brate...ma neznam kako ovo da nazovem

[D$D]

Nije sramota reci ono sto ti lezi na srcu.
Ovaj zivot ovde mozes da prihvatis ili ne.
Ovaj covek je docarao jednu situaciju koja verujem sve nas prati manje ili vise a to je da smo mi razliciti po svemu od ovoga ovde.
Razumem ja tebe potpuno i tvoje osecaje i svako ko kaze da nije imao taj osecaj ili da nema laze.
Drugo sta te bre briga sta ce ko da kaze kad se tamo vratis.
Da li ti zivis za sebe ili za druge.
Ako mislis da ce ti biti tamo bolje pa nazad brate slobodno.
Ja znam samo da nije ni malo lako ovde i da treba dosta vremena za sve.
Nismo svi ziveli iste zivote ni u zemljama odakle dolazimo, nako je stajao bolje, neko losije.
Nije problem kad si stajao lose pa dosao ovamo onda ti ovo deluje ok, ali brate ako si dobro stajao a dosao ovamo pa te jos po nesreci uhvatilo da radis los posao onda se stvarno tesko pomiriti sa tim.
Ja jednom rekoh za sebe da sam imao svoj stan i posao koji sam radio tamo tesko da bi mene videla Amerika.
Ovo se ne moze opisati dok se ne oseti, ali treba razbiti zablude o Americi bar iz mog ugla
ovo nije obecana zemlja( ako takva i postoji),ali i moja prethodna zemlja bila je pre sve drugo nego li obecana.
Pomiri se sa tim i izadji iz tog bedaka vec jednom na jedan ili drugi nacin da bi ti bilo lakse
Pozdrav i puno srece

[chicagopn]

Narodi su se vekovima selili gotovo uvek iz istog razloga-odrzavanja u zivotu.Mozda je to volja Bozija,mozda se zato ratuje,mozda zato postoje nemastine i mozda zato Srbija nije,kroz vekove,uvek tamo gde na kartama jos uvek pise da jeste.Nije problem emigrirati,vec je problem u teretu koji emigranti nose u svojim glavama pa sve pripisuju novoj sredini.Moze li covek uopste biti stranac na zemlji?

@siberian
kad rece sloboda,u pravu si negde nema vece nego kod nas>radi ko sta hoce<
veceras sam odveo dete sa zenom kod lekara imao je temperaturu 39,i tako stigli mi tamo ...guzva dva deteta ispred nas i jedno je vec unutra s obzirom da se vidi sta se unutra desava kod doktorke znamo sta se radi. Pregleda ona ono dete i onda krece u neki razgovor od 15 minuta sa mamom...ok ulazi sledece dete sa roditeljima isto tako cao maco kako si, zavrsava se pregled krece se sa izmenom par hiljada reci,ja za to vreme drzim dete koje ima neznam ni sam vise koliku temperaturu , ulazi jedna starija devojka sa mamom pregleda je doktorka i posalje je preko puta na inhalaciju...mi cekamo ,ova prica sa mamom ...zavrsava devojka inhalaciju i pocinju razgovor od nekih 15 minuta sa doktorkom uz neko smejanje i tralala,tralala....osecam da sam dobio temperaturu u momentu,pazi situacija je nezgodna da pravis scene, dete ti nece biti adekvatno pregledano,a da gledas sta se ono radi i cekas vise kao debil mozes samo uz neki bromazepam od 3mg.Tako da ti kazem da je sloboda na najvisem nivou kod nas.E mene ovakve stvari izludjuju.To je za mene duhovna beda koja je sve veca i veca jer su kod nas pomereni kriterijumi vrednosti sto je najgore ne zivi se zivotom dostojnim coveka.

[dreamerns]

Prvobitno poslao korisnik Lucky

eto vidis upravo si i ti upao u zamku zvanu "pa ljudi mi pricaju"

Nisam upao u zamku, tj. nisam davao svoj zakljucak o floridi gde nisam ni bio...samo sam rekao da imam druga kome se florida uopste nije svidela, a ovde mu je ok i zivi u Chicago-u vec 6 godina. Generalno, ako samo pogledas i u Srbiji je razlicit mentalitet u npr. Leskovcu i Subotici totalno. Zasto bi Amerika koja je neuporedivo veca bila drugacija? Pa ako mu se tamo ne svidja...moze probati negde drugde, pre nego sto otpali za Srbiju (mislim da mu je vec neko takav savet davao u proslem post-u).

[Macedonia Ohrid]

Nemojte se svi zavaravati. Ako nisi uspeo u svojoj domovini postati neko (pun samopouzdanja, workoholic, snalazljiv, obrazovan, kulturan i sl.) nemojte se nadati da ce Amerika ili bilo koja druga zemlja od vas napraviti coveka. Ili ce te biti ili nikad! Pa bilo gde da si...

[Zana]

So true!!!! Ditto that!!!!

[dreamerns]

Prvobitno poslao korisnik Macedonia Ohrid

Nemojte se svi zavaravati. Ako nisi uspeo u svojoj domovini postati neko (pun samopouzdanja, workoholic, snalazljiv, obrazovan, kulturan i sl.) nemojte se nadati da ce Amerika ili bilo koja druga zemlja od vas napraviti coveka. Ili ce te biti ili nikad! Pa bilo gde da si...

Ja se u potpunosti sa ovim slazem i hteo bih da dodam da je Amerika posebno zahtevna po tom pitanju. Jedino sto ovde imas vise sansi i vise mogucnosti, kao i mogucnosti da nadogradis svoje znanje...ali je naravno na tebi da to uradis ;-)

[wingreen]

Potpuno si u pravu Macedonia Ohrid, Amerika samo takve i hoce. Ja koga god znam da je otisao, to su bili sve neki super ljudi, uspesni, originalni, koje ovde u Srbiji ljudi nisu razumeli a tamo su se ostvarili. Ne znaci da njima ne nedostaje Srbija i ovo ovde sto su ostavili, ali ovde uvek mogu da se vrate.

[Zana]

Imigracija je proces koji je veoma cesto povezan sa osecajima gubitka. Ovaj osecaj se javlja podjednako kod raseljenih i izbeglih lica, i onih koji svojevoljno odluce da napuste zemlju u kojoj su rodjeni kako bi istrazili nove mogucnosti. Nakon dolaska u novu zemlju, mnogi imigranti shvate koliko im nedostaje njihov raniji nacin zivota – nedostaje im porodica i prijatelji, tradicija i poznato okruzenje na koje su navikli.

Ovi osecaji gubitka su cesto otpraceni frustracijom i razocaranjem u nove okolnosti sa kojima se imigranti susrecu. Mnogi se susrecu sa predrasudama i diskriminacijom. Neki shvate da njihovo obrazovanje steceno u drugoj zemlji nije priznato u novoj. Drugi opet ne mogu da se socijalno uklope u novo okruzenje.

Suoceni sa ovim osecajem gubitka, mnogi imigranti se suocavaju i sa procesom zaljenja i pokajanja. Ovaj process ima 5 nivoa: denial, anger, bargaining, depression i acceptance – poznatiji u psihologiji kao grief cycle.

U toku prve faze – denial (odbijanje) – osobe nisu sposobne da private realnost svog gubitka. Minimiziranjem gubitka se izbegavaju osecaji i razmisljanja povezanih sa situacijom. Rezultat ovoga je da se osobe osecaju detached (izolovani) od svoje okoline i bezosecajno. Ove osobe spavaju duze, postaju opsednute sa mislima koje nisu povezane sa osecajem gubitka i ponasaju se neuroticno.

U toku druge faze – anger (bes) – osobe dobijaju osecaj agresivnosti i antipatije, koji mogu podjednako biti upuceni prema sebi ili drugima. Osobe dozivljavaju nove okolnosti kao nepravedne i cesto postavljaju pitanja “Zasto ja” i “Cime sam ja ovo zasluzio/la”. Takodje se desavaju i iznenadne eksplozije besa u situacijama koje nemaju nikakve veze sa situacijom u kojoj se ove osobe nalaze.

U toku trece faze – bargaining (dogovaranje) – osobe pregovaraju sa sobom ili visom silom u pokusaju da sprece osecaj gubitka. Naprimer, mogu obecati sebi da vise nikad nece biti ljuti samo ako se ova situacija promeni (ako Bog da etc). Tipicno ovaj nivo se brzo prevazidje, zato sto osobe vrlo brzo shvate da ovaj postupak uopste ne pomaze u resavanju problema.

U toku cetvrte faze – depression (depresija) – osobe dozivljavaju neverovatan osecaj bespomocnosti, nepostojanja bilo kakve nade i tuge. Cesto placu, sazaljevaju sebe i vrlo cesto imaju samoubilacke misli. Neke osobe dozivljavaju kontinuiranu letargiju i slabost, nemogucnost koncentracije, gubitak apetita i nesanice.

U toku pete faze – acceptance (prihvatanje) – osobe najzad private promenjene okolnosti. Konstatuju svoje gubitke i postaju sposobni da private i istrazuju nove mogucnosti. Njihova ocekivanja se menjaju. Povrate kontrolu nad svojim zivotima i dobijaju nadu u buducnost.

Ova podela na pet faza koje cine ovaj grief cycle je veoma korisna u pokusaju da se analizira reagovanje imigranata na osecaj gubitka. Ali je bitno da nemaju sve osobe isti raspored ovih nivoa, odnosno ne desavaju se po istom redosledu. Neke osobe mogu da preskoce neku od faza a neke osobe mogu po nekoliko puta da dozive istu fazu.

Upoznatost sa ovim simptomima – fazama mogu pomoci imigrantima u njihovom prilagodjavanju i dati im novu zivotnu perspektivu – perspektivu koja im moze dati dodatnu snagu i obogacuje njihovo iskustvo.

Intercepts from Sunaina Assanand, completed her Ph.D. in cross-cultural psychology at the University of British Columbia and currently works as a private consultant

P.S. Ja se izvinjavam, nisam imala dovoljno vremena za prilagodjavanje prevoda, mozda neke recenice zvuce cudno po konstrukciji ali se nadam da je dovoljno dobro prevedeno kako bi analiza bila razumljiva.

[Olivera]

Prvobitno poslao korisnik Macedonia Ohrid

Nemojte se svi zavaravati. Ako nisi uspeo u svojoj domovini postati neko (pun samopouzdanja, workoholic, snalazljiv, obrazovan, kulturan i sl.) nemojte se nadati da ce Amerika ili bilo koja druga zemlja od vas napraviti coveka. Ili ce te biti ili nikad! Pa bilo gde da si...

Kratko, jasno i 100% istinito.

Mozda patnja za svojom domovinom i nepomirenje sa Amerikom kod ovakvih ljudi se budi zato sto u svojoj domovini uvek imaju nekog drugog (roditelji, braca, sestre.....) za koga bih se uhvatili i koji bi ih izvukao na sigurno uvek kada oni to zazele.
Poznata ljudska vezanost koja postoji na ovim nasim prostorima je upravo to sto u USA nema. I ko nemoze bez toga bolje i da ne pokusava.

Meni je upravo to i razlog zbog kojeg odlazim odavde.

Ja imam stan, auto i posao, ali nemam slobodu da radim i upravljam sve to sama bez osecaja krivice ako ne pitam za savet ili ne upletem u svoj zivot nekoga ko mi je u proslosti pomogao da do toga dodjem (u mom slucaju roditelji). To mi uzasno smeta u zadnje vreme i bezim od toga.
Dosta je!

[dejancic]

@dreamerns

Meni je tata jos kao malom rekao "Domovina je tamo gde ti je lepo". Nekome je to Srbija, nekome je to Amerika, nekome je to Nemacka, nekome Azerbejdzan itd.

Ovo cu zapamtiti!