Kulturni šok nakon dolaska u USA

[vuxanne]

Hehe, generacijo, tu sam i ja negde... I to mi je sadasnji zivot, radim od 9-10 do 5-6... pokupimo dete iz obdanista, idemo na igralista u kraju ili npr. u bioskop na neki deciji aktuelni film. Za vikend idemo u okolne decije muzeje, zoloski, akvarijum, plaza, ispitujemo nove parkove i igralista... U tom smo fazonu. U septembru planiramo da idemo u Disney World... Najbolji provod nam je kad se dete lepo provede, kad je okupamo i uspavamo i kad stignemo da odgledamo neki filmic. Imam na on-demand-u, Netflixu i sl.

[SRBghost]

Prvobitno poslao korisnik vuxanne

Hehe, generacijo, tu sam i ja negde... I to mi je sadasnji zivot, radim od 9-10 do 5-6... pokupimo dete iz obdanista, idemo na igralista u kraju ili npr. u bioskop na neki deciji aktuelni film. Za vikend idemo u okolne decije muzeje, zoloski, akvarijum, plaza, ispitujemo nove parkove i igralista... U tom smo fazonu. U septembru planiramo da idemo u Disney World... Najbolji provod nam je kad se dete lepo provede, kad je okupamo i uspavamo i kad stignemo da odgledamo neki filmic. Imam na on-demand-u, Netflixu i sl.

Svaka cast. To je upravo ono za cim ja zudim. Da svom detetu (a i nama matorima) ponudim taj vikend i odmor. Dete mi ima skoro 5 godina, yivimo u Novom Sadu, imamo relativno dobra primanja za Srbiju, ali za ovih 5 godina nismo bili u stanju da odemo do Palica u zoo. Uvek negde fali, uvek nesto prece.... Jedina dva odmora na kojima smo bili je sponzorisao zenin brat (koji je i meni kao moj rodjeni) su bila u NYC. I tako je sve pocelo Od nekoga ko je govorio da me ni puskom ne bi naterali u USA, ja se zaljubio jos te prve godine.

I opet da ponovim, kakva god da je, Srbija je i uvek ce biti majka. Ali treba nekada i kod tetke u goste otici

[vuxanne]

10-stvari-koje-se-zauvek-promene-kada-se-preselis-u-inostranstvo
Autor: M.Kosanović, Foto: profimedia.rs 26.08.2014. - 15:40

- Suočiš se sa novim izazovima, upoznaš delove sebe za koje nisi znao ni da postoje, zapanjiš i sebe i svet. Naučiš, proširiš horizonte i postaneš ponizan i skroman. Evolviraš. Nedostaje ti tvoj dom.. i oblikuješ uspomene tako da ostanu tu zauvek. Ako ste ikada živeli negde daleko od svoje kuće i grada u kom ste odrasli, onda ste naučili ovih 10 stvari.

1. Adrenalin postane deo tvog života - Od momenta kad se odseliš tvoj život postaje moćan miks emocija - učenja, improvizovanja, snačaženja sa neočekivanim. Sva čula ti se zaoštre i dok je ceo svet u svojoj rutini ti živiš uzbudljivu avanturu. Nova mesta, nove navike, novi izazovi, novi ljudi. Ovo je u početku strašno, ali potpuno će vas očarati.
2. Kada se vratiš, sve izgleda isto - Kada uzmeš nekoliko slobodnih dana i vratiš se da posetiš svoj dom i porodicu, iznenadiš se koliko se malo toga promenilo. Tvoj život se konstantno menjao i na odmoru si i želiš svima da prepričaš milion zanimljivih anegdota, ali kod kuće sve je isto kao i uvek. Svi se i dalje bore sa svakodnevnim poslovima, i odjednom se zapanjiš: život nije i neće stati zbog tebe.
3. Fali ti (i imaš previše) reči - Kada te neko pita o tvom novom životu nekako ti zafali pravih reči da objasniš šta si sve doživeo. A opet, u toku nekon običnog razgovora ne možeš nikako da se setiš reči na svom maternjem jeziku koja će dobro opisati, a reči na stranim ti lebde kroz glavu.
4. Naučiš da je hrabrost precenjena - Mnogo ljudi će ti reći kako si hrabar - i oni bi se odselili da nisu tako uplašeni, reći će. A vi, iako ste bili prestravljeni, znate da je hrabrost bila samo 10 odsto te odluke. Ostalih 90 odsto je jednostavno bila želja da odete koju se osećali u srcu. Da li želiš da uradiš to? Uradi. Od momenta kada odlučiš da skočiš, hrabrost ti više ne treba. Jednostavno šta god da ti naiđe usput, snađi se s tim.
5. I odjednom, slobodan si - Oduvek ste bili slobodni, ali sloboda se sad nekako drugačije oseća. Sada kada ste se odrekli komfora i snašli se hiljadama kilometara od svoje kuće... osećate se kao da možete da uradite sve!
6. Više ne govoriš samo jedan jezik - Ponekad će vam slučajno u rečenicu upasti i reč nekog drugog jezika. Iznenadićete i druge i sebe koliko stranih reči ćete moći da se setite pre nego reči na maternjem jeziku.
7. Naučiš da kažeš zbogom i uživaš - Ubrzo shvatiš kako većina ljudi u tvom životu je zapravo tu samo privremeno i počneš da obraćaš pažnju na važne stvari. Usavršiš kako da se nosiš sa upoznavanjima i opraštanjima.
8. Normalno? Šta je normalno? - Kada živiš u inostranstvu ili putuješ mnogo, shvatiš da “normalno” znači društveno prihvatljivo. Ali kada se nađete u drugoj kulutri i drugačijem društvu, poimanje toga šta je normalno se jako menja. Naučiš da postoje drugi načini da se nešto uradi, i uhvatiš sebe da imaš navike koje nikada ne bi mislio da ćeš prihvatiti. Upoznaš i sebe malo bolje, jer shvatiš šta zaista misliš o nekim stvarima, a koje ti je samo društvo nametnulo.
9. Naučiš da budeš strpljiv i kako da pitaš za pomoć - Kada živiš u inostranstvu i najjednostavniji zadatak može da bude ogroman izazov - papirologija, pronalazak odgovarajuće reči, gde da uhvatiš autobus... Naravno da će biti momenata kada ćeš biti pod stresom, ali uskoro ćeš otkriti da imaš mnogo više strpljenja nego što si znao da imaš.
10. Nostalgija napada kada najmanje očekuješ - Hrana, pesma, miris... najmanja stvar može da vas preplavi tugom za kućom i porodicom. Nedostajaće ti male stvari za koje nisi mislio da će ti ikad nedostajti i poželećeš da ostaviš sve samo da se vratiš kući makar na minut i popričaš sa nekim ko te razume...

[via]

Uh... sve rečeno. Naježih se čitajući ovo. Sačuvat ću ovaj text, hvala vuxanne.

[mikagrubinen]

Evo nakon 15-ak dana u USA da bacim i ja koju o kulturnom soku. Prvo vece kad smo dosli na aerodrom odlucili smo da ne idemo taksijem do stana nego gradskim prevozom. Bilo je to bas traumaticno iskustvo. Naime, problem je pre svega bio u nasim glavama. Nas su svi sa kim smo pricali i sve sto smo citali na netu isprepadali da je Oakland najgori grad u USA...tj na svetu. Otprilike ako setas ulicom posle 18h najverovatnije ces biti opljackan ili ubijen. I tako mi isprepadani sa po dva kofera prvo u autobus, pa u metro, za koji ne znamo ni kartu da kupimo, niti imamo sitno, ali eto prezivesmo i to...bez ikakvih problema.

I nakon svih tih prica ja sam se vec posle 3 dana u Oaklandu, osecao kao u Beogradu. Toliko mi se svidja da bih voleo ovde da ostanem da zivim. Naravno ima mesta koja nisu bezbedna ali u njih nema ni potrebe da ides.

Kulturni sok, NE. Ima crnaca....kineza....ma mozes misliti, ljudi ko ljudi. Zive svoje zivote i niko na tebe ne obraca paznju, pa zasto bi mi onda na njih.

Jedino sto je meni bas upecatljivo je da se svi mnogo izvinjavaju i zahvaljuju...sto je super. Nece te u gradskom prevozu neko nabosti laktom u rebra da bi se ti pomerio da moze on da izadje, nego ce ljubazno da te zamoli.

[IgorMAD]

Ni ja nesto nisam doziveo taj kulturni sok jos uvek Uticaj njihove kulture je suvise veliki u Evropi da bismo mogli tako nesto nesto da osetimo. Kinezi i ljudi iz muslimanskih zemalja sigurno dozivljavaju to kao kulturni sok...
Ceo zivot ucimo americki engleski jezik, sto u skoli sto iz filmova i muzike. Ni u jednom trenutku boravka ovde nisam osetio da slusam neki tamo strani jezik. Veci kulturni sok bih doziveo da sam otisao u bilo koju zemlju zapadne Evrope da zivim.

[Mitkoni]

Prvobitno poslao korisnik mikagrubinen

Evo nakon 15-ak dana u USA da bacim i ja koju o kulturnom soku. Prvo vece kad smo dosli na aerodrom odlucili smo da ne idemo taksijem do stana nego gradskim prevozom. Bilo je to bas traumaticno iskustvo. Naime, problem je pre svega bio u nasim glavama. Nas su svi sa kim smo pricali i sve sto smo citali na netu isprepadali da je Oakland najgori grad u USA...tj na svetu. Otprilike ako setas ulicom posle 18h najverovatnije ces biti opljackan ili ubijen. I tako mi isprepadani sa po dva kofera prvo u autobus, pa u metro, za koji ne znamo ni kartu da kupimo, niti imamo sitno, ali eto prezivesmo i to...bez ikakvih problema.

Takve price kada se slusaju ili procitaju odma mislis pa jebote k'o ides negde tamo po nekim Africkim zabitima ili Istoku a ne u Americi
I ja sam se takvih stvari nacitao od osoba koje samo prepricavaju. Citao sam i isksutvo nekih koji su se 'slucajno' nasli u tim 'opasnim' krajevima i kako su ih samo gledali i oni se isprepadali, mislim - ha ha

[noki]

Za mene ne toliko, jer sam i pre da se preselimo ovde bila turisticki,ali za mog supruga je najveci sok bio-njihova infrastruktura i nacin na koji su njihove kuce gradjene. Sve same daske i gips-nigde cvrsta gradja.Posle i sama starost kuca i zgrada,neke su starije od 100 godina, sto je kod nas nezamisljivo.

[vuxanne]

Prvobitno poslao korisnik vuxanne

10. Nostalgija napada kada najmanje očekuješ - Hrana, pesma, miris... najmanja stvar može da vas preplavi tugom za kućom i porodicom. Nedostajaće ti male stvari za koje nisi mislio da će ti ikad nedostajti i poželećeš da ostaviš sve samo da se vratiš kući makar na minut i popričaš sa nekim ko te razume...

Danas na fejsbuk chatu pratim vencanje svoje najmladje sestre i samo se mislim o danu zavrsi se, tezak li si mi danas... Ono kad ti je u glavi refren "Prokleta je Amerika i zlato sto sjaaa"....

[RBSMC]

Vuko, ja sam imao srecu da odem bratu na svadbu prosle godine i mogu ti reci da je jedina razlika sto te isto to pogodi tamo a ne ovde.
Reci pesama vise peku ... neke za koje nisam ni znao. Uz neke su suze kliznule niz lice ... ali ih nisam krio. Proslo je ...i svi su sve razumeli.