USA turisticke atrakcije

[Darko]

Američke ikone

Mislite da ste videli američke atrakcije? U svojim srednjim dvadesetim shvatio sam da sam tri puta video Ajfelovu kulu i vrzmao se svuda oko Velikih piramida u Gizi, ali da nisam stigao da obiđem Veliki kanjon niti da vidim gigantski luk u Sent Luisu. U međuvremenu, uspeo sam da nadoknadim propušteno i sastavio sam čeklistu američkih ikona...

Rachel F. Elson (Fodor's)


Veliki kanjon




Bilo da ga posmatrate iz helikoptera, obilazite u hajking turi ili ga jednostavno gledate sa uzdignutog Mather Pointa, Veliki kanjon ostaje jedno od najuzbudljivijih mesta u kontinentalnim Sjedinjenim Državama. Većina posetilaca dolazi sa južne strane, gde su turistički sadržaji otvoreni preko cele godine; ako vas mrzi da u kanjon silazite peške, to možete učiniti autobusom – linije su savršeno organizovane. Ako želite da vidite spektakularne prizore ali bez hordi turista, idite do severnog zida gde možete i odsesti u predivnom Grand Canyon Lodge.


The Everglades



U neposrednoj blizini Majamija nalaze se suptropske močvare Everglades i prostiru se sve do južnog špica Floride. U samom središtu je "River of Grass", reka široka 50 milja, ali samo 15 santimetara duboka, koja teče od jezera Okeechobee kroz močvare do Zaliva Florida. Rečni životinjski svet je toliko raznolik da će vam zastati dah – krokodili, morske krave, panteri i rečne zmije. Provozajte se čamcem da biste izbliza videli lokalne životinje. Samo nipošto ne gurajte ruke u vodu.


Golden Gate Bridge



Prepoznatljive kule mosta Golden Gate osvetljavaju ulaz u zaliv San Fransisko još od 1937. Pogled sa mosta je spektakularan – otvoreni Pacifik na zapadu, stenoviti Marin Headlands na severu i krovovi San Fransiska na jugu i istoku. Da biste doživeli ultimativno iskustvo, pređite preko mosta peške!


Graceland



Možda Elvis više ne živi ovde, ali njegov duh i mešanje kukovima i dalje se osećaju u Gracelandu. Audio vodič provešće vas kroz sve prostorije ovog kompleksa koji je postao obeležje Memfisa gde je Elvis nekada živeo i gde su sahranjeni on i njegovi roditelji. Celo zdanje sačuvano je onako kako ga je Elvis ostavio. Ne propustite najveću atrakciju – The Jungle Room u kojoj je Elvis napravio pravi vodopad.

[Darko]

Mount Rushmore



Čovekov napor da obuzda prirodu nigde nije očigledniji kao u Mount Rushmore, gde su u steni uklesane gigantske glave predsednika SAD –Vašingtona, Džefersona, Linkolna i Tedija Ruzvelta. Monumentalne granitne skulpture kod Kistouna u Južnoj Dakoti predstavljaju prvih 150 godina istorije Sjedinjenih Država. Skulpture su visoke 18 metara, a ceo kompleks pokriva 5 kvadratnih kilometara, na 1,745 metara nadmorske visine.


Diznilend



Ovaj park je, bez sumnje, otelotvorenje kiča, ali u njemu se odrasli savršeno provode, a deca prosto polude. Old-school atrakcije kao što je "It's a Small World" i "Haunted Mission" stoje barabar sa apdejtovanim prizorima iz filmova kao što su "Buzz Lightyear Astro Blasters" i "Honey, I Shrunk the Audience". (Insajderski savet: ovde dolazi mnogo lokalnih posetilaca, tako da izbegavate vikende i školske praznike.)


Luk u St. Louisu



Gigantski Luk u St. Louisu dizajnirao je modernistički arhitekta Eero Saarinen, a podignut je u znak sećanja na pionire američkog Zapada. Lewis i Clark su svoj istorijski put započeli upravo ovde; u podnožju luka nalazi se muzej o osvajanju Divljeg zapada, sa pričama o kaubojima i Indijancima. Ne propustite pogled iz ptičije perspektive na zapadni horizont – sa visine od 192 metra!


Empire State Building



Samo dva njujorška nebodera nalaze se na listi 25 najviših zgrada na svetu – i oba su sagrađena više od četiri decenije pre svojih najstarijih rivala. Chrysler Building nema vidikovac, ali na svu sreću svoj "King Kong momenat" možete doživeti sa Empire State Buildinga. Po vedrom danu odatle je moguće videti delove čak pet država: Njujorka, Nju Džersija, Pensilvanije, Konektikata i Masačusetsa.

[Darko]

Santa Catalina, CA

...iz ronilackog ugla!

Srdjan Pajic



Santa Katalina, ili samo Katalina, nalazi se u Tihom okeanu, oko 25 milja južno od Los Andjelesa, u Kaliforniji. Ostrvo je na 33 stepena severne geografske širine, dakle otprilike kao Kazablanka u Marokou ili Bagdad u, ovde mnogo popularnijem, Iraku. Katalina važi za glavno izletište o kome od ponedeljka do petka mašta svaki pošteni gradjanin L.A.-a., odakle se za lepa dana, dakle manje smoga, može jasno videti na horizontu.
Svih dvestotinak kvadratnih kilometara brdovitog ostrva je pokriveno razudjenim četinarom i žbunjem koje do sada još nije dohvatio nijedan od lokalnih šumskih požara. Nakon što su pre vek i po beli ljudi “oslobodili” ostrvo od starosedelaca koji su ga naseljavali skoro šest milenijuma, podignuto je glavno naselje i luka Avalon, zašuškano u ljupkoj uvali na istočnoj strani ostrva.
U Avalonu i okolini nema automobilskog saobraćaja. Možete da hodate ili da u nekoj od mnoštva radnji za rentiranje za par desetina dolara uzmete planinski bicikl, trotinet, rolere ili malo otvoreno vozilo za golf pa da se sa čitavom porodicom do iznemoglosti vozikate strmim ulicama gradića i okoline.
Na obali se mogu iznajmiti bezbrojni gumeni motorni čamci, pedaline i druga čuda, a na one radoznalije i lukavije u luci čeka desetak metara duga podmornica Nautilus , da bez kvašenja vide šta se to muva po dubinama Pacifika.Katalina važi za ronilačku oazu, bez zezanja. Vidljivost u vodi u letnje vreme i za sunčana dana, a pre crvene plime, je oko desetak metara, na dubini od dvadeset. Temperatura vode je 18°C tokom cele godine, pa je upotreba neoprenskog odela i kape nezaobilazna. Voda je besprekorno čista, što zvuči kao vic s obzirom na relativnu blizinu ogromnih luka LA-a i Long Beach-a kao i mnoštvo naftnih platformi za koje se tvrdi da teško zagadjuju vodu, za šta svi dobro znamo da je u pitanju samo liberalna propaganda.



Panorama Long Beacha


Uz izuzetak belih ajkula - velikih riba vrlo loše naravi čije je sporadično prisustvo žestoko negirano od strane vlasnika lokalnih ronilačkih radnji, kristalno čiste vode u neposrednoj blizini obale obiluju veoma šarolikim podvodnim svetom. Uvek primetan nedostatak koralnih sprudova dobro je nadoknadjen čistim stenovitim dnom koje se u neposrednoj blizini ostrva strmo obrušava u plavi ambis. U uskom pojasu oko hridina raste brzinom od metar na dan čudešna morska trava kelp, koja pruža utočište uglavnom miroljubivom i radoznalom ribljem svetu, počevši od sićušnih brgljuna (anchovies), preko jata sardina i skuša, pa do gobija, kelpfish-a i drugih vrsta malih riba tropski drečavih boja.Roniti se može u nekoliko varijanti. Najjednostavniji je zaron sa obale, za šta je potrebno rentirati ronilačku opremu u nekoj od lokalnih prodavnica ili poneti svoju. Ako vas ne mrzi da teglite opremu do broda, možete posetiti neku od ronilačkih radnji u Long Beach-u i tamo rentirati praktično sve. Pored Avalona nalazi se podvodni park – nešto kao nacionalni park za ronioce. Ogradjen je mrežom od otvorenog mora, tako da se mogu videti razne vrste riba koje srećno obitavaju u ovoj oazi, zaštićene od svojih prirodno gladnih neprijatelja. Na obali pored parka se mogu neograničeno puniti boce, podesiti ili zameniti oprema, iznajmiti podvodna kamera, dobiti savet u vezi sa interesantnim lokacijama i sadržajima u parku ili prodiskutovati dnevna politika.
Druga varijanta je rentiranje malog motornog gumenog čamca i ronjenje u okolini lagune, daleko koliko rezervoar dozvoli. Ipak, najpopularnije je ronjenje sa iznajmljenog brodića, koji kreće iz Avalona i obilazi ostrvo, već prema trenutnim uslovima, raspoloženju vlasnika ranilačke radnje, ali i željama i entuzijazmu ronilaca. Ovo može trajati jedan dan ili se nabaviti u paketima od po nedelju dana.
U gradu postoji 6 ronilačkih radnji, od kojih po preporuci lokalnih ronilaca izdvajamo dve: Catalina Diver’s Supply i Scuba Luv. Iako radnje ne izgledaju ni malo fensi, ronilačka ponuda je zavidna: od najobičnijeg ronjenja na dah, za šta se mogu rentirati maska, peraja, odelo kao i eventualno podvodna puška ako ste orni za ribolov, preko klasičnog ronjenja sa bocama sa vazduhom, pa do onog nešto egzotičnijeg sa mešavinama (Nitrox) i na kraju potpuno svemirskog ronjenja sa ribriderima, a sve sa ciljem da se u podvodnim lepotama uživa duže, bezbednije (i skuplje). Sve radnje imaju iskusne instruktore sertifikovane po PADI, NAUI i SSI standardima, koji savesno i besprekorno obavljaju svoj posao u odlično razradjenom sistemu. Nudi se i obuka, od one elementarne i relativno površne po PADI standardu, pa do mnogo sofisticiranije, po NAUI specifikaciji. Prema roniocima sa evropskom CMAS licencom svuda se gaji posebno poštovanje. Par dragocenih informacija: na zapadnoj obali Kataline se nalazi moderna hiperbarična komora, pod upravom Univerziteta Južne Kalifornije, koja je na usluzi ronicima u slučaju kakvog ne daj Bože incidenta. Cena tretmana u komori doseže više desetina hiljada dolara, stoga je veoma preporučljivo da redovno plaćate članarinu kod Diver’s Alert Network-a (DAN), koji će zlu ne trebalo pokriti sve troškove tretmana, uključujuci i evakuaciju.
Iako autor zivi u Koloradu, dakle u saveznoj državi dalekoj nekoliko hiljada milja od bilo kakve veće vode, organizovanje ronjenja se pokazalo kao izuzetno lak poduhvat. Za svega pola sata u nekoliko telefonskih razgovora uporedjena je ponuda, prikupljene cene, obavljeno nezaobilazno i nadasve zabavno cenjkanje sa svakim od vlasnika radnji da bi se obezbedila povoljna kombinacija za najam opreme i broda. Sve što je potom trebalo uraditi bilo je pojaviti se u 8:00am na Zelenom keju u Avalonu, ispred isposgave Catalina Diver's Supply radnje, sa rukama u džepovima, važećom kreditnom karticom i ronilačkom dozvolom u novčaniku.... Podjednako lako je rezervisan i prevoz od Long Beach-a do Kataline, katamaranom Catalina Express-a, koji saobraća tokom čitavog dana. Alternativa ima nekoliko, a za one sa malo vremena i više para preporučili bi smo najam helikoptera, kojim se do Kataline stiže za oko 15 minuta.





Katamaran za Katalinu polazi iz pristaništa u Long Beach-u prolazeći pored turističke simbioze koju čine čuveni ukleti prekookeanac Kraljica Meri, zauvek usidren i pretvoren u hotel i zardjali ruski Skorpion, dizel podmornica iz doba hladnog rata. Sledi mala digresija: da bi ste uštedeli sebi dvadesetak dolara i posetili ovu besmislenu turističku atrakciju primenite sledeći trik – pozovite se na popust za vojna lica i kategorički tvrdite da ste služili armiju u svojoj zemlji koja je bila ili nije bila deo Sovjetskog bloka, pa su vam važeću vojnu legitimaciju tamo oduzeli. Ako vas baš pritegnu, onda prodavačici karata otpevajte “Internacionalu” ili “Budi se istok i zapad”. Garantovano vas puštaju unutra...kraj digresije.
Na brodu Catalina Express-a se u cik zore može susreti gotovo pedesetak ronilaca, kako iz raznoraznih lokalnih kalifornijskih klubova tako i iz ostatka sveta. Oni koji žive u okolini se lako prepoznaju po tome sto tegle skoro svu svoju opremu, dok mi pristigli iz daleka nosimo samo fotoaparate i peškire. Iako je autor krenuo individualno na ronjenje, na brodu se prosto nije moglo ne upoznati sa gomilom veoma komunikativnih i sasvim prijateljski raspoloženih Amerikanaca, koji su uz galamu, krofne i kafu razradjivali najambicioznije moguće planove za ronjenje tog dana, razmenjivali savete i iskustva, lagali jedni druge, dok su oni tiši zadubljeno proučavali svoje ronilačke tablice i gledali kako da iz njih izvuku koji metar dublje i koji minut duže pod vodom a da se ne ubiju pri tome.
Do lagune u Avalonu na Katalini katamaran glisira oko sat vremena. Usput se mimoilazi sa ogromnim teretnim brodovima i tankerima koji sporo plove ka šestoj po veličini luci u Americi, a na horizontu se mogu videti mnogobrojne ogromne naftne platforme što spokojno plutaju u Pacifiku i prividno ne rade ništa.

[Darko]

Nacionalni park Zion

Jedan od najlepših nacionalnih parkova u SAD, Zion se nalazi u južnoj Juti, a čuven je po čudesnim stenovitim formacijama i strmim krečnjačkim liticama. S obzirom da ima spektakularnu mrežu obeleženih staza, Zion je mnogima omiljeno mesto za hajking, kampovanje, vožnju kanua, i planinarenje.

Izvor: Wikitravel, NPS



Mormonski pioniri stigli su u Zion 1863, a prvu brvnaru sagradio je Issac Behunin, u blizini današnje Zion Lodge. Tokom ostatka 19. veka, omanje zajednice doseljenika jedva su uspevale da prežive. Pioniri su kanjonu dali ime "Zion", što na hebrejskom znači utočište. Uprkos novom imenu, kanjon jedva da je imao malo obradive zemlje, a i to što je imao bilo je lošeg kvaliteta, tako da je svaka poljoprivreda nosila visok rizik. Ipak, već početkom 20. veka mnogi su prepoznali potencijal celokupne južne Jute, a naročito kanjona Zion kao turističke destinacije. Godine 1918, kanjonu je promenjeno ime u Zion National Monument, a 1919. njegova površina je proširena i on je proglašen za nacionalni park.
Prve veće grupe turista počele su da dolaze tokom 1920ih, a taj broj je naročito porastao 1930ih izgradnjom autoputa Zion – Mt Carmel. Izgradnja ovog puta se u to doba smatrala građevinskim poduhvatom, a građevinci su naročito bili ponosni na tunel Zion – Mt Carmel, dugačak skoro dva kilometra.
Zion ima neke od najlepših pejzaža u Sjedinjenim državama, a naročito su karakteristični visoki platoi, duboki krečnjački kanjoni, i stene pred kojima zastaje dah. Jedan od fenomenalnih predela je deo kod reke Virgin, gde zidovi kanjona na pojedinim mestima dostižu 1,000 metara. Južni deo parka u glavnom je pustinjskog karaktera, dok je severni prekriven šumama.
Iako Zion ima suvu pustinjsku klimu, ovde ima gotovo 900 vrsta biljaka, sedamdeset pet vrsta sisara, dvesta devedeset vrsta ptica, 44 vrste reptila i vodozemaca, i osam vrsta riba.
Među sisarima koji se najčešće mogu videti u parku su slepi miševi, zečevi, veverice, kengur-pacovi, dabrovi, miševi, bodljikavo prase, kojoti, sive lisice, rakuni, tvorovi, jeleni, i veoma retki planinski lavovi.





Klima

S obzirom da se delovi parka nalaze na različitim nadmorskim visinama, temperatura vazduha drastično pada sa usponom. Osim toga, na pojedinim mestima su temperaturne razlike između dana i noći znatno više nego što je to uobičajeno na drugim mestima.

Vreme je najmanje predvidivo tokom proleća, kada se olujni i kišoviti dani smenjuju sa sunčanim periodima. Tokom leta su česti jaki popodnevni pljuskovi, a jesenji dani su vedri i veoma prijatni, dok su noći hladnjikave. Zimske oluje sa ledenom kišom na nižim delovima, i smetovima na višim delovima su česte pojave od decembra do februara.


- Kako stići -

Autom

Do Zion Canyona, najpopularnijeg dela nacionalnog parka, lako se stiže putem SR-9, sa istoka ili sa zapada.

Sa zapada: I-15 prolazi zapadno od Ziona i spaja se sa SR-9 neposredno pred St. George. Odatle SR-9 prolazi kroz gradove Hurricane, Virgin, i Springdale, i zatim stiže do Kanjona Zion.

Sa istoka: US-89 prolazi istočno od Ziona i spaja se sa SR-9 (Zion-Mt. Carmel Highway) kod raskrsnice Mount Carmel Junction.

Rent-a-car možete uzeti u gradovima Cedar City, St. George, i Las Vegas. McCarren International Airport u Las Vegasu obično ima ponude po prihvatljivim cenama.





Avionom

McCarren International Airport u Las Vegasu (Nevada), je najbliži veliki aerodrom. U planu je proširenje aerodroma u gradu St. George, ali za sada sa njega avioni lete samo u Salt Lake City.

Autobusom

Greyhound Autobusi voze do gadova Salt lake City, Cedar City, St. george, i Las Vegas u Nevadi. Za informacije Utah Greyhound pozovite + 1 465 586 94 65.

Ulaznice

Za ulaz svih privatnih vozila u nacionalni park naplaćuje se ulaznica od $25 koja važi sedam dana. Opcija je i pas America the Beutiful koji košta $80, a pokriva ulaznice za sva federalna zemljišta u periodu od godinu dana. Motorciklisti, pešaci, biciklisti plaćaju ulaznicu od $12.

Kretanje po parku

Peške

Predivni prizori koji vas okružuju učiniće šetnju praktično neizostavnim događajem. Mreža staza je ekstremno raznovrsna – od stazica za dvadesetominutnu šetnju, do dugih hajking tura za koje će vam trebati nekoliko dana kampovanja u šatoru.





Biciklom

Zion je jedan od najjednostavnijih parkova za obilaske biciklom. Bicikli su naročito dobra opcija za obilazak Zion Canyon Scenic Drive. Lokalni kružni autobusi opremljeni su nosačima za bicikle za one koji žele da se deo puta odmore.

Biciklisti se moraju držati nekih pravila – nije im dozvoljena vožnja po hajking stazama, i sugeriše im se defanzivna vožnja, jer su saobraćajne gužve česte, a vozači često smeteni posmatranjem pejzaža. Vožnja biciklom kroz čuveni tunel Zion-Mt. Carmel je zabranjena.

Ukoliko nemate sopstveni, bicikl možete ga iznajmiti u gradu Springdale.

Atrakcije

Zion Canyon Visitor Center, nalazi se u blizini južnog ulaza i glavnog pristupa kružnim autobusima. Ovde ima nekoliko stalnih izložbi koje vam mogu pomoći u orijentaciji i planiranju, kao što su topografski modeli parka i video snimci. Osim toga, rendžeri su uvek pri ruci da odgovore na sva vaša pitanja.

Zion Human History Museum (muzej ljudske istorije), nalazi se na glavnom putu, ½ milje severno od južnog ulaza u park. Otvoren je svakog dana od 10 am do 5 pm; a od novembra do februara ne radi.

Zion Canyon Scenic Drive je 6 milja dug put kroz kanjon u delu u kojem se nalaze najupečatljivije stenovite formacije na svetu, kao i strme litice kanjona duboke i do 1,000 metara. Naizgled pitoma reka Virgin je ovaj kanjon klesala čitavih 13 miliona godina.

The Narrows. Do ove staze se dolazi od Zion Canyon, ali pravi hajking počinje u East Zion i završava se u Zion Canyon. Ruta prati deo reke Virgin, koritom ekstremno dubokog kanjona, neverovatno strmih i visokih litica. Staza je dugačka čitavih 16 milja.

Zion-Mt. Carmel Highway, put dug 10 milja koji povezuje istočnu i zapadnu kapiju. Ubedljivo najzanimljiviji deo puta je vožnja kroz jednu milju dugačak tunel Zion-Mt. Carmel, koji je sagrađen još 1930. Istočni deo tunela je Checkerboard Mesa, krečnjačka planina fantastičnih oblika koji su posledica erozije.

Kolob Canyons. Da biste stigli do ove udaljene ali predivne oblasti, siđite sa autoputa Highway 9 na izlasku Virgin. Vozite putem Kolob Reservoir Road oko 20 milja do ulaska u park kod Lava Point.


Aktivnosti

Obična vožnja kroz Zion je sama po sebi nezaboravno iskustvo, ali otići do Ziona i ne prošetati najmanje nekoliko kilometara graniči se sa ludilom. Ovaj park je hajkerska Meka. Postoje staze najrazličitijih težina i dužina, od lakih šetnji do strmih uspona. Čak i za nekoga ko retko planinari Zion odmah postaje intimna sredina; u roku od nekoliko minuta ugledaćete nešto zanimljivo.

Za zaljubljenike u fotografiju, Zion je pravi raj sa jedinstvenim pejzažima i nebrojenim prilikama za eksperimentisanje sa bojama i osvetljenjem.

Ako imate sopstvenog konja, možete se odlično provesti sa društvom. Uobičajene ture u grupama do 6 osoba (sa po 6 konja) obilaze najzabačenije delove parka, a noće u drvenim brvnarama uz put. Tokom puta svog konja morate hraniti specijalno određenom vrstom zobi, da ne biste u park uneli korov i druge neželjene biljke.


Restorani

Red Rock Grill (Zion Lodge) ima savršene specijalitete, i terasu sa fantastičnim pogledom na vodopad. Kuhinja je američka, i na menije je najčešće riba, govedina, hamburgeri, sendviči, salata, i pasta. Uveče postoji salad bar. Cena je u proseku od $11 do $20 po osobi.

Castle Dome Cafeteria (Zion Lodge) je prijatan sezonski kafić. Otvoren je do 9 pm, a nudi hamburgere, pomfrit, hot dog, i sladolede. Cena: $3-$8.

U okolnom Springdaleu ima zanimljivih restorana, među kojima su najbolji italijanski i orijentalni. Meksička kuhinja je takođe sveprisutna.


Smeštaj

Zion Lodge (nalazi se u samom kanjonu, tri milje severno od Zion Scenic Drive). Hotel ima 80 soba, i 40 bungalova koji imaju kamin. Cena je oko $150 po bungalovu za četiri osobe.

Kamp Watchman Campground nalazi se u blizini južnog ulaza, i otvoren je preko cele godine. Mesto u kampu je $18, uključujući priključak za struju. Imajte u vidu da će vam u špicu sezone biti neophodna rezervacija. Pored ovog kampa, u blizini je i South Campground, sa sličnim cenama i uslovima.

[landlord]

Huh... zastao mi e dah..

svaka cast za ovo

[Darko]

Prvobitno poslao korisnik landlord

Huh... zastao mi e dah..

svaka cast za ovo

Verujem ti, zastaje i meni

Videti upola ovo, bar jedan mali deo, covek moze reci da je nesto prosao