Intervjui DV2011 - Iskustva

[Neverhood]

Cestitke ljudi i sve najbolje u novom zivotu! :1081::1081: Nadam se da cemo i mi uskoro :naughty:

[Orange]

[B][COLOR="Lime"]ivana10yu [/COLOR][/B]

[B][COLOR="lime"]Bockyman[/COLOR][/B]

Srecno vam pozelenjavanje!! Sve najbolje!! :bravo: :1081::1081::1081::beer:

[ivana10yu]

[QUOTE=Orange;22157][B][COLOR="Lime"]ivana10yu [/COLOR][/B]

[B][COLOR="lime"]Bockyman[/COLOR][/B]

Srecno vam pozelenjavanje!! Sve najbolje!! :bravo: :1081::1081::1081::beer:[/QUOTE]
jos jednom, hvala najlepse svima :1081::1081::1081::1081:

[ivana10yu]

[QUOTE=oligoce;22151]ja bih nesto da pitam, u ambasadi nisu mi vratili ni jedan originalni dokument...samo su mi dale kartice sa datum-a na koji pise Imigration Visa i da treba sa time da idemo da podignemo pasose i vize...a sta je sa diplome iz skole i takve stvari? zasto su ih zadrzali...( pobogu necu ni da pomislim da ne je to neki problem pa da se nesto iskomplikuje???)a sve smo uredno podneli sve papire...i nisu nista vise od toga trazili[/QUOTE]

ja ne znam kako je bilo kod drugih,ali meni nisu dali nikakvu karticu,samo su mi rekli da dodjem sutra da podignem pasos,kod sebe sam imala jedino racun da sam platila 819$ ali to mi niko nije trazio posle, i uz pasos su mi vratili sve originalne dokumente i zatvorenu kovertu koju predajem na aerodromu u usa...

[Inside@22]

[QUOTE=coconut;22152]E koliko lepih vesti u zadnjih par dana. :bravo: Iskrene cestitke i najlepse zelje svima: ivanice, bocky, oligoce :pozz:[/QUOTE]

slažem se... čestitke svima... :bravo:
nadamo se da će za koji dan biti još lijepih vijesti... :bravo:

[Bockyman]

Хвала свима на честиткама!

Ево описа наше авантуре...
Дошли смо јуче испред амбасаде 15-ак минута пре заказаног термина (8:30) и ту је већ био старији пар из Црне Горе а упознали смо се прекјуче на лекарском прегледу (они такође добијају зелену карту, али не преко лутрије већ преко ћерке која је већ амерички држављанин).
Иначе, испред амбасаде је била велика гужва, јер пуно људи је дошло по туристичке визе.

Одмах нам је пришао дечко из амбасаде и нашао нас на списку и рекао да ћемо убрзо ући. Тако је и било и 5-6мин пре 8:30 смо ушли у амбасаду.
На улазу смо одложили кофер са стварима и мобилне телефоне и прошли кроз она врата као на аеродромима, а женина ташна је прошла кроз рендген.

Ушли смо доле у чекаоницу која је била препуна, једва смо нашли место да жена седне а ја сам стојао.
Иако је била гужва, све је функционисало савршено, да не понављам MV2PLAYER је све лепо описао у свом посту.
Мало касније су нас прозвали (тачније моју жену која је носилац визе) и отишли смо на шалтер број 8, који се налази одвојено.
Службеник амбасаде, иначе наш човек, нас је љубазно поздравио и потражио документацију.

(Овде прво да опишем мало наш случај. Моја жена, тадашња девојка, је 24.маја 2010. добила Прву коверту и у формуларима које смо послали у Кентаки је нараво написала да је неудата и све податке са девојачким презименом. Ми смо се венчали 5.фебруара 2011. а 25. фебруара 2011. нам је стигла Друга коверта.
Тада смо позвали амбасаду и обавестили их о промени у статусу моје жене, и питали да ли за мене треба да шаљемо податке за Кентаки или...
Речено нам је да пошто је већ интервју заказан, да ја треба заједно са женом да дођем на интервју са попуњеним формуларом DS-230, две слике и осталом документацијом која се наводи у Другој коверти. И да сам ја убачен у процедуру а и моја жена је сада заведена са новим презименом.
Нисмо могли да верујемо да је то тако лако и једноставно...
Већина овде на форуму говори како се треба венчати што пре,слати формуларе у Кентаки што пре и слично. Ја сам након тога једном звао амбасаду да питам каква ми потврда да сам одслужио војску треба, у ствари само да питам да ли сам тамо негде заведен у процедуру, и речено ми је да јесам и ја у поступку, као и да ми не треба никаква потврда из војске, јер је моја жена носилац визе, и да ми не треба ни диплома из школе....
Жена је два дана пре интервјуа позвала да провери да ли је потребно потврдити долазак на интервју, и када је рекла датум одмах су је ословили са новим презименом и рекли да НЕ ТРЕБА да се потврђује долазак на интервју.
Тако да сам ја што се тога тиче, веома лепо и елегантно прошао кроз целу процедуру. :;D:)

Прво нас је питао када смо се венчали и када је жена одговорила, питао је (шаљивим тоном) да се нисмо венчали због зелене карте и пре него што је моја жена посегла за тоном слика и документације наше везе, ја сам му рекао да смо заједно 13 година. Више нас није питао у вези тога, нити је тражио слике или нешто друго, иако је моја жена била нестрпљива да му да брижљиво одабране слике,писма и сл.
Од документације је узео само оно што је наведено у Другој коверти. Ово наглашавам јер сам ја ипак приложио потврду из војске као и диплому средње школе, али је то одмах вратио (када ниси носилац визе, очигледно можеш да будеш и неписмен :==D:).

Значи, дали смо следеће:
-позивно писмо из друге коверте
-пасоше
-по две слике, формата 5x5цм
-Извод из матичне књиге рођених (оригинал и обичну копију)
-Уверење о држављанству (оригинал и обичну копију) и то нам је одмах враћено, јер очигледно не треба (логично,ако већ имамо српске пасоше, то је ваљда и доказ да смо српски држављани)
-Извод из матичне књиге венчаних (оригинал и обичну копију)
-Дипломе средње школе (оригинал и обичну копију)
-Уверење о некажњавању (из СУП-а), оригинал
-Уверење из суда, да нисмо под истрагом, оригинал
-Коверте са лекарског прегледа
-Попуњен формулар DS-230 за мене
-Одштампани и-мејл од пријатељице код које идемо, (где нас она позива да дођемо код ње и нуди нам сву потребну помоћ- и финансијску) и то је узео

Питао нас је ко је особа код које идемо и жена је рекла да јој је то пријатељица из детињства која је већ више од 5 година у Америци и да се лепо снашла тамо.

Онда је службеник узео женин DS-230 формулар (онај који смо слали у Кентаки, па је сада враћен у амбасаду) и почео оловком да преправља њено ново презиме,и остале новонастале податке, а ми смо му рекли да тај формулар са новим подацима већ имамо спремљен попуњен и одштампан и он је то наравно радо узео.

Цео овај део је трајао веома кратко, рекао нам је да смо слободно до 10:45-11:00 и да тада дођемо на интервју.
Из амбасаде смо изашли у 8:56мин.

Када смо поново дошли у амбасаду, тачно и 10:45 опет смо пролазили кроз процедуру на улазу (скидање каиша,одлагање телефона и сл) и моја драга када је прошла кроз сигурносна врата почело је да пишти, ваљда јој је остао неки ситниш у џепу.
Сишли смо у чекаоницу и истог секунда чули да прозивају моју жену да одемо на шалтер број 5. Тамо су нам тражили да платимо 1.638$ за визе. Ја сам дао спремљених 1.640$ и службеница је почела сваку новчаницу да пропушта кроз онај њихов уређај. Понека је запиштала 4 пута (знак да није добра) али је она поново исправила и при поновном проласку је све било у реду. Али, неке новчани ни из више покушаја нису прошле. Како је број тих новчаница растао,ја сам полако почео да гутам кнедле... На крају, нису прошле 3 новчанице од 50$ и 3 новчанице од 20$ (да напоменем да је баш сваку новчаницу пустила кроз уређај,чак и оне од 10$). Питала ме да ли имам још долара,рекао сам да имам и дао сам нових 210$ који су без проблема прошли (имао сам укупно 310$ вишка, а затребало је 210$ тако да смо ипак прошли без проблема).
Службеница је за једну новчаницу од 50$ рекла да је из 1974., и да су вероватно све новчанице исправне, али их апарат једноставно не прихвата)
Курс долара у амбасади је јуче био 80,00дин (ако неко пожели да плаћа у динарима).
Добио сам кусур од 2$ и речено нам је да ћемо фискални рачун добити после интервјуа (тако је и било)
Онда смо сели у чекаоницу и чаврљали са оним паром из Црне Горе, и њих су мало касније позвали на шалтер да дају отиске прстију. Рекох жени да ће вероватно и нас ускоро позвати да дамо отиске.
Мало касније, учинило нам се да нас прозивају, кренемо у број 8 (просторија за интервју) али нам Американац у њој каже да нисмо прозвани. Извинимо се и вратимо се..
Најзад нас прозивају и одлазимо у број 8.
Тамо нас је чекао службеник амбасаде, американац, (што би Берлускони рекао преплануо младић :==D:), сели смо и интервју је почео.
Прво смо се заклели са подигнутом десном руком да је све што смо написали у формуларима,као и све што кажемо на интервјуу истина.
Разговор је био на српском, није нас ни питао да ли желимо да разговарамо на енглеском.
Прво је питао моју жену да ли је нешто студирала и она је рекла да јесте, али да није дипломирала, онда нас је питао да ли смо се упознали на факултету, што смо потврдили и ја сам одмах рекао да смо 13 година заједно. Жена је кренула за фотодокументацијом, али није било потребе, није ништа више питао у вези тога.
Уобичајена питања, да ли смо некада били у Америци (нисмо), ко је особа чију смо адресу навели у формуларима, не сећам се да нас је питао чиме планирамо да се бавимо у Америци и слично, углавном, све је прошло брзо и лако и већ нам је рекао да ћемо добити визе сутра у 15 сати и да не морамо обоје да долазимо по пасоше, већ само једно од нас.
Ми смо одмах замолили да ако је могуће добијемо визе у току дана, да не мора супруга да остаје у Београду, али нам је рекао да то није могуће,јер компјутер,програм...бла,бла бла... нема везе, доћи ћемо сутра.
Враћена су нам оригинална документа (извод из матичне књиге рођених,извод из матичне књиге венчаних и дипломе), а задржани су оригинали потврда из суда и СУП-а. Добили смо и фискални рачун на 1.638$.

Нису нам тражили рентгенске снимке са лекарског, ми заборавили да га понудимо, тако да остали код нас.

Изашли смо из амбасаде, моја жена срећна и еуфорична кажи ми: па ти ниси срећан. Ја сам рекао да сам и очекивао да све прође без проблема,тако да јесам срећан,али све је било очекивано...

Идемо тако од амбасаде, и после пар минута моја жена рече: Нису нам узели отиске прстију! Да,рекох...нису... Па шта ћемо и како ћемо. Рекох, ја нећу сам да се враћам, имају наше бројеве телефона, нека нас зову. Онда моја жена поче да развија теорију како они имају наше биометријске пасоше,како тамо има наших отисака и слично, али мало касније звони јој мобилни, и службеник који је водио интервју зове и каже да треба да се вратимо у амбасаду за још неке ствари, и моја жена га пита јер због отисака, он каже јесте, 20 пута су вас прозивали.
Вратимо се ми, трећи пут пролазимо процедуру на уласку, код проласка моје жене опет пишти, сада је заборавила један телефон у џепу.
Силазимо доле,пријављујемо се на првом шалтеру и објашњавамо о чему се ради, и наша службеница каже како су нас 100 пута прозивали...
Онда седнемо преко пута шалтера број 2 и онда нас је американка која ради ту руком позвала да приђемо. Напокон завршисмо и то!
Пошто се презивамо на слово Ђ, а она (као и сви Американци) не уме да изговори Ђ, вероватно зато и нисмо чули када су нас прозивали (мада, једном смо кренули када се мојој жени учинило да је прозвана, и тада смо грешком отишли на шалтер број 8 где се обавља интервју, и још једном јој се учинило да су нас прозвали, али нам и даље није јасно како је могао да се деси такав пропуст).
Углавном, све се завршило лако и брзо, тако да онима које тек чека интервју, поручујем да буду максимално опуштени (али да слушају када их прозивају,ха-ха-ха), да од документације носе само оно што је наведено (понављам да су потребне само оригинали и копије обичне, а не оверене)

Иако смо били мирни и опуштени, очигледно је постојала нека трема, јер не могу другачије да оправдам то што нисмо чули када су нас прозивали за отиске...

Малопре, пре 5мин сам се чуо са женом и рекла ми је да су нам визе у пасошима!
:1081: :1081: :1081:

[lenhi]

Svaka čast Bockyman! Sve precizno mjereno u minutima, za svoju braću forumaše!
Neka je sa srećom dobitak i odlazak!
Jedino ne znam da li će "pretraga" prepoznati ćirilicu pa da ne budeš morao ponovo pisati na insistiranje nekih novih članova! :grin:

[srboljub89]

Cestitam druze i zelim vam sve najbolje. Svaka cast za detaljno objasnjenu proceduru.

[ivkodrg]

Cestitam, sve najbolje na novom kontinentu.
Neka bude bez komplikacija i po dolasku

[Bode]

Dugo nisam otvarao forum tako da sve cestitke svima koji su u medjuvremenu dobili vize....:1081::1081::1081: