Kulturni šok nakon dolaska u USA

[vuxanne]

Prvobitno poslao korisnik RBSMC

Vuko, ja sam imao srecu da odem bratu na svadbu prosle godine i mogu ti reci da je jedina razlika sto te isto to pogodi tamo a ne ovde.
Reci pesama vise peku ... neke za koje nisam ni znao. Uz neke su suze kliznule niz lice ... ali ih nisam krio. Proslo je ...i svi su sve razumeli.

Ma idi begaj. I sve gledas, zivot se nastavlja, sa tebom i bez tebe. Neki novi klinci, neki novi ljudi. A ti o svemu tome znas sve manje i manje... Ja bas retko idem tamo, isla sam samo 2007 i 2010 pa valjda sam nekako ne znam sta vise... Nisam bila jedina na vezi, bilo nas je troje rodjaka: ja ovde, jedan kome je beba bila prehladjena i sestra od tetke koja je na hemoterapiji pa se oseca slabo. E, zivote, lutalico! Ali nekako preko interneta se ipak osecam kao deo toga. Bar ovako virtuelno.

[vuxanne]

Danas se setih jedne stare, dobre, relevantne kroz vekove, pesme. Nakon sto odgledah Brazilsku seriju na Netflix-u "3%" a koja me podseti na ovaj zivot emigrantski. Klikni za trailer

Ostajte Ovde

Ostajte ovdje!...Sunce tuđeg neba,
Neće vas grijat kô što ovo grije;
Grki su tamo zalogaji hljeba
Gdje svoga nema i gdje brata nije.

Od svoje majke ko će naći bolju?!
A majka vaša zemlja vam je ova;
Bacite pogled po kršu i polju,
Svuda su groblja vaših pradjedova.

Za ovu zemlju oni bjehu divi,
Uzori svijetli, što je branit znaše,
U ovoj zemlji ostanite i vi,
I za nju dajte vrelo krvi vaše.

Kô pusta grana, kad jesenja krila
Trgnu joj lisje i pokose ledom,
Bez vas bi majka domovina bila;
A majka plače za svojijem čedom.

Ne dajte suzi da joj s oka leti,
Vrat'te se njojzi u naručju sveta;
Živite zato da možete mrijeti
Na njenom polju gdje vas slava sreta!

Ovdje vas svako poznaje i voli,
A tamo niko poznati vas neće;
Bolji su svoji i krševi goli
No cvijetna polja kud se tuđin kreće.

Ovdje vam svako bratsku ruku steže -
U tuđem svijetu za vas pelen cvjeta;
Za ove krše sve vas, sve vas veže:
Ime i jezik, bratstvo, i krv sveta,

Ostajte ovdje!... Sunce tuđeg neba
Neće vas grijat kô što ovo grije -
Grki su tamo zalogaji hljeba
Gdje svoga nema i gdje brata nije...


1896.

ALEKSA ŠANTIĆ

[Kilimandzaro]

Letos mi je drugarica u Cikagu rekla da je gotovo po ulasku u avion pocela da slusa narodnjake koje nikad nije. ja umrla od smeha - to nama nece da se dogodi.
A onda sam se prosle nedelje rasplakala na decijoj priredbi kad su pevali nasu himnu. Gospode jos nismo ni otisli?!?!
Ocekujem nalete tuge i nostalgije, ostavljam divne ljude ovde, ali se pridruzujem svojoj porodici, sto je olaksavajuca okolnost. Nadam se da cemo naci neku dobru rutinu veoma brzo koja ce sve to da olaksa. Sad jedva cekam da krenemo, osecam se kao da ne zivim ni tamo ni ovde.

[ejpril88]

Vi bar plačete uz srpske pesme, ja sam se rasplakala na austrijsku jelku Radila sam u vrtiću čitava 4 dana (nije mi se svidelo pa sam našla drugi posao i dala otkaz) i jedan dan smo vodili decu u muzej u Čikagu da im pokažemo jelke iz različitih zemalja, svaka okićena tradicionalnim motivima te zemlje. Pre polaska tata Austrijanac ostavlja sina u vrtić i kaže nam da ga slikamo pored austrijske jelke. I kad smo bili u muzeju dete stalo da se slika, a meni oči pune suza, samo razmišljam kako će to dete biti pravi Amerikanac i kako će za Austriju verovatno znati samo iz priče. Ne znam koji mi je đavo

[valocean]

Kulturni šok se meni desio kada sam prvi put stigla u NYC, točnije u Brooklyn. Nikada neću zaboraviti taj osjećaj. Prvi dan sam doslovno sjedila u sobi i pitala se kaj je meni ovo trebalo? Znaci odvratan osjecaj, auti su im drugaciji, ceste ogromne, zebre na cesti brat bratu 15 metara duzine i sirine, semafori drugaciji i vislji, cak su i kvake na jbnim vratima drugacije i wc školjke pune vode. Otisla sam u prvu bodegu po sok i cips i onako intuitivno 10 minuta trazila ledeni cak od Jane haha i onda sam skuzila da nisam vise kod kuce. Ali dosla sam sebi u roku od 3 dana i sada obozavam to mjesto! Izuzetno sam adaptivna osoba, pa mi se cak dogodila da kada sam dosla natrag na Balkan, pocela me nostalgija za Amerikom, sve mi je nekako bilo tiho i cudno, toliko da su me uši boljele od te tišine.