DV 2016 gde ste i šta radite?!

[Tikica]

Generacijo DV2016 gde ste?

Vidim da polako jedan po jedan ljudi kreću da se javjaju sa pričama o svom "novom" životu, i to na vrlo različitim temama. Svako nekako piše gde mu se čini da je to najzgodnije, pa to postaje teško pratiti. Tako mi se danas desilo da neka sjajna stara iskustva nadjem na temi Jet lag
Sve to zbog toga što nemamo temu da nas okupi

Da ne bismo došli u sličnu situaciju eto ja rešila da probam da nas ponovo okupim i olakšam nam da pratimo sve na jednom mestu.
Tema intetvjua 2016 još za koje iskustvo i polako nam odlazi u zaborav. Šmrc...

Ova tema dakle ima za cilj da u njoj pišete svoje iskustvo preseljenja od poletanja pa na dalje! Gde ste, šta radite, kakva su vam zapažanja, kako se osećate.... pa na kraju i da malo proćaskamo "generacijski" kada to poželimo.
Svakako vas ohrabrujem i da za specifična iskustva (a kako u ovu temu opet nebi strpali sve živo) nastavite da dajete korisne informacije i na temama poput:
- Banke, kreditne kartice, računi u Americi
- Pronalaženje prvog posla u Americi
- Vozačka dozvola - Driver's License
- Social Security Number & Green Card
- Utisci o stanovnicima SAD
i sl. Kao i na posebnim temama za gradove u SAD.

Oni koji još nisu otišli (kao npr. jaaaaaa) slobodno neka pišu ovde svoje planove i nedoumice ukoliko to žele.

Sezona otvorena, pa da počnemo!

[ejpril88]

Tikice, super ideja da nas okupis na posebnoj temi. Dok sam pratila forum pripremajuci se za razgovor u ambasadi, uvek sam se pitala zasto ne postoji jedna ovakva tema u stilu “sta je bilo posle”. Ja sam nase iskustvo opisivala na raznim temama ali evo ovde ponovo da kazem kako je sve teklo.
Muz i ja smo se prijavili prvi put na lutriju (vise iz zezanja, misleci da nemamo sanse), umalo zaboravili da smo igrali i posle agonije sa “session time out” porukom shvatili smo da je muz izvucen. Nakon sest godina veze smo se vencali, i to samo mesec dana pred intervju koji je protekao bez ikakvih problema, toliko brzo i lako da smo mislili da je u pitanju samo uvertira i da nam ispitivanje tek predstoji.
Intervju je bio 15. oktobra a u Cikago smo sleteli 15. marta, sa 2.200 pozajmljenih dolara. Prvih osam dana smo sticajem okolnosti bili u Indijani gde smo dozivljavali svakakve kulturoloske, klimatske i druge sokove. U grad Cikago smo presli 24. marta, kod poznanika, ali napominjem da placamo kiriju. Muz je poceo da radi vec cetvrtog dana, on je zavarivac i zaposlio se u jednoj radionici (za posao je konkurisao jos iz Beograda preko sajta Craigslist). Ja sam pocela da radim nakon 18 dana u nekoj kancelariji za racunovodstvo, sto je nebo i zemlja sa mojom novinarskom profesijom, ali od neceg se mora poceti.
Grad je prelep, ljudi su ljubazni, prevoz odlicno funkcionise. Sve nam se dopada osim klime. Dragi ljudi nam naravno nedostaju ali svakodnevno se cujemo preko Vajbera i Skajpa, tako da zasad nema mesta nostalgiji. Neverovatan je osecaj kada znate da su u vasoj zemlji bili izbori a da ste vi potpuno zaobisli citav taj cirkus, ili kada znate da cete pozajmljen novac vrlo brzo vratiti a onda ici dalje, stepenik po stepenik. Ko hoce da radi ovde zaista ne moze da ne uspe, tako da nema mesta za brigu.
Dve velike predrasude u vezi sa SAD su da ovde ljudi nemaju drustveni zivot (barovi i restorani su non stop puni, posebno vikendom, gomila mladih, jako pozitivna atmosfera) i da je hrana nezdrava (naravno da ima gomila brze hrane, ali sve je na vama a izbor je neuporedivo veci nego u Srbiji, namirnice iz svih delova sveta ako volite da kuvate, kao i gotova hrana ako ne volite).

[BetterFuture]

Dok se tema jos nije razvila, da se ja, padobranac, koji ne pripada ni jednoj generaciji, jos uvek (he, he, he), slozim da je ovo odlicna ideja da se na jednom mestu okupe ljudi koji su preko i koji bi mogli i konkretnije da pomognu "dosljacima". Da se napravi lista ko je u kom gradu pa da se na odgovarajucoj temi, nekim savetom, cakom, specificnom za konkretni grad, olaksaju prvi koraci. Skroz logican potez nekoga koga tek ocekuje odlazak u novi zivot. Na kraju krajeva, svima ce dobro doci.

[FluffyBunnyJ]

Svi pricaju kako ne dolazi u obzir dolazak ako nemas bar 10000$ ali kako ljudi koji imaju decu i racune i svasta nesto da ustede taj novac,pa cak i neko ko ima neki posao i sam je, opet pare idu a ti ne znas unapred da stedis jer dobitak je "srecan".(ne verujem u slucajnosti pa zato) Imate na YOUTUBE kanal Dragan Rakonjac koji vodi emisiju 'Americki zivot' ,sva iskustva su jako drugacija,neka teza,neka kraca,zavisi od toga sta covek zeli i jel ima neki plan,takodje jacina njegove zelje za uspehom. Ne shvatam ljudi koji kazu "ako nemas xx para nemoj da dolazis',pa ta sansa se desava jednom u zivotu i sta ces,kao da je propustis?, kao sto moja drugarica kaze,ako se desi dobitak, osoba koja to zeli ce nakupiti pare kako bilo da ode,makar kopao/la kanale. Cestitam svima inace i hvala na ovoj temi i podeljenim iskustvima i savetima

[markoss]

Ja sam stigao 8.marta a ocekujem suprugu i dete 7.juna.
Odmah po sletanju me je docekao domacin kod kog bi trebao da pocnem da radim kad zavrsim CDL dozvolu za kamion. ODMAH sutradan po sletanju sam podneo zahtev za soc broj koji je stigao za 8 dana, a polozio sam vozacki 4 dana posle dobijanja soc broja. U medjuvremenu tih prvih 10 dana sam proveo na putu i stvarno uzivao u krajolicima od bednog Michigena do INdijane, pa juga dole Tennessee pa Istocno obe Virdzinije i gore Upstate NY, svega i svacega sam se nagledao i svasta naucio.
Usledilo je razocarenje posle polozenog vozackog za auto jer sam morao da cekam 2 nedelje da stigne na kucnu adresu a bez nje nisam mogao da dobijem dozvolu za upis CDl school.
Posle 3 nedelje provedene na prelepom LAKEVIEW, preselio sam se u Lyons jer je blizu CDL skola. LYONS, la grange i taj kraj je loznat jer ima jako puno nasih ljudi i najvise kamiondzija. Kraj je prilicno depresivan i iskreno jedva cekam da zavrsim tu skolu za kamion pa da se vratim dole na Lakeview.
Klima mi se ne svidja, vrlo je ekstremna, u jednom danu sneg, kisa, leto, zima.....sa 28 padne na 2 stepena za 24 sata al ok sta sad.
Centar Chicaga je prelep, nisam jos uvek bio nocu dok bljesti sve a verujem da je fantazija.
U banci, prodavnicama i na truckstopovima su svi extremno ljubazni pa mi je trebalo vremena da se naviknem na to.
Sto se novca tice..i ja sam dosao sa malo para, 3k $ a 1900 sam potrosio samo na skolu tako da mi nije bilo drugara kod kog sam 3 nedelje bio nema sanse da bi izdezao sa toliko para, a uskoro treba i da se preselim dole na lakeview gde za ulazak u stan treba bar oko 3k dolara plus oko 1000 za naj osnovniji namestaj a sve te pare sam morao da pozajmim.
Hrana jeste manje vise nikakva ali svako moze da izabere sta mu se jede sta ne...ukusi su razliciti..

Cesto sam padao u depresiju i pitao se da li sve ovo vredi ovolikog truda i cimanja, plus sto mi jako cerka nedostaje ali onda se setim svega iz Srbije i nekako se vratim na kolosek kojim sam krenuo a to je da u roku pokusam da dobijem tu dozvolu za kamion i pristojno pocnem da zaradjujem.

Moj savet ljudima koji se neckaju dal da dodju ili ne...stavite na papir sve lepo sto imate u Srbiji ono sto vam se ne svidja, koja je perspektiva, ima li normalne budicnosti za decu, za normalno odrastanje?

[BetterFuture]

@markoss Hvala na iskrenom posti i samo napred punim gasom. Imas podrsku i potvrdu od mene da radis pravu stvar za svoju porodicu. Jos malo i bicete svi zajedno pa ce ti biti lakse sa njima. Ja imam jednog klinju i mogu da pretpostavim koliko ti je tesko bez porodice. Zelim ti da sto pre ostvaris planove i da pocnete svi zajedno da zivite bolji zivot.

[DzokicaMicev]

Prvobitno poslao korisnik markoss

Ja sam stigao 8.marta a ocekujem suprugu i dete 7.juna.
Odmah po sletanju me je docekao domacin kod kog bi trebao da pocnem da radim kad zavrsim CDL dozvolu za kamion. ODMAH sutradan po sletanju sam podneo zahtev za soc broj koji je stigao za 8 dana, a polozio sam vozacki 4 dana posle dobijanja soc broja. U medjuvremenu tih prvih 10 dana sam proveo na putu i stvarno uzivao u krajolicima od bednog Michigena do INdijane, pa juga dole Tennessee pa Istocno obe Virdzinije i gore Upstate NY, svega i svacega sam se nagledao i svasta naucio.
Usledilo je razocarenje posle polozenog vozackog za auto jer sam morao da cekam 2 nedelje da stigne na kucnu adresu a bez nje nisam mogao da dobijem dozvolu za upis CDl school.
Posle 3 nedelje provedene na prelepom LAKEVIEW, preselio sam se u Lyons jer je blizu CDL skola. LYONS, la grange i taj kraj je loznat jer ima jako puno nasih ljudi i najvise kamiondzija. Kraj je prilicno depresivan i iskreno jedva cekam da zavrsim tu skolu za kamion pa da se vratim dole na Lakeview.
Klima mi se ne svidja, vrlo je ekstremna, u jednom danu sneg, kisa, leto, zima.....sa 28 padne na 2 stepena za 24 sata al ok sta sad.
Centar Chicaga je prelep, nisam jos uvek bio nocu dok bljesti sve a verujem da je fantazija.
U banci, prodavnicama i na truckstopovima su svi extremno ljubazni pa mi je trebalo vremena da se naviknem na to.
Sto se novca tice..i ja sam dosao sa malo para, 3k $ a 1900 sam potrosio samo na skolu tako da mi nije bilo drugara kod kog sam 3 nedelje bio nema sanse da bi izdezao sa toliko para, a uskoro treba i da se preselim dole na lakeview gde za ulazak u stan treba bar oko 3k dolara plus oko 1000 za naj osnovniji namestaj a sve te pare sam morao da pozajmim.
Hrana jeste manje vise nikakva ali svako moze da izabere sta mu se jede sta ne...ukusi su razliciti..

Cesto sam padao u depresiju i pitao se da li sve ovo vredi ovolikog truda i cimanja, plus sto mi jako cerka nedostaje ali onda se setim svega iz Srbije i nekako se vratim na kolosek kojim sam krenuo a to je da u roku pokusam da dobijem tu dozvolu za kamion i pristojno pocnem da zaradjujem.

Moj savet ljudima koji se neckaju dal da dodju ili ne...stavite na papir sve lepo sto imate u Srbiji ono sto vam se ne svidja, koja je perspektiva, ima li normalne budicnosti za decu, za normalno odrastanje?

Bravo na hrabrosti. I neka ti sve ide po planu. Znam kako je kad si odvojen od porodice ali doci ce I taj dan uskoro da ste svi zajedno. Neka ti je sa srecom I neka vas bog cuva. Srecno u novom zivotu.

[markoss]

hvala svima na podrsci..ja cu nastaviti da pisem ovde svoja iskustva i kad za mesec dana dodju zena i dete bicu aktivan koliko god mogu.
bicu maksimalno realan sto se mog licnog iskustva tice oko svega ovde sta se dogadja ...

[kdragan77]

Evo da napisem i svoje iskustvo od dolaska u USA. Mozda da krenem i malo prije , posto je ovdje neko naglasio koliko je bitno da covjek na pocetku ima novac. Mi smo ponijeli oko 11k dolara i mogu vam reci da je bilo sto nas narod kaze TAMAN ( ostalo je mozda 2k i jos 2k blokirano na secured kartici oko 6 mjeseci) . Svima savjetujem da ponesu sto vise novca , pogotovo ovdje na pocetku to je veoma bitno.
Naravno mi smo bili primorani odmah da kupimo auto ( gledali smo nesto sigurno posto svaki dan prelazimo oko 80 km) posto je nemooguce kretati se u Lexingtonu bez auta. Tu nam je na poetku otislo trecinu love za down payment za kola . Odlucili smo se za nova kola koja imaju garanciju do 60k milja posto smo svakodnevno na tockovima. Dobili smo dobru kamatu od 3,8% posto nam je prijatelj bio garant za automobil . Toliko sto se tice love i troskova

Mi smo imali velike srece da imamo ovdje covjeka prijatelja koji nam je pomogao na pocetku u svemu i sve je garantovao za nas. To je amerikanac koji je zivio u Banja Luci 10 godina i mi smo se intezivno druzili u BL i trudili se da mu u svemu pomognemo . Kada smo izvuceni taj prijatelj nam je ponudio svaku mogucu pomoc. To nam je dosta pomoglo oko svega sto se tice garancije oko placanja , posto covjek ima stvarno dobar credit score 820 sto je stvarno impresivno.

Ovdje mi vrijeme dosta sporije prolazi , posto smo tako reci sve zavrsili za dva mjeseca i nasli poslove, kupili namjestaj,auto i postigli da su nam mjesecni troskovi manji od onoga sto zaradimo . Sada je vrijeme da cekamo taj kreditni score koji ce se brzo pojaviti , posto smo zakljucili da je on jedan od najbitnijih faktora sto se tice finansija ( zaduzivanja, odabravanja kredita i visina kamata) . Sada nam se poslije 2 mjeseca pojavio kreditni score na Credit Karma ali je dosta nizak oko 660 pa jos cekamo da prodje taj neki period od 6 mjeseci da krenemo da apliciramo za kreditne kartice i da kupimo jos jedno auto.

Nama je najgori bio let koji je trajao preko 40 sati i imali smo dva alterativna sletanja a sve ostalo nas je dobro posluzilo. Inace smo veoma organizovani i spremni smo da rizikujemo i u 40 godinama . Cijeli zivot pokusavamo da ne upadnemo u tu neku letargiju i monotonost zivota i da izlazimo iz zone komfora .

Svima bi rekao da nema straha i da dolazite u zemlju u kojoj je sve organizovano i u kojioj postoji sistem koji brine o svemu. Bitno je samo da pohvatate sve te cake i trikove kako sve funkcionise i to je to.

Ovdje se ide naprijed , malo pomalo ali se ide , mi smo u Bosni stagnirali 10 godina od kada zivimo zajedno, borili se ali stajali na jednom mjestu ( ili po onoj nasoj jedan korak naprijed a dva unazad)

Svima zelim srecu koji idu prema USA i svima koji ocekuju izvlacenje sledece sedmice.

[FluffyBunnyJ]

kdragan drago mi je da cujem pozitivno iskustvo i tecaj vaseg zivota na bolje! Hvala na ovom reply,znaci svima puno