gonna keep you right here under her wing.
She won't let you fly, but she might let you sing.
Mama's gonna keep baby cozy and warm.
Ooooh baby, ooooh baby, oooooh baby,
Of course mama's gonna help build the wall.

I to ce biti prica bez kraja. Dog god budemo se osvrtali na proslost i trebili rane da nikad ne zarastu, necemo pobeci nikad sami od sebe. Cemu to?

Meni da je slava, tako lepa, divna krasna bila osnovni motiv za zivot, odesila bi se u neko selo Sumadijsko i uzivala u etno okolisu. A danas je sa svim tim prozedaravanjima, prenapijanjima i odlazenja od same njene sustine. To je sad in a secam se kad sam bila mala retko ko je slavio uopste i bilo je odes u crkvu ujutru nema zive duse, danas ne mozes uci koliko je to postalo in, a jos vise in da prozivas one koje snimis da ne rade ono sto je in - isto sto im je biti u partiji in tako je danas biti u verskom objektu in.

A u SAD, svako malo ima nesto slicno gde se ljudi nalaze, prezderavaju, poklanjaju. Npr kao Dan Zahvalnosti. U principu veoma slicno slavi samo nema popova ukljucenih u pricu (Grci, Bugari, Rusi ne slave slavu - dakle nema veze sa Biblijom vec nasom tradicijom zato kazem popova). I ovde cete naci mikroporodice - komsije, ljude sa kojima vam se deca druze, sve zavisi gde zivite. Napravno ako ste u velikom gradu ne komsije ako ste u malom moguce da cete se zbliziti sa komsilukom (kao i kod nas). A mozete cak naci i onlajn ekipu za druzenje dece - kojekakve metup-e i slicno.