Kako vasi roditelji reguju na vas odlazak

[Pahuljica]

I kod mene je slicna situacija, moji mi konstantno govore da sam luda, ali svakako da bi me podrzali kao sto su svaki put do sada (jednom na odlazak na Master u inostranstvo, drugi put radi posla). Jedino znam da bi im bilo tesko jer su se bas vezali za unuka, ali o tom - potom.

A kad pricate o djeci, ne znam sta bih vam rekla... Moj je jos mali, nepune 2 godine, ali me takodje ponekad uhvati razmisljanje o tome i ne bude mi svejedno. Pogotovo sto kaze vuxanne, tamo se mladi rano osamostale i odvoje od roditelja, sto smatram dobrim sa jedne strane, ali mi se recimo ne svidja to njihovo "zahladjenje" u odnosima sa porodicom, sto se tih stvari tice nekako vise volim ovaj nas mentalitet.

[Srećko]

Prvobitno poslao korisnik Pahuljica

I kod mene je slicna situacija, moji mi konstantno govore da sam luda, ali svakako da bi me podrzali kao sto su svaki put do sada (jednom na odlazak na Master u inostranstvo, drugi put radi posla). Jedino znam da bi im bilo tesko jer su se bas vezali za unuka, ali o tom - potom.

A kad pricate o djeci, ne znam sta bih vam rekla... Moj je jos mali, nepune 2 godine, ali me takodje ponekad uhvati razmisljanje o tome i ne bude mi svejedno. Pogotovo sto kaze vuxanne, tamo se mladi rano osamostale i odvoje od roditelja, sto smatram dobrim sa jedne strane, ali mi se recimo ne svidja to njihovo "zahladjenje" u odnosima sa porodicom, sto se tih stvari tice nekako vise volim ovaj nas mentalitet.

Ja sam ubeđen da su roditelji ti koji utiču na to kakav će detetov karakter biti, a pored toga i na njegovo vaspitanje. Supruga i ja ćemo svoje dete, nadam se kroz par godina decu, vaspitavati u duhu tradicionalnih vrednosti i toplog doma odnosno onako kako smo i mi vaspitavani. Hoću reći da mi nikada ne bi smo ni razmišljali o odlasku iz Srbije da nije u ovakvom stanju kakvo jeste pa se nadamo da ćemo uspeti da vaspitamo svoju decu na isti način.

Naši roditelji su svesni situacije u kojoj se ova zemlja nalazi, a i mi sa njom tako da na odlazak odavde gledaju kao spas. U ostalom svesni su toga da smo odrasle, odgovorne osobe i da možemo da uradimo sve što poželimo. Kako kaže moja majka:"Ruke se pozlatile onom ko izmisli ovaj Skype! ".

[Pahuljica]

Prvobitno poslao korisnik Srećko

Ja sam ubeđen da su roditelji ti koji utiču na to kakav će detetov karakter biti, a pored toga i na njegovo vaspitanje. Supruga i ja ćemo svoje dete, nadam se kroz par godina decu, vaspitavati u duhu tradicionalnih vrednosti i toplog doma odnosno onako kako smo i mi vaspitavani.

Dijelimo misljenje

Samo sam htjela reci da je moja slika o njima da su generalno takvi, a mozda i grijesim...

[Srećko]

Prvobitno poslao korisnik Pahuljica

Dijelimo misljenje

Samo sam htjela reci da je moja slika o njima da su generalno takvi, a mozda i grijesim...

I ja sam stekao isti utisak mada je on u mom slučaju formiran isključivo na osnovu informacija iz filmova pa pokušavam da se distanciram od njega zato što nisam siguran da je ispravan.

[srecica]

Prvobitno poslao korisnik vuxanne

Ja razmisljam o sebi u buducnosti, tesko, ne mogu ni da zamislim (kako moje dete odlazi negde da zivi gde god - mala je ima samo cetiri godine ali opet pomislim nekad na ove stvari). Ali ovde je normalno da odes od roditelja mlad, odes na studije, posle se vidjaju samo za par praznika godisnje... Uh...

Da mala je i još puno godina ćete provesti zajedno...u Srbiji je normalno da deca budu sa roditeljima do beskonačno,to znaš...da ih oni paze i maze(to jest mi:grin) ali kad se pojavila prilika da sin ode svi smo prepoznali šansu za boljitak,štaviše i ćerku nagovaram da pokuša da se pridruzi bratu...ona je više za Evropu, ok.i to je bolje od ovog ovde...kad je sin otišao na studije, ta prva god,je bila jako teška...i on sam je već na pola god.došao čuvena nostalgija je uradila svoje...a onda mic po mic se potpuno uklopio i kaze da mu ništa ne nedostaje...

[vuxanne]

Prvobitno poslao korisnik srecica

Da mala je i još puno godina ćete provesti zajedno...u Srbiji je normalno da deca budu sa roditeljima do beskonačno,to znaš...da ih oni paze i maze(to jest mi:grin) ali kad se pojavila prilika da sin ode svi smo prepoznali šansu za boljitak,štaviše i ćerku nagovaram da pokuša da se pridruzi bratu...ona je više za Evropu, ok.i to je bolje od ovog ovde...kad je sin otišao na studije, ta prva god,je bila jako teška...i on sam je već na pola god.došao čuvena nostalgija je uradila svoje...a onda mic po mic se potpuno uklopio i kaze da mu ništa ne nedostaje...

Kazu da je najbolje sto roditelj moze da uradi za svoje dete da ga pozdrzava i osposobi za samostalan zivot... Biti ceo zivot zavistan od roditelja vidimo po Srbiji (npr. danas u Blicu uzasna vest na naslovnici) vodi do dosta pocinjenih zlocina u porodicama usled besa i neslaganja. Savremeno drustvo vodi do odvajanja porodica jednih od drugih kao posledica ne-plemenskog nacina zivota.

Ali kao sto rece vec neko pre mene: Skype i ostali nacini onlajn komunikacije nam svima sa internetom i kompjuterima olaksavaju umnogome boravak na strani. Mogu misliti koliko je to teze bilo ranije. Ja imam samo jednog roditelja vec dugo dugo (22 godine vec) a mama mi je tu, na Skajpu, Gtalku, Facebook-u i svaki dan smo u kontaktu. Prati me kuda idem, ja joj se i dalje javljam svaki put kad mi avion sleti i kad stignem na destinaciju na koju putujem.

Ja sam otisla od kuce sa 19 godina kad sam otisla da studiram, nisam se posle vracala. Moji roditelji tako isto.

Time never dies. The circle is not round.

[pelcer224]

Mozete pricati o raznim skajpovima i programima, zna se sta roditelje najvise boli, a to je sto nema nedeljnog rucka sa djecom, sto ne mogu da se poigraju sa unucetom i slicno. Skype im nikad nece ublaziti bol sa saznanjem da ne mogu da se poigraju sa svojim unucetom, koliko god lagali sebe "evo rjesenja" kad kliknemo skype, jer unucad su (uglavnom) najveca sreca i svetinja u nasem sistemu odgoja. Nemoguca je improvizacija, ostaje bol i jednima i drugima, a druga je stvar sto ce roditelji podrzati odlazak iz ljubavi prema djetetu. Neki i "sagore" od te ljubavi za djetetom i unucetom, pa prerano odu i u grob. Nisam govorio o tome sta je ispravno, nego sta je realnost, bol nema improvizaciju. I moje roditelje to ceka, ako me izvuku, vec su vezani za unuce vise nego za mene (svoje rodjeno dijete). Mozda ce se sa dolaskom kapitalizma na Balkan vremenom nesto i promijeniti u odnosu roditelj-dijete, kad se pocnemo otudjivati jedni od drugih kako socijalizam izumre. Sta da se radi, do tada sve ima svoju cijenu ako se hoce u USA.

[Pahuljica]

Prvobitno poslao korisnik pelcer224

Skype im nikad nece ublaziti bol sa saznanjem da ne mogu da se poigraju sa svojim unucetom, koliko god lagali sebe "evo rjesenja" kad kliknemo skype, jer unucad su (uglavnom) najveca sreca i svetinja u nasem sistemu odgoja.

Ovo potpisujem.

Moj sin kada se probudi prvo trci kod babe u sobu (zivimo sa mojim roditeljima), pa tek onda ide umivanje, itd...

Oni su par puta kroz salu spomenuli "ti idi, ali on ostaje kod nas" Naravno da se nece protiviti ako sve bude kako treba i odlucimo da odemo, ali takodje znam da vise nista nece biti kao sto je bilo dok im je on bio tu. Moj tata je pomorac i evo prije par dana je otisao na brod i oci su mu bile pune suza tek kada je on poceo da ga grli "Deda, deda baci 5" i svaki dan zove da vidi sta radi a ostaje samo 4 mjeseca i da ne spominjem da nikada nije plakao kada je odlazio jer nam je to vise svima bilo normalno...
Kazu da je to ljubav jos jaca nego prema rodjenom djetetu

Ja nemam tih problema sa odvajanjem, jer kao sto sam vec negdje spomenula - 2 puta sam odlazila od kuce i to na duze, ali se sad sve promijenilo od kada imam njega. A i sto sam starija sve se vise vezujem za roditelje i sve me vise obuzimaju misli oko njihove starosti, itd... Da ne mracim temu

[noki]

O ovoj temi sam pisala ranije,kad smo odlazili iz domovine, ali evo vec cetiri godine smo ovde u USA. Kad smo otisli od doma obecali roditeljima(roditelji mog muza) da cemo ih (cim nam se pruzi sansa)dovesti ovde u Ameriku da vide gde smo i kako smo.Posto smo prosle godine kupili nasu kucu, mi odma podneli za njih turisticku vizu,i oni dobili na 10 godina. Uzeli smo ih u oktobru,oni prezimili sa nama,proslavili sve moguce praznike i evo pre neki dan ih ispratismo nazad u Makedoniju,sa obecanjem da oni oped dodju. Nije mozda zamena za zivot sa nima, ali bar ovako oni dodju vide se sa unucima, pa i naprave rucak,tako kad dodjes sa posla-kuca ti mirise na lepu domacu hranu. Roditeljima ce uvek biti tesko kad treba da se odvoje-pogotovo od unuka,ali obe strane treba da shvate da je bolje biti i daleko ovako,ali da imas sve sto ti je potrebno za jedan normalni zivot, nego kao nazad u domovini svi u zajednici i svadje svaki dan,dali imamo dovoljno para za ovo za ono, pa ko ce da plati za struju i sl. To ja bar onako iz licnog iskustva pisem

[vuxanne]

Prvobitno poslao korisnik pelcer224

Mozete pricati o raznim skajpovima i programima, zna se sta roditelje najvise boli, a to je sto nema nedeljnog rucka sa djecom, sto ne mogu da se poigraju sa unucetom i slicno. Skype im nikad nece ublaziti bol sa saznanjem da ne mogu da se poigraju sa svojim unucetom, koliko god lagali sebe "evo rjesenja" kad kliknemo skype, jer unucad su (uglavnom) najveca sreca i svetinja u nasem sistemu odgoja. Nemoguca je improvizacija, ostaje bol i jednima i drugima, a druga je stvar sto ce roditelji podrzati odlazak iz ljubavi prema djetetu. Neki i "sagore" od te ljubavi za djetetom i unucetom, pa prerano odu i u grob. Nisam govorio o tome sta je ispravno, nego sta je realnost, bol nema improvizaciju. I moje roditelje to ceka, ako me izvuku, vec su vezani za unuce vise nego za mene (svoje rodjeno dijete). Mozda ce se sa dolaskom kapitalizma na Balkan vremenom nesto i promijeniti u odnosu roditelj-dijete, kad se pocnemo otudjivati jedni od drugih kako socijalizam izumre. Sta da se radi, do tada sve ima svoju cijenu ako se hoce u USA.

Neki od nas su odavno izgubili jednog roditelja (neki i dva), neki odavno otisli od kuce svakako tako da je svima promena drugacija... Npr. kod mene, ja nisam jedino dete, niti je moje dete jedino unuce, tako da ipak nema za sta da se sagoreva, ima i druge dece i drugih unicica da se zivi za njih.

Mene kao roditelja najvise bi bolelo da detetu nemam za hranu ni za igracku. A to sto ce mog roditelja da boli sto nije sa mnom stalno do kraja zivota, opet, pitanje je koji je od ta dva roditelja (ja) ili moj roditelj prioritet...