Razlozi (naši), za odlazak u USA

[prasica]

Moj tata je jedan od najpoštenijih ljudi koje ja znam. Otvorio je malo preduzeće, evo sad će osma godina kako radi. Bavi se ispitivanjem elektro instalacija. I sad, firma radi, ali s obzirom koliko posla ima, on bi trebao živjeti mnogo bolje od svog rada, ali ne... On vozi auto koje se raspada, 2000. godište, jer nema za bolje. On i mama idu jednom godišnje na more, jer ne može od posla. On ima finih godina, ali se muči, jer je svjestan da njegova firma hrani i njega i brata i mene, koji smo tu zaposleni. Pozitivno je jedino što je sam sebi gazda i sam bira svoje radno vrijeme, a ono je od jutra do sutra.
Ja želim da budem bolja od svojih roditelja (ne mislim da su oni loši, nego da je sistem loš) i da im pružim fine godine pred kraj, jer su to zaslužili.

[pelcer224]

Za vikend sam bio u Srbiji na jednoj svadbi. Ljudi su izbjegavali slikanje sa mladencima zbog moranja placanja slika, trubacima niko ni dinara da ubaci, ljudi obuceni ispod svakog nivoa i da ne nabrajam dalje. Malo njih od poznatih ljudi uopste je imalo volje da poprica sa mnom i da se opusti na svadbi. Zar je to uopste ZIVOT i da vam je pun dzep novca?!
Ovo sto mi zivimo u mrtvom balkanskom kapitalizmu je bezvrijedno potrosen zivot! Zao mi je svakog ko ostaje ovde jer ovo tone u nepovrat, ja u Martu palim kao dobitnik na lutriji. Zar sam uopste imao razloga da se zapitam da li otici?!

[Priceza]

Prvobitno poslao korisnik IgorMAD

Imam starije kolege na poslu koji da bi svojoj deci kupili polovne knjige za srednju skolu, za fakultet ili za izlazak, moraju da se sve vise zaduzuju (npr, godisnja kamata po tim karticama je oko 40%) a uglavnom retko i uspeju da vrate te pare. Samo ukoliko se nasledi neko imanje sa 10 hektara i kucom koje moze da se proda za 5000 (pet hiljada) eura.

Ljudi su zaduzeni po svim karticama i cekovima a za te pare nismo kupovali televizore, frizidere, ves masine...to je sve kupljeno osamdesetih godina.
Zaduzujemo se samo za osnovne zivotne potrebe.

Isto i kod mene. Zaduzena kreditom na 7 godina, kamata preko 40%, za stvari koje se negde preko kupuju od jedne plate, ili eventualno na nekoliko rata. U principu, svuda je zastupljena kreditna kultura, ali je to drugacije nego ovde. Potpuno drugi svet, drugi kreditni sistem, druga kreditna sposobnost.

Svi u firmi smo prijavljeni na pola plate. Kolega je pre par dana bio "srecan", jer su mu odobrili kredit za racunar. I to ne ceo. Samo osnovna konfiguracija. Od starog racunara je zadrzao monitor, tastaturu, misa i jos po nesto... A koleginica... E koleginica... Bila drska i bezobrazna, pa je htela da kupi ceo komplet, sa sve monitorom itd... I nisu joj odobrili. Jbn racunar.

Prvobitno poslao korisnik pelcer224

Za vikend sam bio u Srbiji na jednoj svadbi. Ljudi su izbjegavali slikanje sa mladencima zbog moranja placanja slika, trubacima niko ni dinara da ubaci, ljudi obuceni ispod svakog nivoa i da ne nabrajam dalje. Malo njih od poznatih ljudi uopste je imalo volje da poprica sa mnom i da se opusti na svadbi. Zar je to uopste ZIVOT i da vam je pun dzep novca?!
Ovo sto mi zivimo u mrtvom balkanskom kapitalizmu je bezvrijedno potrosen zivot! Zao mi je svakog ko ostaje ovde jer ovo tone u nepovrat, ja u Martu palim kao dobitnik na lutriji. Zar sam uopste imao razloga da se zapitam da li otici?!

Sta da ti kazem, meni i suprugu je trebalo dosta vremena da ubedimo neke ljude da nam dodju na svadbu (jer nam je bilo potpuno jasno da se "neckaju" zbog novca). Nisam u fazonu da zameram bilo kome, situacija je toliko ocajna da je suvise objasnjavati. Neke smo uspeli da ubedimo sa nekoliko "ali STVARNO ne moras da doneses nista, dodji zbog nas da se lepo provedemo"... Ljudi jednostavno ne razumeju da neko nema ni 20evra za kovertu, a jadno ti za vise. I jos kad udare u obicaje... Kad stignes preskaces korito i ostavljas pare, pa ostavis pare za kicenje, pa onda pocne neka pogaca da luta po stolovima i na nju lepis pare, pa dranje sa slikama... Halo? Znam, jer i sama u nekoliko navrata nisam imala novac ni za ove retardirane obicaje, a kamoli za kovertu.

Recimo, kasnim sa dva racuna, drugi deo plate za koji dan (13.500), a ja treba da batalim racune ili da gladujem do sledece plate. E pa ne moze. Jos ako sam dobila pozivnicu sa onim cuvenim "saljivim" uputstvima (http://www.pozivnicezavencanje.com/w...ozivnice-2.jpg ili http://www.zolta.com.mk/informacii/2..._na_svadba.jpg), onda sigurno ne idem. Izvinite, ali poruka je jasna. Sad su vidim moderne, u svim varijantama. Dakle, izopaceno drustvo. Neki ljudi nemaju novca da bilo kakvim poklonom uprilice svoj dolazak (ili imaju, ali onda kasne racuni i ide kamata, ili zajme, ili ne izlaze iz kuce mesec dana osim do posla, ili batale markicu za sledeci mesec pa se svercuju i mesec dana skeniraju autobuse i stanice u potrazi za kontrolorima...). A zar je to cena odlaska na svadbu? Izvin'te mladenci sa vickastim pozivnicama, ja presla na rucni rad , ali samo onima koji mi ne izdaju uputstva za poklone na pozivnici). Nasli da izvoljevaju i vrse pritisak kroz tzv. saljive tekstove. Tu stvarno nista nije smesno. Tuzno je. I alavo. Ali kapiram da ovakav standard i duhovno siromastvo u regionu, izazivaju tu alavost. Razumela bih humor da je standard njihovih gostiju srazmeran standardu u normalnim zemljama, ali ovako ne razumem. Dok su ljudi na ovim prostorima imali novca, na pozivnicama je pisalo "dodjite tu i tu, da nam bude lepo, bla bla...". Naopako.

A ja sam inace jedna jako vedra osoba

[prasica]

Znači, ne mogu vjerovati kakve pozivnice

Inače, ja ne žalim nikog ko želi da ostane. Ima ljudi koji su jako zadovoljni sa svojim statusom u ovim našim državama, a sa druge strane, mi svi i ne želimo isto od svog života.
Da smo mi samo živi i zdravi, a ostalo će, nadam se, doći.

[lover]

Puffffff
Na ovakve pozivnice, mislim da bi bio suvisan svaki komentar!!!

[Dzordz]

Sto se iscudjavate pa sasvim je normalno da neko kaze da mu bolje donesete pare nego da te pare potrosite na stvar i da je donesete. Na primer ako vec imaju opremljen stan a vi im donesete lampu koja se ne slaze ili peglu/mikrotalasnu koju imaju.

[johnny_nyc]

Ima ljudi kojima ovdje i nije tako loše (manjina) i ima ljudi kojima je ovdje stvarno loše (većina), zajedničko je jednima i drugima da žele otići odavdje, znači da bez obzira na situaciju u kojoj se netko trenutno nalazi jednaka je želja za odlaskom jer budućnost je tragično nesigurna. Zaručnica i ja imamo primanja koja su iznad prosjeka i da kažem da nam je loše zaista bi bio bezobrazan ali nesigurnost u svoje radno mjesto koja je svakodnevno prisutna je strašna, opet ne kažem da vani (u ovom slučaju USA) ti imaš siguran posao ali imaš nadu da ukoliko ostaneš bez njega imaš šansu brzo naći drugi. Mi se bez obzira na visinu naših primanja nemamo m*** odlučiti krenuti u kupovinu stana i hvala Bogu da nismo. Prijatelj je imao posao od cca 7000 kn mjesečno i ostao bez njega, nakon godinu dana jedva jedvice uz sve moguće veze uspio je naći posao, drugi ima "siguran" posao ali je dignuo kredit za stan u CHF i rata mu je sa početnih cca 3000 kn skočila na 4500 kn, nemaš apsolutno nikakvu sigurnost. Gledam kako se sindikati državnih poduzeća bore da imaju božćnice, povećanje plaće iz godine u godinu itd...a šta je s nama na čijoj grbači oni žive? tko se za nas bori? Privatni sektor koji bi trebao biti glavni izvor punjena proračuna, koji bi trebao biti sveta krava ovdje je zadnja rupa na sviralu, mali milijon kojekakvih nameta koji opetrećuju i ovo malo poduzeća koji još rade. S druge strane jednostavno vidiš da koja god politička opcija došla na vlast nitko ne gleda na duže od 4 godine koliko im traje mandat jer njih zanima samo da namire sebe i svoju svitu i nakon te 4 godine doći će neka druga politika koja isto razmišlja i tako prolazi vrijeme i gube se generacije. Idioti nam uništavaju budućnost...nama i našoj djeci...i cemu se nadati? Ako tražiš dobru plaću, ako želiš na ljetovanje/zimovanje, ako želiš novi auto...ovdje te gledaju kao da nisi normalan, kada jedini uvjet sreće postane redovna plaća onda znaš da je društvo u rasulu i da nema tu budućnosti. Ljudi se nadaju da će biti bolje, možda i hoće ali ne za našu generaciju, ekonomija jedne zemlje se ne pokreće preko noći za to treba minimalo 5 - 10 godina, imamo li mi toliko vremena? je nemam. Svaki dan sam sve sretniji i zahvalniji na prilici koja nam je pružena i jedva čekam da idem odavdje i da se vraćam samo na godišnji (i to ne svake godine). Eto sve su to razlozi zbog kojih smo se mi odlučili na odlazak.

[Cosmo]

@johny nyc

Potpisujem sve sto si napisao. Meni je prije 10-ak godina jedan stranac, clan jednog ekspertskog tima EU angazovan za implementaciju jednog projekta u BiH, rekao da mi ovdje (a mislim da je to generalno za sve zemlje bivse nam drzave) nemamo uopste planove za sukcesiju i da ljudi koji odlucuju gledaju na sve kratkorocno. Drugim rijecima, ne rade stvari i ne povlace poteze ciji ce benefiti biti vidljivi tek za 5, 10 ili vise godina. S tim se nadovezujem na ono sto si napisao, svaka vlast gleda da sto vise uzme dok je na poziciji jer je upitno hoce li moci dobiti slijedece izbore. A svi dolaze gladni i zeljni da se natrpaju sto vise, da zaposle svu familiju i da se obezbjede do kraja zivota. I ona manjina postenih se utopi u vecini nepostenih i ubrzo imaju izbor sa samo 2 opcije - da se utope u svemu tome ili da budu ekskomunicirani iz tog kruga.

Dalje, poznato je da je posao u privatnom sektoru krajnje neizvjestan i da su prava radnika/zaposlenika krajnje ogranicena. Medjutim, i u javnom sektoru nije nesto mnogo bolje, pri tom mislim na obicne zaposlenike. Sve visoke pozicije su uslovljene pripadnosti nekoj politickoj opciji ili u najmanju ruku zavrsavanju poslova za neku od tih opcija. A oni ispod, oni mogu gore pod navedenim uslovima, drugacije ne. I ako radis posteno, moras doci u situaciju da se suprotstavis mocnicima. A onda radis pod pritiskom da sve uradis maksimalno jer ti traze gresku da te nagaze. I u skladu s tim citavo vrijeme ogranicenih mogucnosti za ovo ili ono, ako izgubis posao pitanje je kada ces ga ponovo dobiti. A svi imamo svakodnevne obaveze, kredite i slicno. I onda ti se zatvori nebo i to je to. Neki ce reci da svega navedenog ima i u USA. Naravno da ima, ali zelim vjerovati da je mnogo manje izrazeno. Opet ponavljam, svjestan sam da u USA ne tece med i mlijeko ali bar imas VISE MOGUCNOSTI jer i ako lako izgubis posao bar ga brzo mozes dobiti ponovo. Tako ja vidim Ameriku, zemlju velikih mogucnosti u koju se brzo mozes uklopiti i koja nudi mnogo bolju buducnost nego skoro cijeli ostatak svijeta.

[loreley]

Prvobitno poslao korisnik Cosmo

@johny nyc
I ako radis posteno, moras doci u situaciju da se suprotstavis mocnicima. A onda radis pod pritiskom da sve uradis maksimalno jer ti traze gresku da te nagaze.

I plus sto su im odresene ruke da sta god hoce predstave kao "gresku", ma koliko neko maksimalno dobro i posteno radio. Sto ce reci: radio, ne radio, svira ti radio.

A bas ovo je jedan od kljucnih razloga za odlazak one kategorije koju ste opisali kao "dobro im je (finansijski), ali ipak zele da odu" (iz ludnice).

[vuxanne]

Svadbe - porez na zivot. Bar sam se te napasti u zivotu ratosiljala. Ne moram da se brinem kolikomcu astimmoratinda slusam ocajnu muziku i gledam izvestacene ljude kako glume glamur. Ne nedostaje mi to nimalo.