Mračna strana emigracije

[lanas]

Prvobitno poslao korisnik Lucky

Znam da iz Srbije sve izgleda sjajno i bajno i ponekad mi se cini da je uzaludno pisati na ovakve teme jer kao sto sam se i sam uverio kad sam bio dole ljudi to jednostavno nece da cuju.

Nije uzaludno sto pises.Znam dosta ljudi koji su hteli da apliciraju za GC i kada su culi koliko je losa situacija, jednostavno su odustali.
Realno, kada se pogleda ne postoji idealno mesto za zivot. Svaki pocetak je tezak. Kada neko ode iz svoje zemlje treba da bude spreman i na prilagodjavanje. Takodje, treba da pokusa da iskoristi sve mogucnosti koje za temlja nudi. Vecina zemalja na Zapadu u odnosu na Istok, takve mogucnosti nudi(ne bih da ulazim u detalje da li je moguce uvek i na svakom mestu......).

Odeseliti se iz svoje zemlje je velika odluka, narocito ako se cini sa porodicom.
Na kraju krajeva, uvek postoji mogucnost da se neko vrati u zemlju porekla, ali ja znam dosta ljudi koji su se posle 10-15 godina zivota u USA vratili, proveli nekoliko meseci u Beogradu i vratili se ponovo u USA.

Vratiti se nazad, nije strasna odluka, bolje je i to nego se muciti i tesko ziveti u USA.
Naravno, sve zavisi od osobe.

[Good Spirit]

Neki članovi su opet otišli u krajnosti koje ne oslikavaju pravu sliku. Možda pravite balans od ostalih tema gde se sve lepo piše uglavnom

Što ne porediti Srbiju? Svi smo mi krenuli iz Srbije, Bosne, Hrvatske, itd u SAD. Većina nas kreće sa ciljem da živi bolje nego ovde. Na ovo se oslanja sve ostalo.

Kada smo već tamo, gledamo da napredujemo konstantno i da u nekom razumnom roku stanemo na noge. Većina kada dođe radi za 10-20$ satnicu koja omogućava skroman život (bez vrtića, 3 auta, fakulteta, letovanja i zimovanja, itd ...)

To što D$D priča je po meni ok, ali u nekom realnom periodu da se očekuje i ostvari. Ako neko od novih očekuje da će samim dolaskom ovde imati takav život, u 99% slučajeva strašno greši.

Moj cilj koji smatram da je realan za moju porodicu je da u roku do ~5 godina od kada stignemo u SAD dostignemo taj neki "normaln" život. I ja mislim da stručne i visokoobrazovane osobe neće imati većih poteškoća da u većim gradovima dođu do te neke plate u tom periodu.

Ovo sve što pričam, ne mislim na izuzetke (pozitivne i negativne). Jer ako si ti stručan u nečemu i u roku od 5 godina ne uspeš da napreduješ do iole približne prosečne godišnje zarade za tu struku onda je problem samo u tebi a ne u sistemu.

Ako radiš kao viljuškar u LA, o kom normalnom životu možeš da pričaš? Možda ako si najbolji viljuškar na zapadnoj obali i imaš svoju emisiju na discovery channel. U poslovima tog tipa mislim da je nerealno očekivati život bez briga.

Ima naših ljudi koji su se dobro snašli u SAD jer su stručni i oni su u startu preskočili nekoliko stepenica. Sada ćete vi reći to su izuzeci, možda jesu, ali je verovatnije da stvarno malo ljudi iz Srbije dolazi stručno za poslove u SAD.

Zašto naši IT ljudi dobro prolaze u SAD? Pa zato što se posao ne razlikuje puno (ako se uopšte razlikuje) u ex YU zemljama i u SAD + ne zahtevaju se neke posebne radne dozvole i sertifikati (kao što je predpostavljam za lekare i slične).

Takođe, nemojte mešati posao u malim i u velikim mestima. U manjim mestima su plate manje ali uglavnom i troškovi, za veće ide kontra. Nije isto $15 u malom mestu i u gradu.

D$D je rekao jednu dobru stvar "Zaboravi Srbiju toga nema vise", ja bih je samo stavio u drugi kontekst, zaboravite taj način života i nemojte očekivati da ćete ovde živeti na isti način.

[lenhi]

Pominjete taj primjer čovjeka viljuškariste i navodite da je to realno za početak ali govorite da je nakon 5 godina provedenih u USA to nula.
Svakako da nema univerzalne formule ali hajde napištite šta je po Vama koji ste tamo vidjeli razne ličnosti i situacije pravilan način funkcionisanja u prvih 5 godina za nekog forumaša koji bude izvučen i ode u USA?
Recimo u prvih 5 godina usavršiš jezik, eventualno se doškoluješ, upoznaš prenosti i nedostatke sistema u kom živiš, itd.
Kako živjeti i nakon 5 godina zarađivati više novca, i ne raditi više kao viljuškarista?
Pozdav svima.

[TheNenad]

Zašto naši IT ljudi dobro prolaze u SAD? Pa zato što se posao ne razlikuje puno (ako se uopšte razlikuje) u ex YU zemljama i u SAD + ne zahtevaju se neke posebne radne dozvole i sertifikati (kao što je predpostavljam za lekare i slične).

Jedan od razloga mojih ambicija za emigraciju jeste što iz dana u dan sve više radim sa ljudima izvan granica ex-yu (u IT sektoru), do te mere da jedva i da imam neki posao u Srbiji (a ako ga imam, on nije uopšte na nivou profesionalnosti, saradnje i vremenski tačne isplate koji doživljavam od stranaca, pritom mislim i na stanovnike EU i Australije). Pretežno se ti poslovi obavljaju preko interneta, tako da teoretski jedan dobar deo dana živim u tom virtuelnom svetu, a onda odstupim od radnog stola i shvatim gde zapravo živim, i kako, i taj osećaj nije nimalo prijatan. Stalan posao nema teorije da nađem, niti moji poznanici i prijatelji koji variraju od niskoobrazovanih do visokoobrazovanih stepena nemaju te sreće, a apatija u međuvremenu vlada kao luda. Zaista ne mislim da imam išta da izgubim, u najgorem slučaju ću dostići iskustvo koje će vrlo malo ljudi moći imati u svom repertoaru.

D$D je rekao da se Srbija treba zaboraviti u ovoj priči... slažem se, ali treba uvek da stoji jedan mali čikica u pozadini naših glava koji nas podseća šta smo sve ovde doživeli i kako smo "zarađivali".

[lanas]

Ako pisemo o zanimanjima gde se malo zaradjuje i krece od nule, evo primera mog druga koji zivi u Njujorku.
Rodjen je u Kraljevu i radio kod oca u stampariji. Odlucio je da ode u USA, jer je smatrao da u Srbiji nema perspektivu. Radio je razne poslove u USA od 2002 godine(stamparija, kafici, selidbe i druge fizicke poslove). Dosta se namucio i napisao je se najvise gubi kada se nista ne radi. Skoro je kupio svoj kamion, radi selidbe i ima nekoliko radnika. Zavrsio je u medjuvremenu fakultet i kaze da ce raditi nesto drugo, ako se ukaze prilika.
Nasao je i devojku, amerikanku s kojom ce se ozeniti. Kaze da je sada mnogo lakse, nego na pocetku, ne zeli da se vrati u Srbiju i smatra da je "pobegao na vreme"(otisao je kada je zavrsio vojsku).
Ovo je njegovo misljenje i njegova iskustvo.

P.S.Sve vreme stanije sa dva cimera.

[Good Spirit]

Prvobitno poslao korisnik lenhi

Pominjete taj primjer čovjeka viljuškariste i navodite da je to realno za početak ali govorite da je nakon 5 godina provedenih u USA to nula.
Svakako da nema univerzalne formule ali hajde napištite šta je po Vama koji ste tamo vidjeli razne ličnosti i situacije pravilan način funkcionisanja u prvih 5 godina za nekog forumaša koji bude izvučen i ode u USA?
Recimo u prvih 5 godina usavršiš jezik, eventualno se doškoluješ, upoznaš prenosti i nedostatke sistema u kom živiš, itd.
Kako živjeti i nakon 5 godina zarađivati više novca, i ne raditi više kao viljuškarista?
Pozdav svima.

Ma svi smo uzeli primer viljuškara jer je neko spomenuo to prvo. Ako je neko viljuškar u Srbiji, realno je za njega da bude viljuškar i u SAD. Za mene nije realno da budem viljuškar jer ga u životu nisam video

Poenta je da stalno napreduješ, bar u prvim godinama, jer realno kada stigneš u SAD često ćeš startovati sa niže pozicije nego što si u Srbiji bio.

Ja ne znam koja je perspektiva viljuškara za napredak, možda postoji neki glavni viljuškarista ili prelazak u veću kompaniju ili je samo povećanje plate u zavisnosti na staž. Možda na kraju i osnuje svoju firmu za pružanje tih usluga

Sve je individualno i zavisi od ambicija, mogućnosti i sreće.

Ako ovde radim kao programer realno je da to radim i u SAD, ili da bar u nekoj perspektivi nađem posao u toj branši.

Ja sam hteo da kažem da nisu sve profesije isto plaćane, stoga nije realno ali ne i nemoguće očekivati da svi sa svojim poslom mogu da žive isti američki život.

Odgovor na tvoje pitanje je da je realno očekivati da se u roku od 5 godina, smestiš, skućiš, naučiš jezik, promeniš nekoliko poslova/pozicija u smeru ka boljem i da kada se osvrneš unazad vidiš napredak.

Nekome će taj napredak da bude što je kupio auto ili 3 auta, nekome što radi šta voli, neko da može da ide more i zimovanje ...

D$D je rekao da se Srbija treba zaboraviti u ovoj priči... slažem se, ali treba uvek da stoji jedan mali čikica u pozadini naših glava koji nas podseća šta smo sve ovde doživeli i kako smo "zarađivali".

Slažem se

[D$D]

Prvobitno poslao korisnik Lucky

Znam da iz Srbije sve izgleda sjajno i bajno i ponekad mi se cini da je uzaludno pisati na ovakve teme jer kao sto sam se i sam uverio kad sam bio dole ljudi to jednostavno nece da cuju.

Ma hoce oni da te cuju samo kad nekom pricas kome je plata 300 Eura kako je tesko u USA onda mu dodjes u najmanju ruku kao cudak.
Ovo sto sam pisao se odnosi na nas koji smo ovde i koji smo uspeli nekako da ostanemo ovde da ova sledeca faze zivota ovde deluje kao enigma, za sad nemam ni ja odgovor na ono sto sam napisao.
Za one koji tek dolaze moje misljenje je da trebaju svi da dodju zasto. pa zato sto ce vam svugde biti bolje nego li u Srbiji , u bogatoj zemlji ima mrivica i za nas miseve za razliku od siromasne zemlje.
Vecina vas Imace koliko toliko bolji zivot nego li tamo ( pristip Hi-tech sranjima , moci ce te da ih sebi priustite, kola, i sva druga materijalna sranja ) ali za bolji zivot treba mnogo mnogo vise kako do toga ne znam ni sam nemam odgovor na to pitanje kao ni mnogi drugi.
Sustina price je da se stave stvari na pravo mesto ovde.

[Score]

Ja mislim da mnogo zavisi od toga sta tamo ocekujete i gde trazite to sto ocekujete. Stav prema zivotu i o tome sta mislite o sebi i kako se predstavite/predstavljate okolini je presudnije od bilo kakve diplome. Ukoliko mislite da niste dovoljno dobri za nesto onda se to veoma lako odrazi u vasem ponasanju, nesigurni ste i to vristi iz vas. Samouverenost je majka uspeha! Ok, diploma pomaze, svakako, ali vam ne vredi mnogo bez ovog prvog jer niko ne zna sta znate i nece vam dati priliku da im pokazete...

Mi, tj. moja supruga je dobila posao ovde u HU (visi menadzerski nivo) i onda transfer tamo, sa odgovarajucom povisicom, relocation benefits, itd. nakon sto su saznali da joj je GC pao s neba i ona trazila transfer! A u toj firmi radi nepuna 4 meseca!! Kad dodjemo tamo, ja cu prvo nesto da majmunisem u pocetku da vidim situaciju na trzistu ko koga i zasto, pa cu onda u napad sa pripremljenim planom...ali jedno je sigurno, necu ciljati nisko jer mogu tu i zavrsiti...THINK BIG! Znate sta kaze narod, ko pod kruskom spava, krusku jede...Ako nema kruske 'bes ga, ne moz nista ni da padne.

[dreadnot]

Koliko truda da se pronadje univerzalni recept za srecu. Biti viljuskarista nije lose4, ali ovde, kod mene, jako su trazeni varioci, u cugu je poterbno oko 100 komada sa iskustvom, pa ako ima neki moze odmah da pocne da radi. Mozda ovo deluje kao sala, ali je zapravo deo odgovora na pitanje koje se provlaci - sta za 5 godina. Dodjes, pocnes da radis i zivis i onda imas dve mogucnosti - zadovoljan si time sta imas i teras isto godinama, ili gledas stanje i prilike, vidis u kom pravcu se krece trziste rada, gde je potraznja i rastu plate, doskolujes se, zavrsis kurseve i sl., promenis posao (moze da traje dugo, posebno ako je velika promena u nesrodnim granama, jer nemas prethodnog iskustva), i ides dalje, na bolje. Ako hoces bolje ne smes da se ucauris i prepustis struji, moras da njuskas i trazis. Cinjenica je da ovde ima oglasa za nove poslove u jednom danu koliko u Srbiji za pet godina, ali terba ih pratiti, trzaiti, juriti ljude, povezivati se i ici dalje. Ako si proaktivan mozes nesto da napravis... ako si srecan pasce ti sa neba, ali ja ne bih racunao na tu opciju.
Tacno je da se sve gleda kroz novac. Ovde je sve izracunato do u cent. Zna se koliko vredi rad, koliko vredi necije vreme, nece ljudi da trose uzalud, niti da placaju nesto sto moze i jeftinije. Evo jednostavnog primera - na faksu na kome sam poceo da radim, prvi radni dan je posvecen orijentaciji novopridoslog - gde si, sta ti je ciniti, koja su ti prava i obaveze. Ranije je to cinila osoba zaduzena za taj deo posla, danas je to posao pripremljenih prezentacija koje odgledas tokom prvog radnog dana. nema ljudskog kontakta, idemo na jeftiniju varijantu. Ko to shvata i razume, upoznaje sistem i shvata kako funkcionise. Sto se tice administracije, i ovde gresi i petlja kao u Srbiji, ali se stavri daju ispraviti, kad insistiras potrude se da isprave stvari i urade ti posao na najbolji nacin jer "im je tvoje zadovoljstvo jako vazno (redovan komentar koji sam dobijao kada bih zvao da ispravim brljotine administarcije)", i sve ide uz puno izvinjavanja i sl. Nema Mice Ubice da te sikanira i demonstrira silu iza saltera. Usluznost i predusretljivost vladaju u komunikaciji i to je jedna od bitnih razlika.
Da li ima smisla porediti zivot na Balkanu i u USA? Verovatno ne, razlike su prevelike. Samo jedna stvar je dovoljna - koliko ljudi zeljno ceka odobrenje da emigrira na Balkan? Koliki su redovi pred nasim ambasadama u svetu? A zasto, ako ovde ne valja?

[Zana]

Prvobitno poslao korisnik lenhi

Pominjete taj primjer čovjeka viljuškariste i navodite da je to realno za početak ali govorite da je nakon 5 godina provedenih u USA to nula.
Svakako da nema univerzalne formule ali hajde napištite šta je po Vama koji ste tamo vidjeli razne ličnosti i situacije pravilan način funkcionisanja u prvih 5 godina za nekog forumaša koji bude izvučen i ode u USA?
Recimo u prvih 5 godina usavršiš jezik, eventualno se doškoluješ, upoznaš prenosti i nedostatke sistema u kom živiš, itd.
Kako živjeti i nakon 5 godina zarađivati više novca, i ne raditi više kao viljuškarista?
Pozdav svima.

Ne postoji univerzalna formula - nije posao viljuskariste za svakog opcija. Svi smo mi razliciti, drugacijih principa, imamo razlicite ambije, a zacrtani planovi pre dolaska ovde se promene dosta puta tokom zivota ovde.

Nije svakom cilj ni da zaradjuje vise para, niti isto mozes da kazes za osobe koje dolaze same, u paru ili sa decom. Ono sto sam ja zakljucila da je da se planovi, a samim tim i ambicije drasticno menjaju kad dodju deca.

Ja sam posmatrala parove koji su dobili decu ovde - svi planovi o idealnom poslu (u istom gradu ili drugom) su pali u vodu, negde se izgubili... novac i ako nije bio toliki prioritet osim da se ima dovoljno za racune, postaje jedini parametar na osnovu kojeg se donose odluke. Posao ostaje taj koji je bio, nema promene profesije, nema rizika - deca su prioritet. Kad se ukaze sansa - ukoliko postoji i malo rizika, biva propustena jer sadasnji posao donosi sigurne pare. Tako je kod vecine - ali, posmatrala sam i jedan drugi par.

Imaju devojcicu - ni jedan ni drugi nisu hteli da pristanu na "bilo kakve" poslove. Dosta su dugo ovde. Rentaju stan jos uvek. Priznajem - i meni je u pojedinim momentima bilo nejasno sta rade. Sad mi je jasno... zive zivot koji su zeleli, neoptereceni sta ce ko da kaze i neoptereceni teorijama "sta je ocekivano da imaju nakon dve decenije nakon imigracije". Imaju ono sto im treba. Da im treba kuca - imali bi je. Da su hteli da rade u korporacijama - radili bi. Devojcica ide u javnu skolu i super joj je. Njih dvoje obozavaju svoje poslove. Idu na odmore svake godine.

Mi smo svoje planove stavili na "hold" izvesno vreme. Studirali, napredovali na poslovima, kucili se. Pazili sta radimo. A onda smo podvukli crtu pre izvesnog vremena - i vratili se planovima sa kojima smo dosli ovde. To vise nema veze sa kucom, odmorima, ustedjevinom niti bilo cime materijalnim - hocu da radim ono sto hocu da radim, pa sta bude. U sred "nevremena" za takve stvari u US i uz povike skoro cele familije, mi smo na pola puta od toga. Da ne duzim previse na tu temu, jer mi i nije bila namera da nas dajem za primer - samo cu reci da je mit da ne mozete da promenite profesiju posle tridesete. Mit je i da ako uspete u tome, pocinjete od minimalne plate. Provereno.

E zbog tog "provereno" da se vratim na ono opisivanje rizika kod ljudi koji imaju decu i kod onih koji nemaju: moja polovina je "izazvala" poslodavca da ga otpusti (sa menadzerske pozicije) u vreme kad je moja firma radila 3 dana nedeljno. Jel' treba da vam uopste opisujem reakcije na nase poteze? Da li treba da pojasnim zasto ne smem familiji da kazem da planiram isto sto i moj dragi ali za par meseci? E sad, da li mislite da ovako moze da se ponasa neko ko ima dete a da ne zna sta ga cega?

Sve u svemu - moja poenta je da se planovi menjaju. I nikad ne znate gde ce put da vas odvede... Budes vozac godinu dana, dve, tri... mozes da ostanes vozac, da kupis svoj kamion - a mozes i posle par godina da uzmes sve te pare i finansiras troskove par meseci ili godinu dana dok ne najuris posao sportskog izvestaca na lokalnom radiju. Mozes da vozis viljuskar, pa da posle 5 godina podignes kredit i kupis veliki kran koji iznajmljujes, kao i ogradu koje ces da iznajmljujes gradjevinarima. Mozes da zavrsis farmacije, sacekas par godina da postanes menadzer, kupis kucu i uzivas do penzije...dakle, nema formule. Ja sam uvek za varijantu da covek bar proba da ne odustane od svog sna...

Moja prijateljica je pre dve godine pred Bozic otpustena - zivi sama, sama pokriva svoje troskove. Iz ove perspektive - nista bolje nije moglo da joj se desi - da nije otpustena, nikad ne bi skupila hrabrost da registruje svoju firmu i pocne da radi za sebe. U medjuvremenu, uspela da kupi novi auto, putuje non stop po "belome svetu".

Moj dragi je zatvarao oci pred cinjenicom da ne voli svoj posao, jer je sve ostalo bilo dobro - perspektiva "na drugom poslu to nece da ima". Na pocetku je to bila varijanta da se placaju racuni dok se skolujemo, pa onda se oteglo - povecanje plate, pa promocija... pa prodjose godine. A onda je firma prodata nekakvim idiotima: da se to nije desilo, ko zna da li bi se osmelio da trazi posao u polju koji najvise voli.

Meni je radno vreme prosle godine skraceno na cetiri dana - mrak mi pao na oci, sta da vam kazem. Posle par meseci ponovo - na tri dana. Sad sam na cetiri i po. Cekam godisnjicu i da vidim kako muzu ide , pa ako to ide dobro, onda cekam da me vrate na puno radno vreme - pa da im se lepo onda zahvalim i kazem "neka hvala" pa da pojurim "posao iz snova".

Eto tako je kod nas - posle "nekoliko" godina. Nije kod svakog tako - svako treba da radi kako misli da treba i da proba da vuce poteze koji ce da ga ucine srecnim. Ako je to kuca - onda kuca. Ako je skolovanje - onda knjigu u ruke. Ako su deca - onda deca. Teski trenuci dodju - svakom od nas. Ali da vam odam tajnu - ja povremeno citam i svoje i vase stare postove Pogotovo one koji su napisani za vreme "ventilacije" . A onda procitam i novije postove - rese se problemi, pa je super, pa onda se pise o novim problemima, opet sa istim zarom Zivot... Ja i dalje ne znam kako neko moze da bude srecan sa $12 na sat u LA ali je moguce. Neko drugi ne moze da shvati mene i moje postupke. Nekom trecem se otvore svi putevi bez ikakve muke, a neko opet nije srecan ni sa cim pa ko zna koliko to mnogo bilo. Zato i ne verujem da mozemo da donesemo neki zajednicki zakljucak na ovoj temi - suvise smo razliciti.