Razlozi (naši), za odlazak u USA

[curlika]

Ima već puno sličnih tema ali nigde niko nije postavio temu o samim razlozima zbog kojih bi emigrirali za USA. Šta je to što Vas "tera" da odete zauvek u neku potpuno novu sredinu, među ljude koje ne poznajete, gde će Vas celog života (pa i vašu decu), tretirati kao dođoše i strance, daleko od svojih bližnjih...Šta očekujete da ćete promeniti u svom životu ili u budućnosti svoje porodice? Da li Vas je na ideju o emigraciji nagnalo to što nemate posao, imate posao ali nesiguran (a očekujete da ćete tamo naći posao - siguran), da li "bežite" zbog razočarenja u sredinu u kojoj ste odrasli, imate posao ali i malu platu, zbog razočarenja u bliske ljude ili rodbinu oko sebe...mogućnosti da postignete više nego što ste ovde (ma šta da je to), ili jednostavno mislite da je odlazak nešto što "ako mi se pruži šansa, nema teorije da odbijem" jer "ne može mi biti gore nego ovde". Koji su Vaši minimalni limiti za odlazak...tj. koje dešavanje u vašem životu bi promenilo Vašu odluku za odlaskom? Ako ste zaposleni i imate solidno primanje: Da li bi to ostavili da odete u neizvesnost? Koliku bi platu ovde očekivali da Vam promeni želju za odlaskom? Dakle, puno sam nabrojao pitanja ali ona nisu karakteristična za baš svakog od nas, tj. svako se pronalazi u nečemu od tog. Razmišljanja tipa: pa kako je ovde kod nas...politička situacija i bla, bla bla uopšteni odgovori mislim da nisu za ovu temu jer...na kraju krajeva...ima ipak puno ljudi na našim prostorima koji su zadovoljni poslovima i primanjima koje rade (a da nisu kriminalci).

[wladinho]

Hajde da ja budem prvi koji ce da se javi, pa da probijem led.

Pre jedno godinu dana sam se totalno razocarao u sistem nase drzave i vrednovanja u istoj, gde bez neke veze ne mozes skoro pa nista da uradis. Da ne pominjem sada plate i slicno, jer ne mogu da se pozalim kako zaradjujem sa svojim primarnim poslom (muzika), u mojoj trenutno sporednoj profesiji (kompjuteri) radim samo ono za sta uspem sam da se izlaktam. Posto sam zavrsio srednju muzicku skolu (muzicki saradnik), resio sam da se bacim na Microsoft sertifikate kako bih imao neke validne "papire" za sekundarno zanimanje. Opet se vracamo na pocetak price, gde na svakom razgovoru kod nas dodjem do zadnjeg kruga, pa se onda pojavi neko ko ima neku vezu i ja otpadnem.

Vise sam odgovora dobio iz inostranstva za posao nego odavde, ali kada se na pocetku price spomene radna dozvola, odmah krecu da pricaju kako je to "nemoguce" i tu se sve zavrsava. Da se razumem, ja nisam neki strucnjak oko koga se otimaju, pa sam samim tim i svestan da im je zbog mene cimanje da jure papire. U par navrata sam imao i pozive za razgovore, ali to je uglavnom od onih koji previde da je u pitanju Srbija. Cak me je jedna firma iz Portlanda kontaktirala mailom vise puta (nasli su moj profil na LinkedIn-u), a ja sam ih kulirao maksimalno jer sam znao da je u pitanju neka zabuna. Kada sam im na kraju odgovorio da sam u Belgrade, Serbia, a ne u nekom njihovom Belgrade (ima ih nekoliko u USA), vise me nisu pozvali!

Mozda sam malo prosirio pricu, ali poenta je da ovo sve radim kako bih pokusao da svojoj deci obezbedim sto bolju buducnost, ako je to ikako moguce. Muzici u Srbiji mogu da sve vratim uvek, da radim sa kompjuterima cu isto moci, ali ako ne probam da napravim nesto bolje onda cu moci samo da se kajem sto nisam probao.

[vuxanne]

Meni su upravo na pamet pale dve reci koje bi to mogle da objasne, a posto si muzicar mozda ces me i ukapirati. Elem (boldovane)

Djordje Balasevic- Ne lomite mi bagrenje

Nek su mi gazili njivom
mojom se sladili sljivom
uvek je lopova bilo
jer cuk je cuk, i vuk je vuk

Nikada zlotvora dosta
susa mi unisti bostan
i led se prospe pred zetvu
al' led je led, a red je red

I prekardasilo

Red je red, polako komsije
ne moze samo da se udje
da se rusi tudje
lepo sam im rekao

**********
Tinejdz toba su mi bile 90-te i nekako sam se osecala da su mi unistili sve prilike za bilo sta normalno kojekakvi zlotvori, nedostatak pravne drzave, degradacija moralnih i bilo kakvih vrednosti, ekonomski sistem kojim vlada haos, gorcina u ljudima, svakodnevni bes i nemoc koji vecina oseca kad vidi da nema dovoljno novca da poplaca racune itd. Jednog dana mi je PREKARDASILO. Da ne budem politicki nekorektna ali to je bio dan kad su Radikali preuzeli vlast u Novom Sadu. Delovalo mi je kraja ovom nema (pogotovu mrznjama prema razlicitima od sebe), a i bila sam u pravu s obzirom ko je danas preuzeo vlast - oni isti protiv kojih smo setali ulicama (neki od nas). Uradila sam sve redno sto se ocekivalo od prosecnog deteta moje generacije. Dan nisam bila nezaposlena u Srbiji. Bez plate da, ali nezaposlena ne. Zivela sam u porodicnom stanu, vozila porodicna kola, imala posao za koji su svi govorili da je jako dobar. Ali falilo mi je SAMOSTALNOSTI. Da znam sta ja mogu da postignem. Falilo mi je da mogu da budem svoj covek. Da odem i kupim sebi kola. I stan i kucu ako pozelim. Da ako imam dete, odem u prodavnicu i samo uzimam sta mi treba (kao u utopiji o socijalizmu) a ne da se stiscem i nemam ni za nove patike. U pocetku sam ove zivela materijalno losije nego u Srbiji, putovala manje i slicno. Ali proslo je i to. Sad ako hocu mogu da odem da kupim kucu. U Srbiji bi kao i vecina ceo zivot ocekivala da se cudo desi posto sa mojom platom to bi bila misaona imenica. Samo znam prijatelje koji su se skucili preko porodice li lukrativnijihh zanimanja od mog poput bankarskih.

****************
A moja omiljena pesma svih vremena kaze ovo:Time

Ticking away the moments
That make up a dull day
Fritter and waste the hours
In an off-hand way

Kicking around on a piece of ground
In your home town
Waiting for someone or something
To show you the way

Tired of lying in the sunshine
Staying home to watch the rain
You are young and life is long
And there is time to kill today

And then the one day you find
Ten years have got behind you
No one told you when to run
You missed the starting gun
*************
E, ceo zivot nastojim da to u pesmi nisam ja. Ako vidim sansu uvek cu da je zgrabim pa cu posle da dumam sta sad jel to bilo najbolje ili ne. Probam pa vidim. I zato ne ostajem da tapkam u mestu i kukam nad ljutom mi sudbinom.

[wladinho]

Necu da ulazim u politiku dalje jer nije ni mesto ni vreme, ali samo moram jos jedan razlog da dodam. 1999-te godine, nakon bombardovanja, mogao sam da odem gde sam hteo, posto sam bio raseljeno lice sa Kosova. Ali, tada nije imao ko da me posavetuje, pa je ta sansa otisla u nepovrat. Zato, ako mi se bude ukazala druga sansa, necu je pustiti da ode tako lako, jer opet moram da citiram sebe "ako ne probam da napravim nesto bolje onda cu moci samo da se kajem sto nisam probao"!

[vuxanne]

Epilog: U pocetku sam ove zivela materijalno losije nego u Srbiji, putovala manje i slicno. Ali proslo je i to. Sad ako hocu mogu da odem da kupim kucu. U Srbiji bi kao i vecina ceo zivot ocekivala da se cudo desi posto sa mojom platom to bi bila misaona imenica. Samo znam prijatelje koji su se skucili preko porodice li lukrativnijihh zanimanja od mog poput bankarskih. Osecam samostalnost. Sama sa muzem gajim svoje dete bez jedne pare dobijene sa strane. Bez i jedne sekunde necije pomoci sa strane. I ponosna sam na to. Mogu da menjam poslove ako pozelim, da imam ambicije, ne uludo nego one prave, ostvarljive. I da sanjam naveliko. Sto bi rekli ovi "dream big". Predajem predloge za projekte od cifri odkojih mi se vise ne vrti u glavi kao najnormalniju stvar. Niko mi ne ispravlja naglasak, ne drzi mi predavanja kako da zivim svoj zivot. I da vam pravo kazem - slobodno disem. Nostalgija se javi samo ponekad ali zahvaljujuci Skajpu i to je nesto sto maltene se vise i ne desava.

[wladinho]

@Curlika

I ja isto imam plan da odem sam kada me izvuku , jer mislim da je to najbezbolnija opcija sa dvoje male dece cimati se odmah. Boze zdravlje, gledao bih da odlozim viziranje maksimalno kako bih mogao da organizujem sve sto se moze odavde organizovati, pa da odmah po dobijanju vize odem i probam da se sredim u sto krace roku. Koliko ja znam, u roku od 6 meseci mora da se ode, tako da bi zena i deca dosli najkasnije za 6 meseci ako sve bude kako treba. Ako pak ne bude, onda cemo praviti letece planove, jer sam silom prilika i to u zivotu naucio.

A kod ovakvih situacija se setim mog tece, koji je meni i njegovom sinu jednom prilikom rekao "Deco ako hocete da idete zbog vas rasmislite, ali ako idete zbog vase dece onda vas podrzavam!

A sto se tice medjunarodnih kurseva, dobro preseci sta ces da pohadjas tj. sta bi ti najbolje leglo. Ja sam se tako odlucio za administraciju jer u programiranju nisam mogao da se nadjem.

[curlika]

Ja postavio temu a nisam ništa u vezi sebe napisao!!! Zadnje 4 godine sam upisao i diplomirao na Muz. akademiji u B.Luci - klarinet. Vec sam prelazak iz Srbije za BiH sa zenom i (tada) sa bebom od pola godine, gde nikoga ne znamo i nemamo posao, bio je...ko i odlazak u USA...samo mnogo gore jer kao redovni student nisam mogao nista raditi sem tezgariti. (a niko nece da te i primi, a ni zenu, kad nemamo BiH papire). Dakle, za ove 4 godine sam diplomirao i trebalo bi da od januara 2013 dobijem posao u struci (predajem klarinet) u muz. skoli ali ne u B.Luci vec dole u Hercegovini (isto BiH). Pored redovnij svirki a i vanrednih, poznanstva sa jako puno muzicara koji me po potrebi zovu, imacu prekretnicu pocetkom sledece godine, kad budem morao sve to odbaciti i preci opet u sasvim novu sredinu...doduse ne kao "obican" tezgaros...(vec diplomirani). I suprugu ceka solidan posao tamo gde budemo otisli. Posto nema u toj (a i siroj) oblasti, strucnjaka kao sto sam ja, imam sansu da radim u nekoliko skola a i honorarno, a jos je tu i "tezgarenje". Stan mi je direktor maticne skole u kojoj cu raditi, vec nasao (100m od skole kod njegove tetke) a i sredjuje mi radnu vizu (u avgustu sam uredno konkurisao ali odbijen samo zato sto nemam drzavljanstvo tj. radnu vizu).
To je za sada sve na dogovoru, ali se iskreno nadam da ce sve biti kako mi je direktor rekao, jer...nije nikog bilo na konkursu moje struke a nema NI JEDNOG TAKVOG prijavljenog na njihovom SIZ-u za zaposljavanje.
To mi je samo takva sansa da u novoj sredini postignem nesto ali i pored toga ja sanjarim o necem vecem tj. odlaskom za USA. Sad...kako to sve izvagati? Pa vec sam pisao negde, ali ako mi se "omakne" da budem selektovan, gledacu da prvo sam odem za USA, (po zavrsetku skolske godine - negde krajem juna), pa onda imam naredna 2 meseca raspusta da tamo nesto adekvatno potrazim. NE BILO STA, jer zasto bih menjao rad u struci i ugled koji bih imao, za nesto sto moze svako da radi. Ako za 2 meseca nista adekvatno ne nadjem, vracam se nazad i nastavljam gde sam "stao" i nista ne gubim (sem para za odlazak i ostale troskove). Ako pak nadjem, dodje mi porodica i picimo svi slozno dalje.
I sam sam razmisljao o nekim kursevima za programiranje ili sta vec, posto sam za racunarom 10sati dnevno najmanje, vec 20godina (ali ne na F.B ili slicnim potrosacima vremena) da i sam obezbedim neke "licence" koje bi mi u USA koristile. Moram da se raspitam dobro, kako se tretira muz. akademija kod njih, da li imam pravo da predajem...Sto se tice svirke, posto pored klarineta sviram i sax, verujem da bih se vremenom ubacio u neku grupicu pa malo svirke jazz-a, word musike ili sta vec bilo nece biti na odmet. Dakle, moglo bi mi u USA biti dobro ako se i dobro pripremim za to.
Naravno, ako se, nedaj Boze, nista od svega ne desi u januaru tj. ne predjemo u drugo mesto i ne dobiujem posao...onda stvarno nemam ni mrvicu dvoumljenja da li bih otisao ili ne. Definitivno onda za mene u struci nigde vise nema sanse na nasim prostorima, pa mi je svejedno sta bih radio. Ali ne cekajuci na to dal cu biti selektovan ili ne, krenucu u ucenje jezika i te kurseve za komp. Nece biti visak ako covek bilo sta zna vise nego sto je znao.

[pcelica]

Prvobitno poslao korisnik curlika

da li "bežite" zbog razočarenja u sredinu u kojoj ste odrasli, imate posao ali i malu platu, zbog razočarenja u bliske ljude ili rodbinu oko sebe...mogućnosti da postignete više nego što ste ovde (ma šta da je to), ili jednostavno mislite da je odlazak nešto što "ako mi se pruži šansa, nema teorije da odbijem" jer "ne može mi biti gore nego ovde". .

Ja bi navela sve ovo što si napisao..ali primarni razlog je u stvari moje dete. Želim njoj da obezbedim normalan život, koji ovde, sigurna sam neće imati.
Između ostalog dosta mi je pesimizma, i dosta mi je ljubomornih i ubedačenih ljudi koji stalno kukaju a ništa ne preduzimaju da im bude bolje.
Zato ću da zgrabim taj green card, muža, ćerku i dve mačke i odo u San Dijego da kampujem na plaži

[Suncica]

Iskrena da budem, do skoro nisam ni razmišljala da odem negde van Evrope. Ali kako sam shvatila da u Evropi jedino ilegalno mogu da budem, što nikako ne dolazi u obzir budući da sam majka, počela sam da razmatram druge opcije. Za Kanadu im ne treba moj kadar, Australija i Novi Zeland su mi predaleko, Tasmanija ne dolazi u obzir, ostala mi je jedino lutrija i USA. A koji su razlozi? Pa sve gore što ste naveli, a na prvom mestu je budućnost moje ćerke. I svaka čast svima vama koji ste otišli, ne zato što ste tamo, već zbog velike hrabrosti što ste preuzeli vaše živote u svoje ruke što je ovde u Srbiji danas nemoguće.

[Pahuljica]

Procitala sam temu u jednom dahu! Toliko postova koji te dovedu do suza; neki od smijeha, a neki jer se pronadjes u njima iako to mozda ne zelis na glas da priznas...

Ima stvarno 1001 zasto i 1001 zato zbog cega zelim da pobjegnem odavde glavom bez obzira. Svidio mi se post u kojem zvercica kaze:

Prvobitno poslao korisnik zvercica

Možda će neko reći, jeste vi ste stvarno ludi, što je sasvim u redu, ali mi više nismo mogli da zamislimo život u onoj zemlji, u onom regionu ni jednog jedinog dana.

Ja se upravo ovako osjecam jos od dana kada sam se vratila sa postdiplomskih studija, prije 5 godina.
Dakle, da krenemo redom...

Zavrsila sam srednju skolu sa super uspjehom, upala na budzet na fakultet koji sam zeljela, zavrsila i njega sa dobrim prosjekom pa dobila stipendiju za postdiplomske studije u inostranstvu koje sam sanjala svih tih godina.

Dosao je i taj dan, vratila sam se kuci sva srecna, puna znanja i elana da konacno dokazem u praksi sve ono sto sam tih godina ucila. Vrlo brzo sam dobila posao u struci kod tatinog prijatelja u firmi i mojoj sreci nije bilo kraja jer je to jedna od boljih u nasem gradu. Medjutim, tu pocinje moja avantura zvana "welcome to reality" Asistent menadzera marketinga i prodaje, plata 300 Eura. Radi se svaki dan od 8-16h osim nedeljom, radi se svaki praznik i + svaki docek Nove Godine jer se organizuje proslava u firmi pa im trebaju hostese, za sta koriste nas iz "menadzmenta".
I tako sam radila neke 3 godine, slabo izlazila jer zivim u mjestu sa 4 kafica i mozda jos toliko prodavnica, u kojem nema ni bioskopa, ni trznog centra ni nicega, svaki dan slala po X rezimea dnevno i sanjala dan kada cu opet otici odavde. Kao slag na torti dobijam saopstenje da ce tokom zime zatvoriti firmu ali ce se nas par smjenjivati i uvece od 22-6h ujutru dezurati na portirnici na vratima tokom tog perioda od 6 mjeseci dok se firma opet ne otvori. Hvala, dovidjenja

Nakon par mjeseci sam nasla drugi posao, ovog puta sama i "bez veze", kao asistent generalnog direktora. Nije u struci, ali mora da se radi. Plata 400 Eura. Uslovi jos gori nego na prethodnom poslu... Tu sam i dan danas.

Imam auto, zivim sa mojima jer imam dijete od godinu dana a vjerenika sam izgubila. Imam i svoj stan koji izdajem jer mi je u jednom periodu zivota ipak bilo lakse da se vratim kod mojih.

Sta da vam kazem a sto vec ne znate? Neki bi se vjerovatno zadovoljili situacijom u kojoj sam ja, ali vjerujte da mi nije bebe sada bih vec bila negdje vani pa makar cistila ulice ilegalno.
Ovdje je sivilo svakog dana iako po nekoj statistici imamo 300 suncanih dana godisnje, sivi ljudi, namraceni, nezadovoljni, sve je sivo. Bogu hvala pa imam porodicu koja je svakodnevno pozitivna i nasmijana uprkos svemu i sina koji mi razvedri svaki dan i daje volju za zivotom i podstice me da budem bolja i da se trudim vise.
Ja ovdje jednostavno ne mogu. Po prirodi sam pozitivna i flegma i tako zivim zivot, trudim se da se sto vise svemu radujem a da ne dozvolim da me bilo sta povuce dolje. Cekam taj 05.05. da provjerim status, negdje duboko u sebi sam ubijedjena da ce me izvuci, udjem ponekad na forum da citam i pitam sta me interesuje, ali jos uvijek nisam u fazi da planiram sta i kako jer necu bas dotle da idem. Ako nas izvuku nece me biti srecnije, ako nas ne izvuku zivot ide dalje kao i do sad.

Vjerovatno sam mogla da napisem jos dosta toga, ali evo jednog posta kojem sam se slatko nasmijala i u kojem sam se apsolutno pronasla:

Prvobitno poslao korisnik cvale

2. Na radnom mijestu se pravim totalno nezaiteresovan svim oko sebe, jer ako otkriju da se razumješ u određene stvari, ubiješ se od posla za istu svotu novca i bez ijedne riječi hvale, eto ko bože stečeš nekakvo iskustvo dok oni pokupiše sve zasluge. Pravi se GLUP.

Optimista sam i vjerujem da postoje firme u kojima se vrijedi truditi i u kojima se trud na kraju isplati, ali u sredini u kojoj sam ja ako se ne ponasas bas kako je cvale napisao, nadrljao si kao niko.