Kako vasi roditelji reguju na vas odlazak

[wingreen]

Zanima me kako su vasi reagovali kad ste im saostili da ste prosli i da idete u Ameriku?
Moji su reagovali normalno, zao im je i zbog unucice koja je sad najzanimljivija, i zbog nas ali kazu to je vas zivot, ako je vama tamo lepo, lepo je i nama....tesko im je ali nece da nas opterecuju...ali imamo veliki problem sa muzevljeve strane, tamo svi umiru...bukvalno...svi su bolesni, sto srce, sto secer i vec su na putu infarkta, odbijanja insulina....
Zbog svega se osecamo vrlo, vrlo lose....da li je neko imao slicnu situaciju?

[landlord]

Uh, super da je neko pokrenuo i ovu temu..

Pa s obzirom da mi zivimo u Bosni, (cuo sam juce neki CIA izvjestaj da u septembru ovde ocekuju opet ratno zariste, ekonomija je u banani, svakid an najava novih strajkova i sl.), moja mama je odusevljena sto mi idemo. Jos mi je supruga dobila otkaz pa je i to ubrzalo nas odlazak. Sto se tice mog tate, on je uvijek bio realista i ono totalno objektivan. A sad.. totalno drugaciji.. sjebo se uzas jedan. Ne prica o tome kao da se nece ni desiti nas odlazak. Do pred intervjuu je govorio ma dobro nemojte se vi nadati previse.. ko zna ocete li dobiti uopste te vize.. E onda kad smo dobili onda je poceo... pa mi vam mozemo umrijeti u septembru a vi necete moci doci ni da nas sahranite..
To me strasno pogodilo.. Jako smo vezani porodicno.. i sl. Jos mi ostaju tu sestra i sestric, za kojim sam totalno lood. Ja isto ne razmisljam o tome jos uvijek. O tome koliko ce mi nedostajati. Vjerovatno ce me to strefiti kada krenemo... ili kada dodjemo tamo.

Suprugina mama je bila jako bolesna, nedavno imala prvo saobracajku pa onda i tezak infarkt, pa je supruga pomisljala da i ne ide sada za prvo vrijeme.. Ali ju je mama nagovorila i posto ona ne zivi u istom gradu kao i mi..
rekla joj meni ako nesto bude ti mi ni iz Sa ne mozes nesto puno pomoci.. i kao to je tvoj zivot i treba da ides..

previse subjektivan post.. ali takva je tema.. sorry.. malo sam sebi olaksao zbog ovoga..

[xeg]

Hmmm... znas kako, bilo je radovanja, plakanja, bodrenja, odgovaranja... a bice toga i sve do polaska. U reakciji se apsolutno ne oslikava ljubav, povezanost ili bilo sta slicno vec individualna razmisljanja i vidjenja stvari.
U nasim familijama mi smo prvi koji se sele u inostranstvo tako da je bilo dosta srceparajucih izjava ali u losim reakcijama pomogao je uvek razgovor sa nekim kome su deca/unucici vec negde preko. Zaista su od pomoci bile komsije kojima su deca sa porodicama u Svajcarskoj, Nemackoj... Nismo prisustvovali tim razgovorima ali smo primetili ishod i mogu reci da je pozitivan. E sada, nailazile su razne faze, bukvalno od onoga - ma divno, tamo ima svakakvih mogucnosti, do onoga da je tamo sve najgore i najruznije.

Ja sam resio da mojima sve govorim kako se vremenski odvijalo i nisam pogresio jer od maja kada je stigla koverta pa do sada bilo je vremena da prodju sve faze a sa druge strane moja draga je malo sa obavestenjima odugovlacila pa je to islo malo drugacije i ubrzano ali sve je doslo na isto.

Ima i kod nas izjava tipa: Da sam ja to znao ranije ne bih im dozvolio da idu! - ali cim se govori u proslom vremenu znaci da su se strasti vec stisale

[D$D]

Prvobitno poslao korisnik wingreen

Zanima me kako su vasi reagovali kad ste im saostili da ste prosli i da idete u Ameriku?
Moji su reagovali normalno, zao im je i zbog unucice koja je sad najzanimljivija, i zbog nas ali kazu to je vas zivot, ako je vama tamo lepo, lepo je i nama....tesko im je ali nece da nas opterecuju...ali imamo veliki problem sa muzevljeve strane, tamo svi umiru...bukvalno...svi su bolesni, sto srce, sto secer i vec su na putu infarkta, odbijanja insulina....
Zbog svega se osecamo vrlo, vrlo lose....da li je neko imao slicnu situaciju?

To je tek pocetak situacija kulminira onih 10 dana pred odlazak.
A noc pred odlazak bljak, ne bih ni da se secam toga od toga momenta mrzim aerodrome i nekako uvek kada prolazim pored njega neka mi je mucnina on me asocira na rastanke i suze.
To ce sve da se slegne kada dodjete ovde ali da je ruzno, ruzno je,do onog momeenta kada sednete u avion oseticete olaksanje bar sam ja to tako doziveo, realno nije lako roditeljima ali vi imate samo jedan zivot-svoj.
Tesite ih da ce da dodju kod vas cim budete mogli da ih prhvatite i tako to,mada recimo nije to laz fakticki oni bi mogli biti kod vas vec za recimo 3-4 meseca od dolaska bar jedan roditelj i to do 6 meseci, tako da to nije ni lose.

[xeg]

Prvobitno poslao korisnik D$D

... oni bi mogli biti kod vas vec za recimo 3-4 meseca od dolaska bar jedan roditelj i to do 6 meseci, tako da to nije ni lose.

Ko da dodje za 3-4 meseca!? Na koliko??? NA 6 MESECI!? Morao bih da budem

[wingreen]

Oni su stvarno jako bolesni tako da je pitanje da li bi mogli uopste da dodju...moji bi mogli, ali njegovi, cisto sumnjam....
Ne znam situacija je vrlo ozbiljna...

[landlord]

Razmisli onda samo o aktivaciji green carda... a prije toga cekaj sto mozes duze da odes u USA.

poz.

[landlord]

OK je sto se tice roditelja. Znamo da oni nama uvijek zele najbolje.
Ali mene sada iznenadjuju neki prijatelji.. jer kod njih osjecam neku vrstu zavisti ili nesto sl. Tipa svi odreda mi govore kao pa vi ste ludi, nema sanse, gdje cete sada tmao, tamo je najgore.
Cak imam neke prijatelje koji su u Chicagou.. koji mojoj mami govore.. a pa nek ne dolaze ovamo ovde je katastrofa ovde se samo radi.. Pa nisu ovde vise 80-te i radno vrijeme od 7 do 3. Nisu ovo vremena koja su oni ostavili 92.
Naravno niko od ovih se ne vraca..

Moja tetka kaze.. krivo mi je sto dolazite sada kad je tesko.. ali je super i uz dosta truda i rada.. uspjet cete i bit ce vam bolje nego tu sasvim sigurno..

Tako da sto se ljudi tice.. nemojte se smarati.. zaista izadje neka vrsta zavisti ili nesto sl.

[dreamerns]

Moji su svi drugacije reagovali. Keva je standard...tesko joj je jako (moji su razvedeni), ali zna da je to za nas najbolje...itd. Cale je u pocetku bio protiv, ali se kasnije pomirio sa cinjenicom, a sada javlja da sam bio u pravu.... Generalno, ja sam isto tako imao 70% porodice protiv mene kada sam upisao fakultet...da to nije za mene. Ja se na to uopste vise ne obazirem.
Sto se drustva tice....slicna situacija. Neki su u varijanti "bezi odavde", dok postoje oni drugi, oni koji granicu u zivotu presli nisu...ti su najmudriji, ti najvise znaju kako je "na zapadu". Ovde sve propada, zapad je truo, amerika je sranje...sta ces tamo..."sunce tudjeg neba..." itd.
Jedino mi zao baba tetke, ona nije verovala do zadnjeg dana da cemo otici...a onda je nekako njoj bilo najteze, kao da je znala da se vise necemo videti.

U svakom slucaju, treba razmisliti i o tome, da mi odlazimo ovde svojom voljom, medjutim mi odredjene ljude kojima mnogo znacimo tamo ostavljamo. Naravno da iako nam oni zele dobro, pomalo ce biti podsvesno biti i ljuti na nas zbog toga....to je normalno.

[Leona]

Prvobitno poslao korisnik landlord

(cuo sam juce neki CIA izvjestaj da u septembru ovde ocekuju opet ratno zariste, ekonomija je u banani, svakid an najava novih strajkova i sl.)

Ih oni cak znaju kada ce tacno da se zarati, joj sto ne mogu suplju.

Lande i nemoj da se cudis prijateljima i zavisti, ti znas dobro za onu "Bosanac ce ti sve oprostiti osim uspjeha" i vjeruj mi da i jest tako.
To kako je tamo lose, prednjaci od ljudi koji nisu makli van BiH nikada, najdalje im bila Makarska, a opet uzasni su i nasi Amerikanci koji te odgovaraju na svaki nacin i kukaju vjecno, jao ovdje se samo radi, pidzama odijelo, ovo, ono...ali niko od njih se nije pocesao po glavi pa se vratio ovamo, tako da... nije njima ni najmanje lose

A sto se tice moje situacije sa roditeljima pricala sam o tome u svom prvom postu na forumu, kada sam se jos dvoumila dal da se prijavim.
Tata me uvijek podrzava i shvata sve.
Mama ne moze da shvati i ne ocekujem.
Uvijek mi usta zacepi sa "ne sanjaj o stvarima koje su ti nemoguce".
I tako ja podvijem rep i sutim.
Ja kada se zakasljem ona skace, a kamoli nesto drugo, ali valjda ce vremenom ta briga proci.
U sustini ja zelim ici odavde zato sto ja sebe nisam nikada vidjela u ovom nasem lijenom, neperspektivnom, zavidnom drustvu.
U ovoj bijedi.
Nemamo parkove, kina, knjizare kako bog zapovijeda.
Kultura je na niskom nivou.
Svaka budala ti zacepi usta i nemas s kim pricati normalno.
Drustvo je odron u svakom pogledu.
Ja ne znam da li postoji ijedan dobar aspekat zivota u BiH tj.Sa.
Neimastina, lopovluk, korupcija, bezobrazluk...
Svaki dan prica o ratu, lopovima, prijetnje ovih i onih.
Svaki dan sve iste face na dnevniku sa istim pricama.
Niko nije zadovoljan ali niko nece nista da radi da bi nam bilo bolje, jer sto kaze nas narod "Dobro je dok se ne puca, i dok ima za cigare".
A ja takav mentalitet i drustvo ne volim, i nikako se ne mogu snaci ovdje, kao da sam stranac u svojoj drzavi i gradu.
Zelim da sirim vidike, da uzivam koliko toliko u nekim ljepsim stvarim, bez ovih gluposti ovdje.
Pa mozda kada izgubimo u nekom sportu vise me nece toliko doticati, koliko ovdje npr., narod se nada necemu bar u tom sportu, i uvijek nista.
Jednostavno ovdje nemamo nekog razloga za uzivanje i srecu.

A sada nostalgija i kako bi bilo bez svojih, pa bilo bi tesko sigurno, ali na sve se covjek navikne ako ti je bolje.
Moji nece imati nista od toga da me vidjaju svaki dan kao sto nemaju ni sada, a ja cu im vise pomoci otamo nego ovdje, vjerovatno.
A za nekoliko godina pretpostavljam i da ce mama to malo lakse prihvatati.

Uh sto se raspisah, a jako cekam kovertu