Razlozi (naši), za odlazak u USA

[via]

Prvobitno poslao korisnik vuxanne

Slazem se. U avionu za Cikago, muz i ja smo sedeli pored jednog coveka sa Krka koji je jako dugo u SAD. Kad sam bila u toaletu, on je mom muzu objasnio kako nece moci da me mlati u SAD i objasnio mu tako neke muske stvari (na mene moj u zivotu nije digao ruku). A samo idite na youtube ima brdo videaa klikni evo npr. kako je proslo dvoje Rusa koji su odbijali da im bebu operisu - intervencija na srcu - dok ne cuju jos jedno strucno misljenje. Primera je dosta, nisu to bas javne neke stvari, ali treba paziti. Sta je kod nas ok ovde definitvno nije. Ovde po zakonu dete ispod 12 godina ne smes ostaviti samo kuci (nek me neko ispravi da li je 12 ili neki drugi broj). Ja cesto cujem da tu bebe ostavljaju u kuci da odu do prodavnice a mlade mame cak i da i izadju u grad (ne sve, neke). Ovde ako nadju samu decu kuci, roditelj ide u zatvor a deca u hraniteljsku porodicu. To zovu "parental negligence".

Obzirom na toliku posvećenost djeci i želju da svako dijete bude zbrinuto i ne doživi zlostavljanje bilo koje vrste fascinantno mi je da države (izuzev pojedinih) ne mogu obezbjediti sredstva kako bi svako dijete imalo pravo na zdravstvenu zaštitu, bez obzira na socijalni status, zaposlenost/nezaposlenost roditelja, da li je resident 5 god i sl.

Ako sam dobro shvatila ovog lika iz OC-a CPS ima na raspolaganju određeni novčani fond na godišnjem nivou za "udomljavanje" djece. Ukoliko ne iskoriste taj fond sljedeće godine im se smanjuje osnovica i raspolažu sa manje novca. Znači bukvalno su "prisiljeni" da potroše ta sredstva i na neki način žrtvuju pojedine porodice i njihovu djecu kako bi sljedeće godine mogli raspolagati istim sredstvima????

[vuxanne]

Prvobitno poslao korisnik via

Obzirom na toliku posvećenost djeci i želju da svako dijete bude zbrinuto i ne doživi zlostavljanje bilo koje vrste fascinantno mi je da države (izuzev pojedinih) ne mogu obezbjediti sredstva kako bi svako dijete imalo pravo na zdravstvenu zaštitu, bez obzira na socijalni status, zaposlenost/nezaposlenost roditelja, da li je resident 5 god i sl.

Ako sam dobro shvatila ovog lika iz OC-a CPS ima na raspolaganju određeni novčani fond na godišnjem nivou za "udomljavanje" djece. Ukoliko ne iskoriste taj fond sljedeće godine im se smanjuje osnovica i raspolažu sa manje novca. Znači bukvalno su "prisiljeni" da potroše ta sredstva i na neki način žrtvuju pojedine porodice i njihovu djecu kako bi sljedeće godine mogli raspolagati istim sredstvima????

Ima svako dete pravo na zdravstvenu zastitu ali imaju razlicite roditelje pa im se roditelji ne kvalifikuju ili nemaju dovoljno novca ili savesti da je placaju mesecno. Oni dobijaju na ruke maltene bruto platu nakon poreza i socijalnog. Ali cesto preduzeca ne daju svima pravo na zdravstveno osiguranje (tipa ja placam deo, a oni ostatak). Obicno ono imaju samo oni koji rade 40 h nedeljno (tkz. full time). Obicno masa ljudi radi samo "part time" ili rade dva, tri posla. A kad rade manji broj sati nedeljno (mislim ispod 30 h), onda firma im ne izdvaja za zdravstvene doprinose pa im dodje preskupo u odnosu na svoju platu da imaju osiguranje. Neki misle nece se nikad razboleti (od nekog naseg koji nije imao osiguranje sam cula - pa znate valjda sami koliko ste zdravi) a neki imaju da placaju goli zivot a to im je u glavi nepotrebni mesecni trosak. Mnoga deca se kvalifikuju za "Medicaid" - socijalni program za zdravstveno osiguranje za siromasne. A tu su roditelji ispod nacionalnog nivoa siromastva. Ali za to se mora biti rodjen u SAD (dete) i mora se biti dovoljno pismen da se zna gde da se prijavi. Ako se zaradjuje vise od tog nivoa, izbor je individue hoce li neko odvajati mesecno za osiguranje. To je ovde ne obavezno vec prepusteno licnim izborima. Naravno postoje trenutno oni koji se ne kvalifikuju zbog nekih hronicnih bolesti (pre condition-a). Koliko sam cula trenutne reforme koje predsednik pokusava da izvrsi u toku svog mandata bi donele promene u sistem ko sve ima pravo na zdravstvo i da ono postane obavezno za sve. Ali u individualistickom drustvu, i dalje mnogi vole da ne daju pare mesecno vec da ono sto zarade trose na nesto drugo. Mnogi bi ukinuli i poreze. Kod nas ti automatski skinu 40-50 % ni ne vidis maltene pare, ni ne stavljas ih u glavu da su bile tu. Ovde ti daju opcije da se registrujes za zdravstveno, zubno, zivotno itd. Pa ako sve bude 30 %, svi kukaju kako su ogromni porezi i dazbine. A cula sam jednog Engleza kako je izjavio da je dosao u SAD jer su mali porezi u odnosu na VB.

Ja sam npr. placala zdravstveno mesecno 250 dolara za mene i muza (univerzitet je placao ostatak) i kad mi je nakon svih tih dazbina ostajalo kesha u ruke samo 940 dolara (pre stana i racuna). I ne bi provela ni dan bez zdravstvenog. Kad mi je bila mama u poseti, za nju sam placala samu oko 250 dolara mesecno, cini mi se da ima planova za tu cenu - jedna osoba...

[via]

Prvobitno poslao korisnik vuxanne

Ima svako dete pravo na zdravstvenu zastitu ali imaju razlicite roditelje pa im se roditelji ne kvalifikuju ili nemaju dovoljno novca ili savesti da je placaju mesecno. Oni dobijaju na ruke maltene bruto platu nakon poreza i socijalnog. Ali cesto preduzeca ne daju svima pravo na zdravstveno osiguranje (tipa ja placam deo, a oni ostatak). Obicno ono imaju samo oni koji rade 40 h nedeljno (tkz. full time). Obicno masa ljudi radi samo "part time" ili rade dva, tri posla. A kad rade manji broj sati nedeljno (mislim ispod 30 h), onda firma im ne izdvaja za zdravstvene doprinose pa im dodje preskupo u odnosu na svoju platu da imaju osiguranje. Neki misle nece se nikad razboleti (od nekog naseg koji nije imao osiguranje sam cula - pa znate valjda sami koliko ste zdravi) a neki imaju da placaju goli zivot a to im je u glavi nepotrebni mesecni trosak. Mnoga deca se kvalifikuju za "Medicaid" - socijalni program za zdravstveno osiguranje za siromasne. A tu su roditelji ispod nacionalnog nivoa siromastva. Ali za to se mora biti rodjen u SAD (dete) i mora se biti dovoljno pismen da se zna gde da se prijavi. Ako se zaradjuje vise od tog nivoa, izbor je individue hoce li neko odvajati mesecno za osiguranje. To je ovde ne obavezno vec prepusteno licnim izborima. Naravno postoje trenutno oni koji se ne kvalifikuju zbog nekih hronicnih bolesti (pre condition-a). Koliko sam cula trenutne reforme koje predsednik pokusava da izvrsi u toku svog mandata bi donele promene u sistem ko sve ima pravo na zdravstvo i da ono postane obavezno za sve. Ali u individualistickom drustvu, i dalje mnogi vole da ne daju pare mesecno vec da ono sto zarade trose na nesto drugo. Mnogi bi ukinuli i poreze. Kod nas ti automatski skinu 40-50 % ni ne vidis maltene pare, ni ne stavljas ih u glavu da su bile tu. Ovde ti daju opcije da se registrujes za zdravstveno, zubno, zivotno itd. Pa ako sve bude 30 %, svi kukaju kako su ogromni porezi i dazbine. A cula sam jednog Engleza kako je izjavio da je dosao u SAD jer su mali porezi u odnosu na VB.

Ja sam npr. placala zdravstveno mesecno 250 dolara za mene i muza (univerzitet je placao ostatak) i kad mi je nakon svih tih dazbina ostajalo kesha u ruke samo 940 dolara (pre stana i racuna). I ne bi provela ni dan bez zdravstvenog. Kad mi je bila mama u poseti, za nju sam placala samu oko 250 dolara mesecno, cini mi se da ima planova za tu cenu - jedna osoba...

Slažem se da je izuzetno važno imati zdravstveno, jer nikad ne znaš šta se može desiti. Upravo zbog toga moja konstatacija. Možda je utopijska , ali obzirom na reforme koje spominješ koje bi zdravstvenu zaštitu postavile kao obavezu, možda i ne.

Kao što si rekla, "roditelji se ne kvalifikuju, nemaju dovoljno novca ili svjesti da plaćaju...". Takva djeca su neosigurana?? Naišla sam na podatak da primjerice u Coloradou ne možeš osigurati dijete preko nekih programa Child Health Plan Plus, ako nije resident 5 god. bez obzira što se roditelji primjerice ne kvalifikuju za drugi način ostvarivanja zdravstvene zaštite. Ne mogu sad pristupiti stranici da provjerim, ali mislim da je tako. Dakle, takvo dijete mora plaćati zdravstvenu zaštitu iako su roditelji primjerice ispod granice siromaštva ili biti neosigurano. Djeca bi trebala imati obaveznu zdravstvenu zaštitu, bez ikakvih uslovljavanja, ali odošmo u raspravu o USA zdravstveno sistemu, a to je tema sama za sebe i to prilično opširna.


Što se pak tiče stanja kod nas, postotak doprinosa je tačno 33%. Zdravstvo je na koljenima, kao i PIO, dugovanja ogromna, dešava se da bolnice nemaju osnovnih sredstava za rad, ali djeca ne plaćaju ni jedan posjet pedijatru, doktoru opšte medicine ili specijalistiške preglede. Kad je riječ o lijekovima tu je druga priča jer zanimljivo "najbolji" su oni koji nisu na listi fonda i plaćaju se.

Kakvo je stanje tamo kad je dijete osigurano, plaća li se odlazak doktoru, primjerice zbog upale grla, temperature i sl. i koliko u prosjeku?

[vuxanne]

Prvobitno poslao korisnik via

Slažem se da je izuzetno važno imati zdravstveno, jer nikad ne znaš šta se može desiti. Upravo zbog toga moja konstatacija. Možda je utopijska , ali obzirom na reforme koje spominješ koje bi zdravstvenu zaštitu postavile kao obavezu, možda i ne.

Kao što si rekla, "roditelji se ne kvalifikuju, nemaju dovoljno novca ili svjesti da plaćaju...". Takva djeca su neosigurana?? Naišla sam na podatak da primjerice u Coloradou ne možeš osigurati dijete preko nekih programa Child Health Plan Plus, ako nije resident 5 god. bez obzira što se roditelji primjerice ne kvalifikuju za drugi način ostvarivanja zdravstvene zaštite. Ne mogu sad pristupiti stranici da provjerim, ali mislim da je tako. Dakle, takvo dijete mora plaćati zdravstvenu zaštitu iako su roditelji primjerice ispod granice siromaštva ili biti neosigurano. Djeca bi trebala imati obaveznu zdravstvenu zaštitu, bez ikakvih uslovljavanja, ali odošmo u raspravu o USA zdravstveno sistemu, a to je tema sama za sebe i to prilično opširna.


Što se pak tiče stanja kod nas, postotak doprinosa je tačno 33%. Zdravstvo je na koljenima, kao i PIO, dugovanja ogromna, dešava se da bolnice nemaju osnovnih sredstava za rad, ali djeca ne plaćaju ni jedan posjet pedijatru, doktoru opšte medicine ili specijalistiške preglede. Kad je riječ o lijekovima tu je druga priča jer zanimljivo "najbolji" su oni koji nisu na listi fonda i plaćaju se.

Kakvo je stanje tamo kad je dijete osigurano, plaća li se odlazak doktoru, primjerice zbog upale grla, temperature i sl. i koliko u prosjeku?

Svaka drzava ima svoja posebna pravila za priajvu za Medicaid. Moje dete je rodjeno u SAD pa je bilo na Medicaid-u godinu dana (posle nije jer mi je bila veca plata). Jos uvek nisam resident, na privremenim sam vizama. Mislim da dete rodjeno u Americi ima pravo na Medicaid nezavisno na status roditelja (bar je tako u Indijani bilo kad sam se tamo porodila i kad sam tamo zivela). Daju i Medicaid Emergency trudnicama za porodjaj ako su u SAD u legalnom statusu, mada je siva zona da li daju i ilegalkama. Jer oni to dete unutra racunaju kao buduceg Amera (jedan od razloga sto sam se opredelila da ovde ostanem i porodim se a ne npr U Spaniju u kojoj sam zamalo otisla - gde dete ima pravo nakon 10 godina da se prijavi za drzavljanstvo, ne daju ga po rodjenju).

Ja imam PPO plan (Anthem Blue Cross Blue Shield). Placamo participaciju 25ako idemo kod naseg pedijatra ili porodicnog lekara, ako ides kod specijaliste 40 dolaraa. Ako ides u hitnu (svaki pregled nakon 17 h moras u hitnu - tj. u deciju bolnicu jer im lekari rade do 17 h najcesce) je oko (cini mi se) 125 dolara. Mislim da sam na nekoj temi vezanoj za zdravstveno detaljno objasnila kakav je moj plan. Placas do neke cifre, tipa do 250 za osobu, 450 za porodicu, a kad bude preko toga, placas 20 %, osiguranje 80 %. Ako imas racun preko 1500 dolara, placas 1500 oni ostalo. A opet ja radim za drzavu ("state employee") tako da koliko sam skontala imamo povoljan plan. Nisu svi isti. Moj prethodni studentski je imao sve vise od ovoga (bio je gori).

Sve u svemu, i kad imas zdravstveno i redovno placas svaki mesec, opet se placa svaki pregled i svaka intervencija. A imas maksimalni iznos koji smeju da ti traze ako zaglavis u bolnici npr. Tako da npr. po mom planu max sto bi mi trazili za moj ostanak u bolnici je cini mi se oko 1500 dolara sve da je racun mnogo mnogo veci. I npr. moj porodjaj me je kostao 65 000 dolara (dete mi je bilo u intenzivnoj a ja posle prirodnog i indukcije otisla na hitan carski). Tako da na ovom mom planu, ja bi dala 3000 a osiguranje bi pokrilo to ostalo. Ne znam umem li da to objasnim, ja licno nikad ne znam sta me ocekuje nakon posete lekaru jer im je sve to nekako netransparentno. Npr. Mamografiju i godisnji preventivni pregled neces placati nista, ali placaces npr da snimas koleno npr. 500 dolara.

Opet ovo je PPO. A imaju i neki health savings accounts, tu od plate stavljaju na neki racun pa odatle trosis za dotkore, lekove i ostalo. U principu ljudi sa malom decom koje ja znam uzimaju PPO jer cesce se ide kod lekara i obicno je 25-30 dolara participacija. Onaj health savings sam cula da cesce uzimaju ljudi sa hronicnim oboljenjima.

A kad pocnu da ti listaju opcije i planove - recimo kod mene u firmi, mozemo bar 4 da uzmemo. Sa jos brdo podvarijanti.

[RBSMC]

Zanimljiv spot koji ima veze sa temom - klikni
Karikirano, ali uglavnom tačno.

[vuxanne]

Prvobitno poslao korisnik RBSMC

Zanimljiv spot koji ima veze sa temom - klikni
Karikirano, ali uglavnom tačno.

Nesto me u'fati nostalgija, hvala sto me podseti zasto i kako. Tako nekako totalno... Repeat

[Taji]

Moji razlozi za odlazak sa Balkana poceli su da se gomilaju jos od daleke 1995, sa zavrsetkom rata u Bosni...

Bila sam izbjeglica prvih 6 mjeseci rata I onda smo se vratili kuci misleci "sad ce biti gotovo". Hm, kako smo bili naivni tad.U ratu sam odrapila 3 pune godine I kad se sve zavrsilo jos uvijek je zivjela nada da ce da bude zivota.

Nakon svega kroz sta sam prolazila poslijeratnih godina, vec 1998 sam se odlucila za odlazak u Australiju. Nisam uspjela I poslije 7 odbiijenica sam se odlucila da probam DV Lottery 2003. Tad nisam bila te srece da me izvuku I kad sam drugi put aplicirala za DV2008 to sam I dobila.
Svaka naredna poslijeratna godina bila je gora od one prethodne. Cak mogu da kazem da su prvih 5-6 godina bile I nekako podnosljive ali svaka poslije toga je postajala nocna mora.

Kad predjes 35 godina starosti posla vise nema, lezi I crkni.
Srecom sam uvijek imala posao I nisam zavisila od lokalnih vlasti, novopecenih gazda, bivsih (novih) direktora, prijatelja, neprijatelja..........osjecala sam se kao izbjeglica u svom sopstvenom gradu ali to je vec prica za neku drugu temu.
Neka im je Bog dragi na pomoci.
"Pravda je budna, spora, strpljiva i ceka."

Jedino mi je ostalo zao sto mi je sin tad vec prerastao kategoriju od 21 godine I nije mogao samnom da dodje. Preko imigracije na koju sam ga pisala ima da ceka jos minimalno 8 godina. Mislim da to nece biti opcija na koju ce se cekati.

[Cosmo]

Nasi razlozi za odlazak su vrlo jasni - bolji zivot. Svjesni smo cinjenice da nigdje ne cvijeta cvijece ali ova situacija u BiH i regionu uopste, bar nama, postaje neizdrziva - nacionalizam, zatupljenost, korupcija, nepotizam, sve veca besparica, sve je manje ljudi.

Prosli smo smo rat na razlicitim stranama i imali po jedan brak prije nasega, imali uspona i padova, konacno se nasli i pokusavamo si stvoriti zivot dostojan covjeka...ali ne ide. Ne ovdje, ne sada, i vjerujem da ovdje na Balkanu nikad nece ni moci. Opet, sve zavisi i ko sta zeli u zivotu. Neko kaze ''nek' se zdravo, nek' ima krov nad glavom, pojesti i popiti...''. Ima to i krava u stali, ne kisne, neko joj donese slame i vode, i o njoj se neko brine. Mnoge, pa i nas, zasjenio je period od nekoliko godina nakon rata kada je sve krenulo na bolje, kada je vecina imala nadu u neku bolju buducnost. Nakon toga, sve se zaustavilo na jednoj tacki i krenulo nizbrdo.

Stvorili su se novi sistemi vrijednosti, neke nove elite koje da bi sebe izdigle, gledaju da drugog ponize. Stranci smo u vlastitom gradu, pa je manje-vise svejedno gdje cemo zivjeti. Ja imam nazovi 'respektabilan drzavni posao' a zaradim mizeriju jedva da se prezivi jer radim posteno, jer necu i ne mogu drugacije, jer se ne snalazim u ovakvom vremenu.

Imamo djecu koju ovdje nista dobro ne moze cekati. U totalno narusenom sistemu obrazovanja i trenutnoj hiperprodukciji kadrova u kojoj svako moze dobiti fakultetsku diplomu, ta diploma vise i ne vrijedi. I da zavrse skole i fakultete, treba dobiti posao, sto je sada bez jake veze i puno para, skoro nemoguce. I ako ga dobije, radice citav zivot za mizeriju kao i mi do sada.

A nacionalizam, politicka prepucavanja, mediji koji svakodnevno truju narod, zivot u strahu i neizvjesnosti, to je posebna prica. Pogotovu ako ste u mjesovitom braku, kao mi. Kad vidis ko su i kakvi su nam predstavnici vlasti, ministri i ljudi na visokim pozicijama, nije ti jasno kako takvi idioti mogu tamo uopste da budu. A kradu i vuku lopatom, imaju sve i zive 100 zivota. I ne zadovoljava me cinjenica da je tako i u drugim zemljama u regionu. Ili da ima mnogo njih koji losije zive od nas. Mi hocemo bolje i mislimo da mozemo bolje. Svakodnevno vidim i cujem x stvari koje mi vrijedjaju inteligenciju i smetaju sve vise i vise. Sada, kada smo blizu 40, kajemo se sto ranije nismo otisli i nadamo se da nam jos nije prosao voz. A jedan od nasih pokusaja za odlazak je i ova lutrija.

[Salec]

@cosmo

Poptuno si u pravu - sve je manje ljudi..

Ljudi su sve očajniji.. I sve ih je manje..

Žao mi je samo što nisam na vreme shvatila i reagovala i gradila karijeru negde drugde gde bi se to koliko toliko cenilo..

Ali, ako bude sreće počećemo sa novim životom krajem ove godine! Iskreno se nadam!

[lover]

Nisam mogao, a da ne prokomentarisem ovo.
Potpuno se slazem sa svime sto ste ovdje izlozili (Taji, Cosmo, Salec) oko odlaska. Vjerujem da ovakve stvari, tjeraju mnoge ljude iz regiona da se snalaze po bijelom svijetu.
Kao sto sam u jednom postu rekao, oboje smo zavrsili drzavni faks. Supruga je vec nekoliko godina na birou, a ja sam skoro dobio otkaz. U teskoj smo situaciji ali nismo klonuli duhom, sto je najvaznije.
Ovakve stvari me samo jos vise guraju da razmisljam u ovom pravcu.
Kada covjek prodje rat, izbjeglistvo, siromastvo i hoce da stekne nesto u zivotu, onda jednostavno neke stvari gleda hladnokrvno.
Niko me ne moze odvratiti od takve zelje i namjere (a ima ih mnogih, u mom okruzenju), da negdje jednog dana odem u neko normalno drustvo i gradim svoj zivot iz pocetka, pa makar to bilo i za deset godina.
Ne zelimo da zavisimo ni od koga, vec samo od svoga rada.
Zelim nam mnogo srece 1. maja iduce godine!