Da li se iko od vas pokajao sto je otišao iz Srbije?

[dreadnot]

Ne, za tri godine koliko sam u USA ni jednom se nisam pokajao. Upravo sam se vratio sa dvonedeljnog odmora u Beogradu i samo sam ucvrstio misljenje da sam doneo pravu odluku.

[vrhunski]

Ni nama takodje. Mada planiramo da praktikujemo jednom godisnje odlazak do Srbije i nazad. Cisto tako malo. Mada smo vise za opciju dovodjenja roditelja i tako to ali to je bas teska misija.

[Lucky]

Prvobitno poslao korisnik IgorMAD

A zbog cega si se pokajao?
Koliko vidim u nekom postu si napisao da si ostao bez posla, vratio se u Srbiju, pa zavrsio fakultet, vratio se kasnije u USA i posle mesec dana i ti i zena ste radili vec.
Mada, ne znam kakav si zivot imao u Srbiji pre odlaska tamo, to je jako bitno u ovoj prici.

Kvalitet zivota (bar one stvari koje ja podrazumevam pod tim) je ovde ocajan.
To ne moze nikakav posao I novac da mi zameni.

Al opet sam svestan I da "Sit gladnom ne veruje" zato sam I prethodno naveo da je bolje da ne idem u detalje.

[IgorMAD]

Pa ne razumem zasto ne mozes u detalje da ides?
Zanima me sta ti podrazumevas pod kvalitetom zivota?
Ako mislis da time sto idemo gubimo prijatelje koji su ovde onda se varas, odavno smo se svi vec pogubili.
Ako mi verujes, sa najboljim drugovima popijem pivo jednom u dva meseca.
Svi radimo preko nedelje po smenama, svaka je radna subota i svaka druga nedelja se podrazumeva da je radna. Neko kao ja i po dva posla, 'ladno uzimam i 40 000 mesecno, gubljenje zdravlja ne racunam

Gledam svaki dan onako u prolazu mamine i tatine sinove sa dzipovima kako sede po kaficima, pun ih je grad, sponzorusice se podrazumevaju, idu u paketu.
Ne znam kakvim si ti zivotom ziveo ovde, ali ja takav zivot pamtim samo do kraja srednje skole dok su me roditelji finansirali.

Posle toga, osam godina radnog staza, bezbroj drugih poslova koje sam radio da bih mogao da izadjem jednom mesecno negde, fakultet usput zavrsen, naravno nemam nista od toga...

Ovo je ujedno i zivot mojih 90% prijatelja koji nemaju bogate roditelje koji su im ostavili stan i kola.

I svi oni bi bili srecni da odu negde gde se manje radi. Njih dvojica su u Sibiru, rade za neke Rusko-Srpske firme, $900 plata mesecno, malo li je?
Svi oni bi bili presrecni da imaju priliku da odu negde na zapad.

Pisem ti ovo jer verovatno nismo na istom nivou odrastali i ziveli. Znam ljude koji su preko i koji stalno pricaju o nekom druzenju, rostiljima i posecivanjima kojih kao ovde ima a na zapadu nema. Jos kad cujem pricu kako je na zapadu tesko, MORA DA SE RADI, a kao u Srbiji svi odmaraju, istog trenutka znam da je taj covek otisao odavde pre 90-tih ili je ovde ziveo od mamine i tatine plate a onda otisao na zapad igrom slucajeva.

[Маче]

ko se kaje onda nazad. niko ih ne sprecava da ide niti drzi na silu da ostaje u americi. uvek se mozemo vratiti u svojoj zemlji ali kad vec neki otisli i mi koi uskoro idemo bolje je da se potrudimo malo bolje pred da ustajemo. ako ne bude onda nema problem balkan i familija su uvek tu. ali onda da ne se kajemo sta smo se vratili

[vuxanne]

Prvobitno poslao korisnik IgorMAD

Pa ne razumem zasto ne mozes u detalje da ides?
Zanima me sta ti podrazumevas pod kvalitetom zivota?
Ako mislis da time sto idemo gubimo prijatelje koji su ovde onda se varas, odavno smo se svi vec pogubili.
Ako mi verujes, sa najboljim drugovima popijem pivo jednom u dva meseca.
Svi radimo preko nedelje po smenama, svaka je radna subota i svaka druga nedelja se podrazumeva da je radna. Neko kao ja i po dva posla, 'ladno uzimam i 40 000 mesecno, gubljenje zdravlja ne racunam

Gledam svaki dan onako u prolazu mamine i tatine sinove sa dzipovima kako sede po kaficima, pun ih je grad, sponzorusice se podrazumevaju, idu u paketu.
Ne znam kakvim si ti zivotom ziveo ovde, ali ja takav zivot pamtim samo do kraja srednje skole dok su me roditelji finansirali.

Posle toga, osam godina radnog staza, bezbroj drugih poslova koje sam radio da bih mogao da izadjem jednom mesecno negde, fakultet usput zavrsen, naravno nemam nista od toga...

Ovo je ujedno i zivot mojih 90% prijatelja koji nemaju bogate roditelje koji su im ostavili stan i kola.

I svi oni bi bili srecni da odu negde gde se manje radi. Njih dvojica su u Sibiru, rade za neke Rusko-Srpske firme, $900 plata mesecno, malo li je?
Svi oni bi bili presrecni da imaju priliku da odu negde na zapad.

Pisem ti ovo jer verovatno nismo na istom nivou odrastali i ziveli. Znam ljude koji su preko i koji stalno pricaju o nekom druzenju, rostiljima i posecivanjima kojih kao ovde ima a na zapadu nema. Jos kad cujem pricu kako je na zapadu tesko, MORA DA SE RADI, a kao u Srbiji svi odmaraju, istog trenutka znam da je taj covek otisao odavde pre 90-tih ili je ovde ziveo od mamine i tatine plate a onda otisao na zapad igrom slucajeva.

Mozda pomisli na to da zivi verovatno u automobilu ili negde sedeci a da se kad je bio kuci setao, tj kretao cesce... Na prodavnice na svakom koraku... Raniji odlazak na, i dolazak sa posla... Ima nekih stvari koje cine zivot kvalitetnijim, za svakog je to nesto drugacije. Nekom je to novac a to ostalo su sitnice. Nekom su sitnice vaznije...Sve zavisi od sitosti i ostalih parametara. Nije kod nas sve najgore, ipak imaju neke stvari koje su i dobre. Nije to ili si to ili si ono drugo. Mi smo svasta nesto pomesano. A kadkad smo u jednoj prici, malo kasnije u drugoj nekoj.

Meni to padne na pamet kad pomislim na to "kvalitet zivota". Mislim neke stvari se desavaju na globalnom nivou. Ma svi smo drugaciji i imamo drugaciji zivotni put, to uopste nije sporno. I malo je ovo x karaktera da ista detaljno opise. Cesto napisemo nesto usled trenutne emocije ali to su sve samo sture informacije u digitalnom svetu. Istina je ipak nedokucivija... Sta je pisac hteo da kaze, samo on i zna...

Elem, u skladu s temom. Ja licno se samo kajem sto ne dodjoh 2001 a ne 2006. Sto protracih 5 godina na danas nepostojecu diplomu. Mogla sam vec odavno biti na stepenici iznad ove sadasnje...

[IgorMAD]

Ma u redu, razumem ja to sve. I svestan sam kojih se stvari odricem svojim odlaskom, dugo sam se premisljao da li je to pametno ili ne. I danas nisam 100% siguran. Ali ne zelim da ispustim tu priliku.

Ako propustim priliku i ne odem, verovatno cu se kajati ceo zivot sto nisam otisao.
Ceo zivot pljujem po ovoj drzavi (mozda bez osnova, mada ne verujem), hocu da odem, da osetim zivot tamo.
Ako mi se to ne svidi, vraticu se lako i bicu srecan u svojoj zemlji i necu se zaliti vise ni na sta. Nisam od onih tvrdoglavih koji ce po svaku cenu da ostanu negde gde im se ne svidja, samo da ne bi ispali glupi sto su otisli. Novac mi nije jedini motiv zbog koga odlazim. Pre svega mi se svidja Amerika zato sto je to ogromno prostranstvo i prelepa priroda. Ako tamo mogu da zaradim toliko da mogu da odem kolima 300-400 milja u jednom pravcu i da uzivam u prirodi meni je dovoljno da mi zivot bude ispunjen. Ovde mi za to treba 10 000 dinara najmanje, koje nemam.
Mene ne fasciniraju njihovi gradovi i njihova kultura, nego priroda.

Ali opet kazem, moze svako da mi prica sve najbolje ili sve najgore o Americi, dok ja ne osetim taj zivot ne mogu da odlucim.

Necu se pokajati sigurno ako odem. Makar se vratio posle dva meseca u Srbiju.

[aspirin]

Stara prica. Ljudi iz Srbije pricaju kako rade za male pare, kako im ekonomski sve nedostaje, kako mamini i tatini sinovi zive dobro i vozaju se, bla, bla. Sta lucky briga sto ti ili ja radimo svaki vikend za male pare, nemamo druzenje, odlaske u prirodu i slicno?! Covek je otisao, na sebi osetio konkretno sta njega ispunjava ili ne tamo u USA. Fino je rekao da nikog ne sputava i odvraca od dolaska u Ameriku, da ne zeli da soli pamet nekome. Ne razumem tu potrebu za upiranjem kao tvoju da se nekom dokaze da li je bolje ovde ili tamo. Odlazak u USA je individualna stvar i nema tu univerzalne matrice kako svi treba da dozivimo odlazak, ili da imamo ista ocekivanja od odlaska ili od zviota u Srbiji.
Narodna poslovica kaze: misljenje je ko dupe, svako ima svoje.

[IgorMAD]

Pa nije to upiranje kao sto ti kazes. Znam da niko ne moze da me odgovori, u pravu je Lucky, bio je u toj situaciji. Ali volim da znam sta je npr to sto tamo ne mogu da imam pa da se pripremim. Narodna poslovica kaze: "triput meri, jednom seci" :P

[Lucky]

Tacno znam kako se osecas I kroz koje nedoumice prolazis. Bio sam u istoj situaciji pre 7 godina (nisam jedan od "tatinih sinova"). Zato I mislim da je svaka moja detaljna prica o negativnim stranama zivota ovde izlishna. Svako treba da dodje I okusha svoju srecu ako mu se vec ukazala prilika.

Samo jedna stvar...nije lose za zapamtiti:

Meren je nivo srece (na osnovu raznih pitanja) dobitnicima milionskih premija na lotto-u I paralizovanim zrtvama teskih saobracajnih nesreca , godinu dana nakon pomenutih dogadjaja.

Nije uochena bitna razlika medju ove dve grupacije....


Za Ameriku -Uzeti manje ekstremne grupacije I period posmatranja proshiriti na, recimo, 5 godina

Srdacan pozdrav!