Par osnovnih pitanja

[Zana]

Prvobitno poslao korisnik wingreen

Sada sa ovim iskustvom bi dobro razmislila....

Izvini, koje iskustvo? Poslednje sto si napisala o svojoj situaciji je da je mesto u koje ste se doselili pre mesec i po dana super. Sta se to desilo za mesec dana sto ti mozes da apliciras na generalno iskustvo roditelja u Americi? Mislim na konkretne stvari - na koliko poslova si odbijena nakon apliciranja, nema/ima poslova, nepristupacan daycare... ako vec savetujes ljudima sa malom decom da ne dolaze kazi i zasto.

Da me ne shvatis pogresno - ja to cisto zbog ljudi koji se spremaju da dodju pa ako hoces objasni im malo bolje (nama koji smo ovde je prilicno sve jasno )

[landlord]

Poz..

pisanje o dolasku i snalazenje u USA je jako nezahvalna stvar. Svako od nas je u drugacijoj situaciji. Sve zavisi koliko znate jezik, sta znate da radite, sta ste spremni da radite, sta ste radili, koliko imate srece...

Ja sam dobio posao nakon 4 mjeseca raznih pokusaja. Dobio posao, sjeo u auto i prevalio 2000 milja. Ostavio suprugu na drugom kraju Amerike. Jebi ga, meni ovde vecina ljudi od nasih do amerikanaca kaze da sam lud. Ja mislim da treba zivjeti tamo gdje imate posao, a ne tamo gdje mislite da bi bilo cool da zivite.

Ko god dolazi ovamo nek ocekuje dosta tezak pocetak i savjet naravno.. ponesite sto vise para mozete, jer ce vam trebati definitivno.

Ne zelim nikoga da plasim niti zelim da zvucim nezadovoljno. Zelim samo da kazem da se morate spremiti na sve i ako zelite da postignete bilo kakav uspjeh da ce vam trebati neko vrijeme za to. Nista nece doci preko noci. Budite hrabri i uporni i isplatit ce se.

[Zana]

Prvobitno poslao korisnik landlord

Poz..

pisanje o dolasku i snalazenje u USA je jako nezahvalna stvar. Svako od nas je u drugacijoj situaciji. Sve zavisi koliko znate jezik, sta znate da radite, sta ste spremni da radite, sta ste radili, koliko imate srece...

Ja sam dobio posao nakon 4 mjeseca raznih pokusaja. Dobio posao, sjeo u auto i prevalio 2000 milja. Ostavio suprugu na drugom kraju Amerike. Jebi ga, meni ovde vecina ljudi od nasih do amerikanaca kaze da sam lud. Ja mislim da treba zivjeti tamo gdje imate posao, a ne tamo gdje mislite da bi bilo cool da zivite.

Totalno si u pravu - verujem da ti je bilo tesko da doneses takvu odluku, ali moje rezonovanje je da je lakse preseliti se ovde iz mesta u mesto (emotivno) nego sto je to bilo u slucaju samog useljenja. I iskreno - mislim da si doneo pravu odluku. Ides tamo gde su ti vece sanse da imas bolji zivot...

E sad - u pravu si da je nezahvalno komentarisati "snalazenje". Nismo svi isti. Pozicija "If I were you" se meni uglavnom ne dopada. Ja u principu ohrabrujem ljude da se bore sa nedacama i problemima (i kod mene je ta faza snalazenja trajala dugo, skoro dve godine). Medjutim, kod mene volja za motivacionim govorima prestaje kad cujem "idem nazad". Smesno mi sad, ali tako sam se javila i prvi put na forum - da dam podrsku za odlazak. U tim situacijama ja nikad nikoga ne ubedjujem nego pozelim srecan put. Sta bih drugo? Tu se ovek oslonim na Darvinove osnovne principe prirodne selekcije I da, nevezano za ovo - ima trenutno dobrih deal-ova za Lufthansa karte za BG.... ja okrenula nebo i zemlju samo da izbegnem JAT u bilo kojoj kombinaciji

P.S. Srecan i lep provod sledeceg vikenda!!!!

[wingreen]

Zana, sve je super, ok je....ne moras da postavljas dijagnoze...necu se vise javljati na forum jer j.. ga nisam se snasla....ne znam gde si procitala da ja savetujem ljudima da ne dolaze i gde sam pricala generalno o roditeljima u Americi? Lepo sam rekla da je to moje iskustvo i moje misljenje i navela da svako treba da dodje i vidi tj oseti Ameriku. I definitivno je lakse parovima bez dece.

[Zana]

I sto ti mene isproziva sad? Za sta sam ti ja kriva, oprosti?

Zana, sve je super, ok je

Naravno da je OK.

ne moras da postavljas dijagnoze

Ovo si ti napisala ovde:

S obzirom da je situacija sa poslovima ocajna i tesko se nalaze cak i oni najobicniji a i kad se nadju jako su lose placeni i ne mozemo detetu da priustimo vrtic, kako smo zamisljali, sto znaci da ja ne mogu da radim. Razmatrali smo mogucnost da muz ostane ovde sam i radi po ceo dan kao i do sada a ja sa detetom da se vratim u Srbiju jer ce tad duplo manje placati jednu sobu.

Po cemu sad ja postavljam dijagnozu? Pogotovo sto si me zamolila da na to odgovorim (ili se ne secas?)

ne znam gde si procitala da ja savetujem ljudima da ne dolaze

Evo ovde:

da ne kazem da ne bih ni doalzila osim turisticki.

Dalje:

gde sam pricala generalno o roditeljima u Americi?

To je moj zakljucak na osnovu vecine tvojih predjasnjih postova i onog na temi gde objavljujes da ides nazad; te na osnovu svih svojih konverzacija sa tobom (ili ih se i njih ne secas?). A i na osnovu ovog citata iznad.

I definitivno je lakse parovima bez dece

Slazem se - naravno da je lakse parovima bez dece.

necu se vise javljati na forum jer j.. ga nisam se snasla....

Pa dobro... sta da se radi sad.

Ako je to upuceno meni, nemoj molim te da me uvlacis u te seme, kao sto (bi trebalo da) vidis gore - nisam ni komentarisala tvoj post vec Land-ov. Ili mozda ne smem da postujem da ne bih izazivala overreaction? Stvarno svasta.

[Sloba_Kg]

Prvobitno poslao korisnik landlord

Jebi ga, meni ovde vecina ljudi od nasih do amerikanaca kaze da sam lud. Ja mislim da treba zivjeti tamo gdje imate posao, a ne tamo gdje mislite da bi bilo cool da zivite.

Ja mislim da si ispravno postupio a ko sta kaze, pa svi imamo razlicita misljenja.

Sa srecom!

[lenhi]

Hvala svima na odgovorima.
Što se mene tiče, ja nemam niti stambeno pitanje (podstanar), niti auto, niti posao... tako da mi se smučio ovaj život i ide mi se negdje i okreće nova stranica života.
Ali nisam za onu narodnu "ajmo samo nek se ide" sa dvoje male djece.

[dreadnot]

Ja nemam stan, pre mesec dana sam se vratio kod roditelja da bih malo ustedeo, ako uspem, nemam kola, zena radi za bednu platu, a ni moja nije neka, nema perspektive da ce se bilo sta promeniti radikalno na bolje. Mislim da radim zaista bilo sta u pocetku, dok se ne snadjem i steknem makar kakvo radno iskustvo i upoznam ljude. Za sada nemam prakticno nikakvu shemu za prve dane u USA (naravno, ako pozelenimo), o tome cu kad dobijemo vizu. Moja vera da ce tamo ipak biti bolje nego ovde je veoma velika jer je ovde dovoljno lose da ne zelim da se zadovoljim prezivljavanjem. Nekako verujem da je prezivljavanje u USA i dalje na visem nvou nego prezivljavanje ovde. Sto rece Zana, tesko je otisnuti se preko bare, a posle - Ubi bene, ibi patrija (gde je dobro, tu je otadzbina). Samo treba misliti pozitivno, biti odlucan i stisnuti .... (ko sta ima), pa stvarati svoju srecu.

[Zana]

Mora da sam odlepila kad pisem post u 4 am

Lenhi i Dreadnot - samo napred ali pazljivo i imajte u vidu da su neke drzave vise "child" i "imigrant" friendly nego druge (misleci na osiguranje dece i daycare za sveze imigrante). Neke daju pomoc (za decu, ne odrasle) odmah, neke za 6 meseci a neke tek nakon 5 godina.

U svakom slucaju, ne zaboravite da svi clanovi porodice moraju da udju u roku od sest meseci ali nosilac vize (DV-1) moze da udje i ranije. Tu mogucnost su bar ovde u LA mnogi iskoristili. Jedan primer je poznanik iz Beograda ciji sin u vreme dobitka vize nije imao ni godinu dana. On je dosao ovde odmah nakon izdavanja vize, bio kod prijateljice oko 5 meseci (living room sofa varijanta), polozio za dozvolu za kamione, poceo da vozi i zaradjuje - i onda rentao stan i doveo zenu i dete. Razdvajanje je tesko ali nekad je to i najbolja kombinacija. Dobro planiranje je najvaznije.

Nema uspesne formule kako da se sve uradi - sve je rizik i gomila stvari moze da se zavrsi naopako. Vec sam napisala da je meni uzelo skoro dve godine da se sve stabilizuje a do tada gomila problema (neke od njih sam sama uzrokovala i neki visa sila). Iskustvo mi govori da u vecini slucajeva treba oko godinu dana da sve legne na svoje mesto.

[wingreen]

Zana, naravno da se secam svake konverazacije sa tobom...samo mi nije jasno zasto ne mogu da iznesem moje misljenje bez neke burne reakcije. Bez rasclanjivanja svake moje recenice i ostalog. Nisam te prozivala uopste samo sam iskomentarisala tvoj post upucen meni.
Jos jednom, svako treba da dodje i pokusa. Svacija sreca je drugacija, svaciji start je drugaciji, svacija mogucnost za prilagodjavanje je drugacija i zavisi ko sta hoce od zivota. Mi smo tako odlucili za sada a kasnije cemo videti kako se stavri budu odvijale.