Mračna strana emigracije

[wrath:of:the:lich:king]

Ovo je super tema, i za sada dobro napreduje.. svi su dali dobre argumente. Sto se tice poredjenja sa Srbijom, jbg nismo svi dosli iz iste situacije... Ja moram da poredim sa Srbijom jer sa cime cu da poredim kvalitet zivota? Materijalni naravno. I to sto kazes nije sve u materijalnom, istina, zato i kazem ko zna mozda se jednom vratim, ako me ne prodje nostalgija?? Sto se tice poslova, iskreno da nije muza ja sama ne bih mogla.. pa cak ni u jeftinom Ohaju. Ali ovako kako nam je, sa ok prosecnim poslovima (web development co), i sa nasim prohtevima i zeljama, nama je sasvim ok. Nemamo decu, planiramo letovanje, community koledz na leto za mene... meni dosta :-) Gde se vidimo za 5 god? U drugom gradu kako razgledamo kuce. Pozz

[noki]

Evo i ja par reci...Zivela sam u Srbiji,pa sad u Makedoniji poslednjih 15 godina,a bila sam i koji mesec u Americi kod sestre.Ovako stoje stvari:Radim posao sto je udaljen 58 km od moje kuce-isto je i u Americi recice te,sa razlikom sto menjam dva autobusa do mog posla a u Americi bi isla kolima i pila neskafe usput.Kod kuce imam starog Ficu sto ga guramo svaki put kad treba da startuje,a moja sestra u Americi ima nekoliko kola sto ih menja svake trece godine.Zivim na obali Ohridskog jezera i nemam vremena da sidjem na plazu posto sam odsutna 13-14 sati zbog posla i za koje pare?Za put dam 100 USD,a toliko mi i ostane od plate za zivot,i da nije dodatna plata mog muza kome isto toliko ostane ne bi mogli da platimo racune.A moja sestra svake godine ide na odmor ,Karibi,Havai,Disnilend. Ovde imamo kredit od 1000 EU zbog renoviranog kupatila,i placamo ga vec 3 godine...A u Americi bi placala manju ratu i to za novi auto.Mogu da produzim i dalje sa sporedjivanjem,ali necu reci cu samo ovo i da mi je samo 30% bolje u Americi ja sam ZA!!!

[nemili]

Zaista korisna tema i viđenja i drago mi je da su se iskusniji članovi aktivirali i da nam daju svoja viđenja, jer ja nemam o čemu da pišemo na ovu temu već čitam i razmišljamo. Nadam se da ću uskoro i ja imati neke korisne savete da dam na ovu temu.

I stvarno jesmo različiti, ali će se nekada siguran sam svako od nas osetiti deo priče i pomenutih sudbina i nadam se da će se setiti nekih primera, saveta i sugestija. Uči se na greškama, a uvek je bolje na tuđim nego na svojim...

Svaki od prethodnih postova su u pravu, jer su članovi na svojim primerima pokazali kako su sudbine, materijalna i porodična situacija, obrazovanje, planovi itd. različite a u skladu sa njima i zadovoljstvo i ono što iz takvog života proizilazi.

I za kraj bih rekao ono što je meni zaključak, a to je da dva krupna faktora svrstavaju (dele) članove ovog foruma: na one sa porodicom (decom) i one koji žive u malim i velikim gradovima. Naravno da obrazovanje, iskustvo i sposobnost mnogo znače i utiču na brzinu snalaženja, i uz malo sreće i upornosti mogu da reše sve gore navedene "otežavajuće" okolnosti.

[nenad84]

Sinoc sam se cuo sa drugarom iz Los Angelesa koj radi kao viljuskarista. Pitam kako uspeva da zivi sa takvom platom zadnjih 5 godina? Kaze da je ziveo sa roditeljima i sestrom 4 godine u vecem stanu od 1450 $ mesecno. Kaze da su radili svi u porodici, da je u kucu mesecno ulazilo minimum 6000-6500$ neto. Ali posle 4 godine sve se menja, otac dobija otkaz, sestra takodje a majka pocela da radi 1 dan manje u nedelji. Priliv novca se smanjio, rashod veliki, trosi se ustedjevina. Sta se gde ce, otac preko nekog priljatelje nadje posao u NY. Ode otac i sestra za NY, posle par dana nasili i za majku posao i ona ode. Ceka da mi nadju posao viljuskariste ili tako neki slican posao pa ce i on ide za NY. Zadnju godinu kaze da malo teze i losije zivi ali da je to banja i premija u odnos na Srbiju kada su jedva sastavljali kraj sa krajem, ziveli od danas za sutra. Za sad kaze da je zadovoljan zivotom i radom u Americi.
Vec mi je postalo glupo da ga ispitujem, sta kako gde , postao sam njuskalo ili Balkanski spijun.
Koliko sam citao i slusao od ljudi koji su otisli shvatio sam jedno: da je mnogo ali mnogo tesko kad neko ode sam sa ameriku, bilo da ima tamo nekog ili nema. Jedna plata , veliki troskovi i rashodi. Mnogo je bolje da odu bracni parovi, pa sa dve plate vec mogu bolje i komotnije da zive.
Ako budem srecnik i da me izvuku odmah stajem na ludi kamen....

[dreamerns]

Citam redovno ovu stranicu, ali nikako da nadjem vremena (i inspiracije) da nesto napisem. Generalno, ko me citao do sada, moze doneti neki zakljucak. Ja sam stvarno iznosio i sta mi se svidja ovde i sta mi se ne svidjam.
Kakav je zivot u Srbiji? Neko ce reci mucenje, radim ko konj, partijske knjizice, nemam para ni za ficu, korumpirani politicari...bla bla. Neko ciji tatica je sazidao pola onih rugoba od zgrada po novom sadu ce reci....ekstra zajebancija, trebe, ferari, ludilo....kakva amerika, u srbiji je zivot. Isto je tako i u americi i svuda u svetu. Svacija je sudbina i sreca drugacija. Ako cemo da govorimo o srednjem stalezu, onda ne vidim sto bi spominjali onog sto radi za viljuskarem. Kakav je on srednji stalez bilo gde u svetu? Njemu je ovde ekstra, sto ne znaci da ce neko ko je u srbiji doktor na privatnoj klinici i da dodje ovde da radi za viljuskarem potvrditi. Njemu ce to biti katastrofa. I zasto bi tom coveku bio san da dodje u ameriku i radi za viljuskarem? Takodje, svako ima druge ambicije, kao i motivacije da dodje ovde. Nije svakom novac jedina motivacija (ali verujem da svakome jeste jedna od motivacija). Da li se ovde sa poslom radnice na kasi moze lepo ziveti.....tesko. To je muka. U pocetku, daj sta das, ali to nije i ne treba da bude cilj. Nazalost, nekome jeste. Moja zena je imala koleginice koje 15 godina rade taj posao i na kraj pameti im ne pada da ga menjaju, niti da uopste pokusaju bilo sta drugo da rade.
Ja radim posao koji volim. Radim posao koji sam u srbiji radio, imao sam tu srecu da nisam morao da pravim kompromise. Ovde imam sanse za napredak o kakvim sam tamo mogao da sanjam. Moja zena sa druge strane je jos na pocetku. U srbiji je imala ekstra poslove, ovde nije mogla da nadje nista u svom domenu. Preslili smo se na drugu stranu kontinenta i nadamo se da ce ovde uspeti. Nije nigde lako. Problemi koje ovde covek ima su totalno drugacije prirode nego oni u Srbiji i zato cesto mozda nekome iz Srbije deluje kao da svi ovde zive zivot iz snova, ne shvatajuci da ljudi ovde isto tako imaju probleme, samo su druge prirode.

[dreamerns]

E sada mi je bas i palo na pamet da opisem i kakvi su to problemi. Dosta se cesto pominju deca, postoji razlog i za to. To je ovde posle kuce/stana najskuplja investicija (nazalost).
U srbiji je ljudima skupa investicija jer su baby oprema (od kolica, benkica do igracaka) brutalno skupe. Kada cuju da ovde ljudi imaju para da sve kupe novo, da igracaka ima o kakvima mi nismo mogli da sanjamo i da su sve te igracke priustive cak i nizem stalezu, pomisle kako je ovde raj na zemlji, jer je to trenutno njihov problem, a ljudima ovde nije. No, sta je ovde problem. 6 nedelja porodiljskog, pa se ti onda snalazi sta ces sa bebom od nepuna 2 meseca. Da dovedes neku zenu da ti cuva decu, to ce da te kosta....mnogo. Onda dodje zabaviste cija je cena koliko i rata za stan (bas toliko). Posle toga dolazi skola. E tek tu postaje zanimljivo. Da li neko u srbiji razmislja gde ce dete da mu ide u osnovnu skolu? Nije mu ni na kraj pameti....ici ce u lokalnu. Najveci problem su sveske i knjige (o kojem opet ovde ljudi ne razmisljaju, jer nije problem). Jel neko mozda prodavao svoj stan na detelinari i selio se na novo naselje zbog skole...tesko, a jel neko prodavao lep stan u novom sadu i kupovao jos skuplji u Curugu, pa posle svaki dan se klackao do posla satima? Zasto bi to neko radio...bog poludeo sa njim. E ovde to moras da radis, ako zelis da ti se dete obrazuje i da mu pruzis sve u zivotu. Drzavne skole u velikim gradovima su cesto katastrofa (govorim o Chicago, a koliko sam upoznati i San Francisko ima isti problem). Pa onda ako ces da budes u gradu dete mora u privatnu skolu. Pa cak i ako imas para za to, onda dete mora da ide i u predskolsko privatno (koje uglavnom drzi ista ustanova) kako bi uopste uspelo da upise skolu. U Srbiji ljudi ne razmisljaju da li ce mu dete uopste uspeti upisati osnovnu skolu. I sada ti nekome iz srbije pomeni da tebi ne predstavlja finansijski udar da kupis sveske i knjige i kompjuteri i ljudi misle da je tebi raj. Problemi koje sam naveo oko skole su tek vrh brega. Licno nisam imao iskustva sa ovim jer nemam dece, ali ovo su stvari koje cujem od mojih rodjaka i poznanika. Neka me neko ko ima iskustva slobodno ispravi ako nisam u pravu. Slusao sam mnoge price amera kako uspevaju da izadju na kraj sa ovim sistemom i verujte da ni onim bogatijim nije uopste lako.

[D$D]

Upravo su to stvari koje ovde skripe.
Pricamo o tom viljuskaristi vec danima pustite to zanimanja radnika u proizvodnji ne mogu biti merilo zivota ovde,(ali isto tako i pouka onima u Srbiji da ni ovde radnicka klasa ne zivi ) ali iskreno koliko nas moze preko nekog limita ovde od 3000$ da predje,
Ja sam govorio koliko kosta normalan zivot ovde i ulaznica je jako skupa za to neko je moze sebi priustiti ali ipak realno 6000$ mesecno izdataka retko ko moze da priusti sebi ko je tek dosao ili je ovde par godina a uz to je porodican covek sa decom.
Iskreno ovde treba oko 10 godina da bi covek koliko toliko stabilizovao svoj zivot a to je dug period problem je sa nama izmedju 30 i 40 godina sto mi nemamo vise dessetica za bacanje i razbacivane mi se moramo hvatati u kostac sa ovim mnogo brze i pre nego li oni izmedju 20 i 30 godina.
Resenje ekstreman rad u dobro placenim kompanijama ako imate srece da udjete sa mnogo over time koji ce te da radite da se pomolite dragom bogu da vas organizam i sistem sto duze to izdrzi i onda mozda nesto i napravite.
Osvrnuo bih se na skolu koja se ovde jako potencira. neka samo zanimanja imaju perspektivu ovde (naveo sam gore ) ovi drugi iako uspeju da se uglave da rade nesto sa skolom to nije ovde dovoljno za stabilniji zivot .
Isto tako neki kamiondzija moze da pravi mnogo vise para nego li taj sa skolom univerzalno ovde nema pravila.

[botexag]

Čitam sve ove postove o realnim problemima od zaposlenja do realnih troskova zivota i primećujem da uopšte nema ljudi koji bi pokušali sopstvenim biznisom da sebi i porodici obezbede pristojniji život nego u Srbiji.
Naravno, ne govorim o ljudima koji imaju 150-200k+ spremnih za investiranje, nego o nekim realnijim ciframa.
Zar se ne može započeti neki mali biznis za 30-50k, i time dostići neki nivo bolji od satnice 8-10$ radom za nekog drugog?
Da li su ljudi uplašeni pa ne žele da rizikuju?
Amerikanci, šta vi kažete?

[celestine]

Takodje se ne govori o "obicnim" ljudima koji mogu raditi samo obicne poslove jer nisu svi inzenjeri, arhitekte, IT strucnjaci itd. Ima i onih koji su zavrsili fakultete ali s njima ne mogu nista u inostranstvu (filolozi recimo). Ili ljudi koji imaju srednju skolu.

[TheNenad]

^
To je istina. Među njima će svakako biti pravnici (jer se kod nas praktikuje rimsko pravo, i totalno je drugačiji sistem kod nas i kod njih), medicinski radnici (doduše, njima su ti problemi rešivi ako su uporni), osobe koje su diplomirale sa fakulteta političkih nauka, filozofskih fakulteta i određenih "menadžerskih" privatnih univerziteta (i pritom očekuju posao sa titulom "menadžera").

Bitna stavka u svakom slučaju je znanje... fakultetska diploma jeste samo povratna karta za ulazak u sobu za intervju, i to možda. Ako je neko završio šumarski, poljoprivredni, elektrotehnički, informatički, hemijski, mašinski fakultet, a nema želju da radi u tom polju, onda mrka kapa. Drago mi je da je i kod nas došlo vreme da se na osobu sa fakultetskom diplomom ne gleda odmah kao na vrhunskog akademskog građanina, već samo na osobu koja je prošla kroz proceduru i koja može da ima i da nema potrebno znanje.

Kao što je već rečeno, poslovi u IT polju se svugde obavljaju na engleskom jeziku i principi su isti u bilo kojoj državi, zato je za njih ovaj udar prilikom traženja posla relativno mali. Na taj spisak bih dodao i grafičke dizajnere (zbog mnogo lakšeg prikazivanja radova i dokazivanja sposobnosti), ali i elektroničare koji su upoznati sa poljem fine elektronike i mikrokontrolera.