Par saveta u vezi poslova

[dreamerns]

Primeticete kada stignete u ameriku da ste invalid (nemate kola). Stigli ste, smestili ste se i sve po redu i krenuli ste da trazite posao. Prateci iskustvo moje zene koja je upravo u tom periodu, dosao sam do jednog zakljucka. Nemojte se petljati sa firmama u predgradjima (suburbs). Tu firme drze najgora americka diskriminantna s***a.
Odlazak na intervju u predgradje ce vas samo kostati para, a nista uraditi necete. Ima dve vrste firmi: Oni koji te odmah odbiju zato sto nemas kola (ovo sam pomenuo u drugoj temi) i druga vrsta koje te zavitlava. Pa ti izadju u susret, pa ti daju kojim busom da ides i sve. Onda ti dodjes tamo...kad ono...ostalo ti 300 metara, ali ne moze peske...samo kolima jer je sve autoput. Generalno, nama u srbiji mozda 30 km ne deluje daleko (koliko ljudi ide iz Begeca u Novi Sad na posao...doduse u americi je obrnuto, ides iz novog sada u begec), medjutim u Americi je 30 km kao u Srbiji 400 km. Imas bar 3-4 presedanja i pitanje je da li je uopste moguce doci do destinacije peske.
Evo od moje zene vec 3-4 iskustvo sa suburbs, isla je prvo busom, pa L-om, pa PACE busom kako su joj ti iz firme rekli...jos kao "nazovite nas ako imate nekih problema"...kako ne bih prepricavao, evo sta mi je zena upravo na chat napisala:
"...stignem ja do onog trznog centra gde sam trebala da dodjem i pitam gde je raskrsnica one dve ulice do kojih trebam da odem
i zena mi objasni da ja ne mogu peske da stignem do tamo jer nema puta
samo je autoput
nema za pesake nista
i da sednem lepo na bus taj i taj koji stize uskoro i da ce on stati tamo gde meni treba
i bus krene da vozi i vozi i vozi i ja skontam da necu stici na intervju i zovem ove u kancelariju i oni mi kazu ako ne stizete na intervju njega nece ni biti
ja reko izvinjavam se napomenula sam josh juce da nisam iz grada.....
i ova meni nece nista od toga biti ako niste tu na vreme...
i ja se vozila i vozila i kokreten
zavrsila sa tom linijom negde na granici sa wiskonsenom
ali se taj bus vraca i staje u shauburgu
i evo... ja da nazovem kancelariju u shauburgu prokletom i sve po redu.... kad njih nema vishe u kancelariji u pi**u j****e materine ja i poslovi u j*****j suburbiji..."
Inace kada se vratila, odbili su je sa jos jednog posla u predgradju jer nema auto...to je vec 4.

Naravno, ovo se sve menja ako imate kola...
Tako da...ili odmah kupiti auto kesom, ili odbijati poslove u predgradju (bolje ti njih, nego oni tebe...a oni ce sigurno tebe ako nemas kola).

[Zana]

Na svu nasu veliku zalost - chat tvoje zene je vrlo interesantan... i vrlo common. E sad, da ne bude zabune - ne odbijaju oni nju zato sto ona nema auto - njih se apsolutno ne tice da li ti imas auto ili ne. Ono sto ih se tice je da nisi pouzdan jer po svemu sudeci ne mozes da stignes na vreme na posao (opet ih se ne tice razlog: da li zato sto ne znas grad ili kasni autobus, metro whatever - na isto ti se svede).

Na svakom pocetku je tesko - sad je odbijaju jer se nije pojavila (u tim slucajevima ne pada druga prilika, mozda jedino ako je konkurisala za CFO), kad kupi auto odbice je nekoliko puta jer nece znati kako da se ponasa na interview, a onda jos nekoliko puta jer ce navesti skills koje se cene u Srbiji a ovde se to podrazumeva a zaboravi da kaze ono sto je ovde bitno a u Srbiji se ne govori (hard working, good attitude, team player etc)

To sto si ti imao ugovoren posao i pronasao stan u startu ne menja situaciju oko drugih problema koji se jave kad se doselis - moj vam je savet da ona nastavi da trazi i da na taj nacin "vezba" interview skills (da dobro si me cuo svako iskustvo znaci) a da u medjuvremenu pocne da radi bilo sta (u nekoj radnji blizu zgrade i slicno) pa onda lako moze samo da predje na drugi posao. U medjuvremenu kupicete i auto. Isto savetujem i tebi, bez obzira sto imas posao, uvezbavaj kako da se prodas sledecem poslodavcu (poslednji si dosao u firmu, ako krenu da lay off - prvi si na spisku ako ti gazda nije tata ili ujak).

Vi ste opet u boljem polozaju tamo nego mi ovde - vi bar imate neki gradski saobracaj... Mozda je dobro da tvoja supruga iscrta mapu za linije koja vam ide od kuce i samo u tom delu da trazi posao...

Polako samo, tek ste stigli - proci ce...
U medjuvremenu ako padnete u bedak javi se na private nekom od nas pa pricacemo se telefonom...

Pozdrav!!!!

[chicagopn]

@dreamerns

citam ovo tvoje iskustvo kroz sta sve prolazis i potpuno znam kako ti je,e to je sad ono "svaki pocetak je tezak"i to dobro da imas na umu. nemoj vise ni u jednom momentu da vuces paralele izmedju srbije i amerike jer ces se posebno izbedaciti,tako meni bar delujes ovde, neznam te mozda i gresim.Samo napred nikako nazad .Gledaj da te pare koje si doneo sto pre potrosis da nemas za put .Deda mi je pricao kad je dosao tamo plakao je ko dete i kaze da sam samo imao pare da se vratim ne bi razmisljao uopste ali kasnije je primetio da bi se zeznuo ,tako da sve u zivotu prodje posle kise uvek ide sunce. Vidim nocas reko ajd da pogledam kolika je cena goriva u indiani posto ja kad budem tamo kod roditelja ja tamo sipam na shell inace sam na 106th avenue F, to je blizu same granice sa indianom znaci dole je u februaru bila cena $2.98
letos je dosla do $3,90a sad je $1,90 toliko o toj americkoj krizi.Inace indiana mi je mnogo koristila posebno zbog cigareta u indiani bile $4,00 a u chicagu $7,50 tako i to da znas,nego ti se plasis da ides na jug

[chicagopn]

Ponavljam samo polako i opusteno sve ce to doci samo po sebi moji roditelji se setali bili tamo pa im nije nesto odgovaralo pa onda se pokupe i vrate se nazad tad su i mene pokupili zaebali me od tog dana(imali su za karte),pa kad im doslo iz du...a u glavu oni se vratili i to sa blizu 50godina otac nije radio 8 meseci vukao se nesto tamo ovamo pa poceo 2 dana u nedelji i eto ga danas menja inzenjera i cuka 22$ na sat sa 54 god tako isto i keva od jedan na drugi posao polako tamo vamo i usaltovala se i to sa 100 reci engleskog u firmi gde radi ko cistacica i sta ce bolje 12$ na sat deda i baba penzioneri obilaze plac na libertyville(srpsko groblje)i tako ,ja sam trenutno ni tamo ni ovamo cekam te papire muvam se i vidim da je tamo MNOGO BOLJE

[V777]

Dreamer,

Nista se vi ne brinite, vi ste na samom pocetku u ogromnoj prednosti od maltene svih nas ovde, jer si ti dosao na posao koji si imao (ja maltene I nakon godine dana, jos uvek ne radim posao u struci, but ok), jos ste I odmah u stan upali (meni ovde proveravali sve zivo I jos sam imala preporuku kolegenice s posla, Americanke, dok me pustise unutra)…znaci gledaj s pozitivne strane OBAVEZNO na to sta imate ovde…
Dalje, kao sto neko rece, NIKAKO ne uporedjuj Srbiju I US, pogotovo ne sto se tice posla, jer mi smo znas koji I gde vec, a ovde je sve kapitalizam, radne snage za bacanje, te im se moze…sto ne znaci da se I tebi (u ovom slucaju tvojoj supruzi) ne moze isto, da bira zena poslove koje ona hoce…
Isto sto kaze Zana, znas li ti da na prse jedne ruke mozes da nabrojih gradove u celoj US koji imaju prevoz, kakav god ali ide, barem za pocetak da se ima nesto…ja sam bila I u Houstonu, TX I sada sam u Noblesvillu, IN – to je neki km severno od Indianapolisa, I veruj mi, ovde ima samo bus I to samo u gettou, tako da se to I ne racuna…
Ja ne znam koje je sve skole tvoja zena zavrsila, sta je radila u Srbiji etc…ali veruj mi , to sa US nema apsolutno nikakve veze…cak ih nesto mnogo I ne interesuje, ako se nadje neka dobra dusa kod koje ce da radi da to uzme u obzir, moze da da pocetnu platu malo vecu nego prosecno, bas uzimajuci u obzir prethodno edukaciono I radno iskustvo, kao I godine.

Ono sto ja mogu da dam savet, nakon svih mojih poslovnih poduhvata u US u ovoj godini, jeste da, NIKAKO NE KLONETE DUHOM, to sad mislim prvenstveno na suprugu, jer ti imas posao, znaci, nema posustajanja, samo napred, jer je borba za posao ovde, kao onaj auto-put gde je ona isla, nema trotoara, nema odmorista, samo napred, bez obzira na sve…Zatim, NIKAKO da ne prima srcu to odbijanje od posla, jer to je posao, znaci NEMA emocija, ide da se bori, prikaze sebe najbolje sto moze, po njenom misljenju, I gleda da vidi sta njoj odgovara I ne odgovara u tom poslu. Dalje, vama je opet lakse jer ste zajedno, znaci barem su tu tvoja primanja, a troskovi su jedni, mnogo je teze kad je covek sam, svi troskovi idu preko glave samo jedne osobe…
Jos jedan savet: NIKAKO da vam ne pada na pamet da se vracate kuci…NIKAKO…to se iskljucuje odmah na pocetku, koliko god da je tesko, u Srbiji je mnogo teze (na kraju znate I sami kako je).
Ono sto jos hocu da kazem, neovisno od toga sto je tvoja zena radila kuci, ovde nema sramote da radis I nesto sto uopste nije u tvojoj struci, cak I mnogo nize nego od onog sto se radilo kuci, jer svaki posten posao koji donosi novac I placa racune se isplati…da I to da napomenem, ovde ce vise da ti cene da si radio bilo gde u US, nego da si radio u Srbiji u ne znam kakvoj high level instituciji, jer mogu (I hoce) da pozovu uvek tvog prethodnog poslodavca u US da pitaju kakav si ti radnik, a po Srbiji nece ni da se zamaraju da okrecu brojeve…znaci vazno je da se prelomi u glavi da je svaki posten posao – posao, gde se zaradjuje, gde se stice iskustvo, upoznaju ljudi, popunjava resume US iskustvom…pa ne bi ovde deca od 16 godina radila po samoposlugama, radnjama etc… a kamoli mi koji tek dodjemo s druge strane planete…
Evo malo mog iskustva, ne da bih se nesto pravila pametna, daleko bilo, ali cisto da I tvoja zena zna da, tesko jeste, ali bice bolje…mozda I da se nasmeje malo…
Dodjoh ja u Katy, TX, to je kao neko luksuzno predgradje Houstona, I to u vreme Bozica, Nove godine etc…I poslah jedno mali million resimea, sve se kao nesto jadna nadala, ali sam pucala sve na neka visoka mesta (koja spram mog srpskog edukacionog I radnog iskustva su bila taman za mene, naravno po mom misljenju, ali ne po misljenju amera, no never mind), te tako ja mesec dana blejah, ali nema ni intervjua, ni nista…Da ne pominjem neke intervjue usko strucne preko raznih nekih prijatelja I preopruka, koja nisu urodila plodom, te I nisu vredna pomena….zatim krenuh ja da silazim u mojim prohtevima kakav posao hocu, te sidjoh do pozicije tellera, sto bi kod nas rekli blagajnik u banci, ali brate, ovde svuda da bi usao u firmu, moras da podjes od entry level pozicije, pa kad se pokazes kao dobar radnik, onda ces I da rastes u kompaniji jel te……sto bi se reklo teller najniza pozicija u banci (ne ukljucujuci mozda ono pozicije ciscenja I odrzavanja objekta)…te ja kao prodjoh testiranje (matematika mi sigurno nije jaca strana, ali ajd sad, banka jelte, te mora I takvi testovi…no testovi su bili laganeza zestoka…), prodjoh prvi intervju, dodjoh do drugog I treceg (all in one ), prodje razgovor super, ali kad ja objasnih gospodji koja je trebala da me primi, koje ja skole donosim iz moje majke otadzbine, sta ja planiram sa svojim zivotom u US, koje je moje gledanje na stanje stvari oko sebe, onda mi ona rece, ok, ali ja mislim da ti neces biti zadovoljna ovom platom, jer plata tellera je gotovo minimalac, ili samo dollar vise, I ovo I ono, I otkaci me zena kao dva I dva (pitanje je koje je I ona skole imala, te se mozda I uplasila za sopstvenu poziciju, mozda je bilo bolje da sam pricala kako necu nista da ucim dalje, no eto bi kako bi)…tako ja nakon toga vise I nisam konkurisala za banke (da, u bankama traze da se ima I najmanje 6 meseci do godine dana iskustva, iz US naravno, u customer service, ili ti rad s ljudima, kao I cash handling experience – rad s novcem, sto ja naravno nakon mesec dana dolaska u US bas I nisam mogla da imam)…elem to je bilo to, te ja posto htedoh posao, zavrsih u obliznjem supermarketu, kao cashier, sto bi se reklo, kasirka…ha ha ha…ko bi rekao, ali placeno je bilo, te ok…nakon nekog vremena, predjoh ja u neku privatnu firmu, po preporuci ljudi gde sam zivela tada, gde sam bila placena dollar vise, ali je posao bio opet neki ne preterano interesantan…nakon nekog vremena doleteh u Indianu, gde je tek sve mnogo pocelo da biva interesantno….no da skratim I ukazem samo na najinteresantnije detalje…jedan od poslova gde sam konkurisala bio je malo dalje od mesta gde sam ja tad stanovala, ali kao bajagi nesto se placalo dobro ( a cim za takvu vrstu posla placaju tako, onda se ja pitam sta je tu problem, nego rekoh, ajde da vidimo)….naravno u to doba ja nisam imala auto, te pozvah jednu drugaricu da me vozi na intervju…leleleleee…pa vozi, pa vozi, pa vozi…u sred bela dana , kad nije spic, mi se vozismo jedno sat I po u jednom pravcu, a od toga vise od pola sata u sred getta…….pa kad ne okrenusmo onaj auto I ne pobegosmo istog momenta…nego rekoh ajde sad, kad smo vec dosli, da vidim sta se ovde nudi…I razgovor super protice, sef koji me intervjuisao bog zna kako odusevljen, jer sam ja vec radila slican posao u Houstonu, za mnogo manje pare naravno nego sto on nudi…(odmah je njemu mnogo vise znacilo moje radno iskustvo od nekoliko nedelja u Houstonu, nego moje dugogodisnje iskustvo iz Srbije, to je ono!), no na kraju intervjua kazem ja njemu, znate sta, ovo je meni mnogo mnogo daleko od kuce, plus je u opasnom kraju, nisam vam ja bas raspolozena za ovu destinaciju…ok, ok, idemo dalje….postavih resime na carrer builderu, kontaktira me firma, kao da zakazemo intervju, rekoh ajde da vidimo sta vi nudite….blizu kuce, lep kraj, milina bozija, kad ono, hoces…sve prodje super intervju dok ja ne pocinjem da postavljam svoja pitanja (jer intervju je, koliko oni pitaju tebe, toliko I ti njih, na kraju moras da znas sta se desava I s kim imas posla), te ja otvorih moj tefter da pitam par stvarcica, kad ono…to je super firma, aliiiiiiiiii dok ti dodjes do managerske pozicije za koju oni hoce da te istreniraju, te stalnih prihoda, plus commission, moraces mnogo gorke vode da popijes….posao I po deset sati rada dnevno, ali sve sve sve commission, I to ne ni od pocetka, nego posle ne znam ni ja koliko vremena, ne ide se po terenu, ajd bar to, neka marketinska agencija, sve super, ali para ni od kuda, a pojesce mi celi dan (znaci nije to lose ako moze da bude neki part time od par sati dnevno, cisto da se uci, ali od neceg mora hleba da se jede, ne mogu da zivim od vazduha…) te I to bese, ok drago mi je da smo se upoznali, ali meni to ne odgovara….

Naravno imadoh ja I jos neke intervjue, kao npr call centar u jednoj firmi, gde mi rekose posle testa I intervjua, sve je ok, ali imate strani akcenat, a u call centru (posto rade za government) moramo da imamo ljude koji su native speaker…ok prijatelju, idemo dalje…

Jos jedan call centar, preko agencije Kelly service - http://www.kellyservices.com/web/glo...ices/en/pages/ , ova agencija je dobra, ali ja nekako nemadoh srece s njima (ne zbog njih, nego zbog mog Faxa, koji mi nije bas izasao u susret u nasoj zemlji po pitanju slanja nekih dokumenata, te ja izgubih posao, no sta da se radi…), oni imaju dobre poslove, nisu ni tako lose pare, zavisi sta se kome svidi…elem, jedan od poslova preko njih, gde sam prosla testiranje, par intervjua, te trebadoh da budem primljena u neku companiju za studentske kredite, ali I tamo bejah preskolovana za tu pozicju te me ne uzese…dooooobro….

[V777]

Da ne davim vise, posao koji sada obavljam je, apsolutno van moje struke, ali mi je radno I edukaciono iskustvo, kao I godine zivota uzeto u obzir kad mi je odredjivana plata, te mi je dat maximum odmah na pocetku rada, sto meni u ovom momentu veoma lepo placa sve racune koje imam, hranu, osiguranja raznorazna etc…apsolutno mi nije dream job, ali mi daje mogucnost da se opustim, ne razmisljam kako cu I sta da platim, sto je po meni, ubedljivo najvaznije ovde…dalje, posao mi je I blizu kuce, desetinu milja, sto za razvucenu Indianu, gotovo nije nista, naravno auto su mi I noge I ruke, jer ovde nema prevoza, pogotovo sto se Hamilton county, sto sam vec par puta pomenula smatra sigurnim I bogatim delom ovog stata…

Evo cela ova moja prica je u korist toga da inspirise tvoju lepsu polovinu da se nasmeje, podigne glavu, zabaci kosu I ide dalje…

Ono sto bih joj ja isto savetovala je, posto ste vi u gradu gde je organizovan prevoz, a razumela sam I da zivite u lepom delu grada, ajd nek ona vidi nesto tu okolo vas, ko sto rece Zana, npr u toj vasoj oblasti, gde mozda moze da se I peske ode, cini mi se da ste negde pisali (citala sam vas blog I gledala slicice, sve je prelepo stvarno), pisali ste da ima puno prodavnica okolo vas, znaci nije pust kraj (kod mene okolo npr. Samo kuce etc, nigde prodavnice covece, znaci za nesto najobicnije, osim sto imamo kineski restoran bas blizu, za sve ostalo, mora brate da se voziiiiiiiii….selo sta da ti pricam…ali je mirno super….ali zato mora da se voziiii svuda…), posto nije pust kraj, znaci mozda ima tu necega, bar za pocetak, cisto malo dok zima ne prodje, a I sad ce nova godina I bozic, pa ce da se traze sezonski radnici za puno sto sta…a I zima ide, a mi zene znamo da ne volimo da se smrzavamo, jel te, pogotovo da se cekaju busevi I ostala cuda, jos u vreme shpica, lele, ima da bude uzas…znaci nije da ja nesto degradiram bilo koga, predlazuci nesto obicno, (jer ja jos uvek radim veoma obicno, a tu sam gotovo godinu dana), ali cisto I zbog supruge da vidi sta se gde desava I da bi imala us experience, jer se to ovde veoma mnogo gleda…

Puno pozdrava I samo napred!

[dreamerns]

Ufff...ovo bas bese opsirno
U svakom slucaju prednost moje supruge je to sto je radila nekoliko meseci za kanadsku firmu za koju i ja radim...doduse u Srbiji, ali je ipak Kanadska firma. Radila je kao office manager.
U svakom slucaju, ne slazem se sa svim stavovima ovde. Smatram da je svaki pocetak u zivotu tezak i da na pocetku ne treba biti previse probirljiv. Medjutim, ja sam karijerista. Ja se bavim kompjuterima od svoje 6 godine, a zadnjih 12 sam posvecen tome da budem programer. Jaaako puno truda sam u to ulozio i to je nesto cime se bavim i cime zelim da se bavim. Naravno, postoje i neki drugi poslovi koje sam radio i u kojima uzivam, ali na kraju krajeva...ipak sam programer E sada, ja bih mogao raditi neznam kakve poslove koji nisu vezani za moju struku ako se mora...ali definitivno ne zadugo. Ja sam dobro zaradjivao u Srbiji i radije bih tamo bio programer za te pare, nego ovde radio u wallmart-u kao prodavac za ne znam kakve pare (koliko cujem, verovatno manje nego ono sto sam zaradjivao u srbiji). Naravno, prihvatio bih uvek i entry level poziciju, jer znam da kad tad ce izbiti (ili nece) moje znanje i da cu onda napredovati (ili necu)...sve u svemu, da ce kockice leci.
Sto se moje zene tice...mi smo se tu dogovorili. Neka ona proba da nadje sta zeli, ako ne uspe...radice bilo sta za pocetak i traziti dalje..bitno je imati bilo kakav posao.

[Zana]

Hmmm, da ne komentarisem mnogo.... svez si jos...

Kod vecine ljudi se nakon nekog vremena ne radi vise o novcu. Ja sam jedna od njih. Znaci niti me interesuje kolika bi mi plata bila dole niti bilo sta drugo. Radi se o drugim stvarima koje ja ovde imam a koje ne mogu da se obracunaju u dolarima ili dinarima, sve jedno.

No, opet - tek si stigao, daj sebi vremena pre nego to kategoricno pocnes da iznosis svoje cvrste stavove nakon par nedelja u jednom od mnogih velikih gradova u ogromnoj nam Americi Ovo je cisto dobronameran savet...

Nema veze iskustvo koje si imao tamo ni koji ti je level engleskog, radi se o barijeri koju svaki useljenik ima (bilo da li je kulturoloska ili jezicka) - i oni za koje radis to imaju na umu i veruj mi - probace na ovaj ili onaj nacin da ti pokazu kako se ovde stvari rade drugacije nego kako si ti radio. Pa makar i tvoj nacin bio daleko bolji. Saveti koji u ti gore dati su svi dobronamerni. U najgorem mogucem slucaju (sto ti ja od sveg srca ne zelim) - i programeri ostaju bez posla. I sam si rekao da te je sacekao poluprazan office. Znaci, budi spreman... ne uplasen - ali pripremljen i za tako nesto.

To sto ti ne bi radio bilo kakav posao - well mnogi su tako govorili na pocetku hvala Bogu nemas potrebe, ali ako su potrebni novci za kiriju ima dva izbora - da radis bilo kakav posao i platis racune - ili se spakujes i odes "kuci". Ja licno, samo sam jednom ubedjivala nekog da ne odustane. Vise ne. No sve ce ti se to reci samo - jos je rano, ovde si vrlo kratko...

Sto se tice profesionalnih rezimea - Office 2007 ima dosta jako dobrih templates koji su u standardnim formama. Cover letters treba da budu kratka i sazeta. I pravo u metu. Iskeniracu nekoliko - imam knjigicu

Auto - neznam sta da ti kazem. mi smo bez auta bili 3 meseca... sad ne bi smo funkcionisali bez dva. Opet, procenicete sami. Ne moras da uzimas casove. Pitaj Srdjevica da vas nauci. Casovi ovde nisu obavezni i mnogo kostaju naravno. Mene je suprug ucio da vozim - polagala sam voznju u tudjem autu (bitno je samo da je auto ispravan i da je ili vlasnik prisutan ili da si na polisi osiguranja - bar je tako u CA, i mora neko sa vozackom da bude sa tobom jer sa probnom ne zmes sam da vozis). Testove sam prosla bez negativnih, prvu voznju sam pala iz sledecih razloga: instruktor je bila izdrkana crnkinja koja nije imala sex minimum godinu dana a mozda i duze, adresa na ID mi je bila Beverly Hills, auto je bio Nissan Pathfinder star mesec dana a ja ne pricam engleski. E onda mi se ona napila krvi belacke i pokazala mi tri lepe beverlihilske... ko da ona zna da to nista nije moje... no polozih ja kod mog indijca dve nedelje kasnije (i on jedva pricao engleski i super smo se razumeli ) Eto. I drugi put nisam imala nijedan negativan poen. Znaci sve to moze da te kosta malo vremena i oko $50 za oboje.

Eto pa ti sad vidi... i da ti kazem nesto: mi smo se doselili u avgustu 2002. Negde krajem avgusta iduce godine, bese suncan divan dan, nedelja... ja sam dala otkaz na poslu i spremala se da odem u Srbiju na mesec dana. I lezim tako na plazi - i tu me "strefi' po prvi put: i gde sam, i gde zivim i sta mi se sve dogodilo, i sta se sve promenilo. I otplakala po prvi put... i onda sam otisla dole i stvarno zatvorila knjigu i pozdravila se sa svima. Jer kad smo se selili nekako nisam u sve to verovala... iduce godine sam bila spremna. I od tada nisam bila dole - putovala sam na neka druga mesta - na ODMOR ... i kad god me neko pita "ej kad dolazis?" ja odgovorim isto "ej, a kad ti dolazis?" Zasto po defaultu ja treba da budem ta koja placa kartu da bi videla rodbinu i popila kafu sa drustvom? I verovali ili ne - ta taktika radi... ici cu iduce godine, ako Bog da - posle toga Rio (obecala sam bratanici a i zelja mi je da se tamo vencam ponovo - ono zbog lutrije je stvarno bilo brzo i nekako smo oboje bili pogubljeni - i mi i cela familija i drustvo), pa New York... pa London olimpijske igre... i sta sad da ti kazem, ti ako mozes sve to premeri sa sve vecom platom u Srbiji... ja ne mogu

[Lucky]

@dreamerns

Imam utisak da prvi utisci o USA i nisu bas najbolji. Mozda ne bi bilo lose da postavis sebi pitanje - a zasto ste dosli?
Ti kao programer i karijerista u stranoj firmi u Srbiji, supruga radila u istoj firmi. Moja pretpostavka je da ste pravili bar 1500-2000 eura mesecno(mozda se varam).
Odmah da ti kazem da sam ja imao te pare dole, nikada ne bih dolazio...
Medjutim ima tu i nekih drugih stvari (a to je ono sto je Zana rece i sa cime se potpuno slazem) a koje sam saznao tek posle odredjenog vremena provedenog ovde i posle prve posete Srbiji.
Znaci, samo malo strpljenja i sve ce doci na svoje, ti bar imas zanat koji ti garantuje da ne moras da radis u Walmartu.
Ne bih bas da ti solim pamet ali sto se auta tiche mislim da ste dosli malo nepripremljeni, kao da vas je neophodnost istog malo iznenadila.

[srdjevic]

Nema šta, Nikola se kao i svi ostali koji su došli ovde morao kad-tad susresti sa ovom činjenicom. Ovde si došao i upravo si se rodio. Nedonošče si, bukvalno.

Sve počinje od nule. SVE. Ovo je taj hladni tuš koji mora da udari svakoga ko dođe, pre ili kasnije.... Počinje savladavanje (duha) jezika, kulture ponašanja, traženje prijatelja, snalaženje bez najbliže rodbine koja je uvek psihička mreža ispred ponora, itd, itd...

Mnoge stvari su sada odbojne, nerviraju, komplikovane su, nemoćan si da uradiš išta (jel zato bebe plaču?)... On jezičku barijeru nema ni najmanje (odmah sam ga ja na test stavio )... kulturološka mora da se prebrodi, i to je to. Ameri su mnogo čudniji od nas, ali što ih duže gledaš, to su ti naši čudniji.

Ali ništa to nije strašno, a evo i zašto. Niko nije završio programiranje tako što je odustao od nečega na najmanji nagoveštaj problema, te neće ni on. Neće se, naravno, vratiti, već će ostati ovde dovoljno dugo da podsvesno prihvati organizaciju života, jer što Zana kaže, kad se jednom izorganizuješ - sky is the limit.
Muljaće kao i svi uostalom i dan danas što muljamo taj osećaj negde duboko u stomaku, sve će se češće sećati lepih (boljih) stvari koje ga vezuju za tamo, ali će, već nakon prvog odlaska kući, da usledi onaj drugi, mnogo hladniji tuš: ovde si kući.


I to je to. Užasan osećaj. Ali svi smo preživeli (paz' ti mene, u prošlom vremenu... ) pa će i on. I biće sve kako treba.