Zasto se (skoro) niko ne vraca u ex-Yu?

[buckuris]

Pozdrav svima!

Dosta puta sam cula i cujem i danas dan ono famozno pitanje: "Ako ti je toliko lose zasto se ne vratis?" Sta vi mislite...zasto se niko (skoro niko jer ima i nekih koji su se vratili ali u veoma malom broju) ne vraca u ex-Yu, a non-stop se zali na zivot u US?

[peja]

dovoljno je da se izađe iz granica Srbije i da se shvate neke stvari, a kad se ode do Amerike onda ti se otvore mnogi vidici i putevi i samo od tebe zavisi kojim ćeš putem...

A mi (Ex-Yu) smo navikli na svakojake probleme, prepreke, i onda nam nije problem da se prilagodimo, snađemo u inostranstvu, a i shvatimo da uz malo truda možemo da imamo normalan život za sebe, za porodicu...

Tako da prosto ne poželimo da se vratimo. To je moje mišljenje, a mislim da će neko od forumaša ko je duže u Americi imati pravi odgovor...

[Jack]

Zanimljivo pitanje o kojemu se može dosta toga napisat.

Zavisi koga se pita to pitanje. Ja osobno znan puno ljudi koji su se vratili u Hrvatsku iz Amerike i Canade. Pod tin mislin na mlade ljude oko 25 godina dok su njiove ćaće i matere ostale gori u novon svitu.

Znan i neke primjere za Bosnu di opet mlađi ljudi dolaze natrag.

Ta starija generacija crnči svaki dan i tako će dokraja života. Masu nji je sramota vratit se jer onda ka nisu uspili vanka, pa šta će susid reć.

Mentalni je to sklop u večine judi bivše YU.

Meni je drago da vidin ove mladje da zavrsavaju skule u nas (zato jer je jeftinije nego u US) ali da i nalaze poslove i ostaju ovde. Masu nji mi govori da zivot u Hrvatskoj nebi minjali za zivot u Americi iako znaju da bi vise zaradili para tamo. Normalno oni svaćaju da nije ni u parama sve.

Ja se pitan bi li oni to isto mislili da nisu našli posal vamo pa da počmu živit ka većina Hrvata?

Za Bosnu je druga priča. Svak koga znan se vratio jer nije moga bez Bosne i toga načina života. Iako žive par puta gore nego u Americi puno su zadovoljniji. Svakog različite stvari čine sritnim.

[NinaPetra:)]

Evo, ja moram da napisem zasto, iako nisam u USA( jos uvek), ali jesam u jednoj zemlji Zapadne Evrope, a mislim da je sistem slican. Uredjena drzava, postoje zakoni, koji se postuju, u suprotnom su sankcije, svima isto, a ne po babu i stricevima. Koriste se magicne reci: dobar dan, dovidjenja, hvala, izvinite, molim vas( to uce deca kao obaveznu lekciju kako krenu u vrtic). LJubaznost i kultura. Kad odem u opstinu, skolu, bolnicu da bilo sta uradim, niko mi nece zatvoriti salter pred nosem, niko me nece 'otkaciti', jer mi fali jedan papir. Iako se vidi, po akcentu, da sam stranac, niko nece biti neprijateljski raspolozen, naprotiv, zainteresovace se odakle sam, kakvi su obicaji, hrana, muzika u mojoj zemlji. Znam sta radim i kakva mi je perspektiva: mozes da napredujes na poslu, ako si vredan i ambiciozan, niko ti nece podmetati nogu. Kad radis, siguran si da ti poslodavac uplacuje doprinose. Sa redovnom platom, mozes da uzmes stan na kredit, a da se kamata ne promeni. Dete je zasticeno kao beli medved, nista ne sme da mu nedostaje. Ako roditelj ne moze da mu obezbedi osnovne stvari, drzava ce. Ako ne mozes da placas kiriju, struju, to dokazes, postoji institucija koje ce placati polovinu. Kad udjem u prodavnicu, mogu da kupim litar mleka od 2e, ali mogu i od 50centi, dakle, nece mi doci nekakav kriminalac i uvesti monopol, da samo kod njega nesto ima, po njegovim cenama. Prevoz ide na 3 minuta, metro u spicu na 2min. Znanje se ceni. Bilo kakvo poznavanje neke materije ti je veliki plus( ja sam, recimo, zavrsila eng i spanski, ali govorim i pomalo ruski, na razgovoru za posao i to je donelo poene, iako nemam 'papir' da to dokazem). lakse se nalazi posao. Neko se brze i bolje, neko teze integrise u drustvo, ali jedno kad se nauci jezik i shvati kako sistem funkcionise, najprirodnije prihvatis svoj nacin zivota. O mestima za videti, brojnim atrakcijama, bioskopima, pozoristu, necu ni da govorim. Meni je sve to i vise ne go dovoljno, da me prebolim nostalgiju za dragim ljudima, uspomene i zivot koji sam imala u Srbiji. Sto neko rece: Bolje da te zele, nego da te zale.

[oki9]

NinaPetra
koliko sam videla u prethodnim postovi ti si u Fr, ako se ne varam...nemoj pogrešno da me razumeš, ne zabadam nos gde mi nije mesto, već htedoh da te pitam zbog čega, ako nije neka tajna, želiš u USA? Pitam to, jer pouzdano znam, aevo i ti potvrdjuješ svojim postom, da je Fr daleko sređenija zemlja od Usa, po pitanju zdravtsva, dečije zaštite, školovanja, podrške socijalno ugroženima i sl..
to se tamo u USA sve debelo plaća.
dakle ne pričam niti sugerišem ništa, čisto mi je interesantno odakle volja za tom avanturom?

Što se tiče teme, smatram da svi ostaju (velika većina) iz razloga što su svesni da ovde na Balkanu, ne mogu sebi obezbediti ono na šta su se tamo već navikli. Znamo da se ljudi brzo naviknu na lepo. Pritom, stariji emigranti se po defaultu vraćaju u maticu, tek i onda kada im prođe radni vek, nakon što su podigli kuće i sl, znači ne pre toga, ili bar retki..a oni koji šalju decu, to je zbog jeftinijeg obrazovanja, a i toga što im dete sa njihovim dotiranjem iz inostrantsva ovde može živeti sasvim normalno

Hoću reći, niko se ne vraća jer ga muka ne tera na to. Prosto. Da potera - došli bi. Takođe, nije u emigraciji kao šo je bilo pre nekih 10 godina, to je jasno, ali nije ni skoro nemoguć život kao ovde na Balkanu
pozdrav svima

[ivanmilosavljevic]

Niko nije lud da se vrati.Jedan komsija se vratio iz Ciriha,ziveo je tamo citav zivot,i to sa porodicom.Ponistio pasose,doneo neku lovu sa kojom je zapoceo biznis i naravno ugasio ga neki ,,Miskovic''.Nedavno imao slog,a mlad covek...

[dreadnot]

Pre oko dve godine b io je na forumu par sa decom koji je dobio zelenu kartu, otisli u USA - ako se ne varam San Diego ili neko drugo mesto u blizini, a svakako Kalifornija. Glava porodice je bio situiran u Srbiji, imao dobru poziciju (recimo, u tatinoj firmi ili sl.), ali je hteo vise. Iznajmili dobru kucu, kupili kola, pucali pare uzduz i popreko. On je pucao samo na menadzerska mesta jer je to i ovde radio, nije hteo da prihvati cinjenicu da ako dodjes iz nedodjije i niko te ne zna, nemas radnu istoriju i rezultate ovde, kao da si niko i nista. Za pola godine otisle sve pare, a posla ni od korova. Sta ce drugo - spakovali se i nazad. To je jedan od najeklatantnijih primera - lose planiranje, nepoznavanje sistema u koji ides, vodjenje za sopstvenim (pogresnim) predpostavkama i vizijama i odbijanje da se prihvati realnost. Predpostavljam da ima i onih koji "ne mogu bez zivota na Balkanu", ali o cemu se tu radi? Kakav "zivot na Balkanu"? Ne radim nista, a plata ide? Vuku se godinice, sad ce i penzija, jeste minimalac, ali niko ne moze da me plati toliko malo koliko malo ja mogu da radim. Umesto da sam na poslu, izadjem na pauzu za rucak od jedno sat i po, pa sa drustvom na picence s nogu. Da, takvog zivota nema, barem ne u tolikoj meri. Super je sto smo svi na Balkanu smekeri, samo sto nema pas za sta da nas ujede. Nekome se svidja da bude takav smeker, jer je odgovornost prema sebi i svojoj porodici neuporedivo manja i uvek mozes da se vadis kako bi ti postigao mnogo, samo da nije drzava tako sjebana. Strah od stvarnog rada, stvarnog davanja sebe, strah od uspeha... to je ono sto vrati te "melanholicare" otrgnute od Balkanskog stila zivljenja.

[zvercica]

Jedni naši poznanici, brat i sestra, vratili se iz Australije. Inače su oni otišli za vreme rata kao izbeglice i tamo završili srednju i fakultete. Kada su se vratili, zaposlili su se vrlo brzo po stranim firmama i to na visokim pozicijama, i plata je naravno u evrima ili dolarima. Oboje su uvek komentarisali kako je u stvari to dobitna kombinacija. Živeti i odgajati decu u Srbiji, a raditi u stranim firmama za devize. Oboje su vrlo brzo kupili stanove na NBgd, kola na karticu ???, putuju, uživaju u svojim poslovima i nemaju nameru da se vraćaju.

Kada smo bili u Kanadi 2007, upoznala sam mnogo naših ljudi koji su pljuvali po svemu i svačemu. I na moje pitanje o mogućnosti povratka, svi su kategorično odbili, tako da sam na kraju shvatila da su to ljudi koji u stvari vole da kukaju i da će uvek biti nezadovoljni, ma kako živeli.

Jedno vreme sam radila zajedno sa jednom gospođom, vrlo bogatom, sestra nekih bogatih bivših muzičara (bez veze mi da kažem puno ime i prezime, verujem da svi znate), uglavnom, u 10 ujutro je kukala kao da je oprala četiri mašine, usisala tri kuće i ne znam šta još... Nije progovarala a da ne kuka...

Meni se čini da je to jedna od odlika našeg mentaliteta, bolje da kukam, svi će misliti da mi je loše, neće niko pare da mi traži, ne moram nikome vizu da sređujem...

[dulobar]

I ja znam čuti da se ljudi žale ovo ovako, ovo onako (što sve biva u tom trenutku da im ne odgovara), no kad jednom istinski sjednu i razmisle gdje žive, a gdje su nekad bili živjeli nema onda više priče ni razmišljanja, ono što hoću reći što je ivanmilosavljevic rekao: nitko nije lud da se vraća, nebitno bila Njemačka, Švicarska, ili pak Amerika kojoj svi ovdje na forumu težimo (iz ovog ili onog razloga).
Naravno, nekom neće odgovarati ovo, nekom ono, netko se neće snaći, nekom će faliti prijatelji, roditelji, baba, stričevi... no većina ipak ostaje jer zna da je sve to za njihovo dobro, dobro njihove djece, da nema smisla ni logike ići iz takve zemlje i situacije gdje čovjek može normalno živjeti, gdje se ima čemu nadati i gdje boljitak postoji nazad u jad, siromaštvo, tugu i čemer pod imenom Balkan.

[vuxanne]

Prvobitno poslao korisnik dreadnot

Pre oko dve godine b io je na forumu par sa decom koji je dobio zelenu kartu, otisli u USA - ako se ne varam San Diego ili neko drugo mesto u blizini, a svakako Kalifornija. Glava porodice je bio situiran u Srbiji, imao dobru poziciju (recimo, u tatinoj firmi ili sl.), ali je hteo vise. Iznajmili dobru kucu, kupili kola, pucali pare uzduz i popreko. On je pucao samo na menadzerska mesta jer je to i ovde radio, nije hteo da prihvati cinjenicu da ako dodjes iz nedodjije i niko te ne zna, nemas radnu istoriju i rezultate ovde, kao da si niko i nista. Za pola godine otisle sve pare, a posla ni od korova. Sta ce drugo - spakovali se i nazad. To je jedan od najeklatantnijih primera - lose planiranje, nepoznavanje sistema u koji ides, vodjenje za sopstvenim (pogresnim) predpostavkama i vizijama i odbijanje da se prihvati realnost. Predpostavljam da ima i onih koji "ne mogu bez zivota na Balkanu", ali o cemu se tu radi? Kakav "zivot na Balkanu"? Ne radim nista, a plata ide? Vuku se godinice, sad ce i penzija, jeste minimalac, ali niko ne moze da me plati toliko malo koliko malo ja mogu da radim. Umesto da sam na poslu, izadjem na pauzu za rucak od jedno sat i po, pa sa drustvom na picence s nogu. Da, takvog zivota nema, barem ne u tolikoj meri. Super je sto smo svi na Balkanu smekeri, samo sto nema pas za sta da nas ujede. Nekome se svidja da bude takav smeker, jer je odgovornost prema sebi i svojoj porodici neuporedivo manja i uvek mozes da se vadis kako bi ti postigao mnogo, samo da nije drzava tako sjebana. Strah od stvarnog rada, stvarnog davanja sebe, strah od uspeha... to je ono sto vrati te "melanholicare" otrgnute od Balkanskog stila zivljenja.

I ja mislim da je ovo jedan od najvaznijih filtera za kasnije kako se stvari ispostave. Koja si kasta bio u Srbiji/gde god i u koju kastu upadnes ovde. I naravno od srece i milion ostalih sitnica.