Razlozi (naši), za odlazak u USA

[uncle sam]

Ok, i ja sam pre dosta godina bio na Alasci, kada ta destinacija nije bila toliko popularna. Bockyman je sve u pravu osim jednog, ne radi se po 12h nego 16+h dnevno. Da je to dobra solucija tamo bi radili samo Ameri(kojih ima puno, ali rade po jedan posao sa retkim izuzecima) a ne Bugari, Srbi, Rusi i ostali gangovi iz Istočne Evrope. U mojoj sezoni je na tako malom mestu bilo preko 100 Bugara i sigurno 50ak Rusa sa Kavkaza, mozete zamisliti tu kolicinu kica i sunda na jednom mestu. Bio sam svedok svega i svačega, neki su radili i 3 posla nekada i preko 110h nedeljno. Cista pohlepa. Na kraju sezone su licili na zombije, ono je cista bolestina. I ja sam radio oko 16h dnevno, imao sam po jedan slobodan dan nedeljno na oba posla. Nikada to vise ne bih sebi uradio, nema tih para. Ne znam koliko sam tacno zaradio, samo se secam da sam posle putovanja i shopinga po USA imao nekih 8000€. Meni je sve to ostalo u prelepom secanju. Mogao sam otici ponovo naredne godine, imao sam potpisan predugovor. Odustao sam dosta je bilo.

Sto se tice Work & Travela, postoje razlicite price. Licno poznajem lika koji je u Koloradu u nekom turistickom centru radio 2 posla 9 meseci, na H2B vizi (u jednom periodu je radio i 3) . Doneo je u SRB preko 40 000$. Takodje licno poznajem ljude koji su zaradili preko 20 000$ na W&T u San Diegu i Njujorku. Sve je to nacin zivota koji izaberete. Jos da dodam da takodje poznajem dosta ljudi koji su otisli na Aljasku i pukli. Niti su videli Ameriku niti su nesto zaradili.

Kada bih dobio green card i ja bih verovatno opet na Aljasku ili u Kolorado u neki turisticki centar, s tim sto ne bih radio toliko nikada. Turisticki centri su dobri za pocetak jer su troskovi najminimalniji moguci. E kada se tu nesto zaradi onda pravac civilizacija.

Just my 5 cents...

[peja]

Moji razlozi za odlazak (ako me izvuku) u Ameriku...

Živim u Srbiji od 1995g. i nikad se u Srbiji nisam osećao kao da sam na svome, u redu imam kuću (porodična) u kojoj živimo i tu sam zasnovao porodicu, ali Srbiju nikad nisam osećao svojom državom.
Rodom sam iz Hrvatske a ni tamo se ne oećam kao na svome niti Hrvatsku osećam svojom zemljom!

E sad Amerika, ne mislim da je Amerika zemlja blagostanja u kojoj je dovoljno da boravite i da će Vam biti lepo, nego smatram da uz malo truda mogu da obezbedim mojoj porodici normalan život i da mom detetu pružim mogućnost za mnogo svetliju budućnost. Jednostavno smatram da će ako ništa jednog dana imati mnogo veći izbor nego ja...priliku za mnogo normalniji život...

Moje detinjstvo se svelo na period rata od 91-95, na bombardovanje 99, na promenu tri osnovne škole, na promenu više adresa, ja to ne želim da dočeka moje dete, jer ovo je Balkan, a kad se pogleda Balkan ovde se svako malo nešto "zakuva"!

Ima tu još puno razloga, ali ovu su samo neki od njih...

[dreadnot]

Potpuno te razumem... ja sam rodjen u FNRJ, detinjstvo i mladost proveo u SFRJ, najproduktivnije godine izgubio u SRJ i Srbiji i Crnoj Gori, a na kraju emigrirao iz Republike Srbije... a da za svo to vreme nisam promenio adresu na kojoj sam stanovao... Gledao sam kako se drustvo u kome sam formiran kao licnost raspada, menja i postaje nesto sasvim drugo, nesto sto ne zelim da utice na izgradnju mog deteta. Crno je postalo belo, a belo crno. Obrazovanje je postalo nepotrebno i devalvirano, oni koji bi terbalo da uce druge digli su ruke, predali se, otisli, zamenili su ih mediokriteti koji nemaju pojma ni o cemu, a sada treba da uce nezainteresovanu decu o necemu o cemu ni sami ne znaju puno. Kic je postao umetnost, a umetnost je nestala. Zivot se sveo na prezivljavanje i lagano odumiranje. Da li treba jos razloga?

[mijan]

Treba reci i jos jedan bitan razlog a to je da su mnogi u Srbiji umorni od siromastva u kom zive vec godinama. Nazalost, sve je veci broj takvih jer poskupljenja i nezaposlenost samo rastu. Dugogodisnje siromastvo, ogroman razlog za odlazak.

[noki]

Prvobitno poslao korisnik peja

Moji razlozi za odlazak (ako me izvuku) u Ameriku...

Živim u Srbiji od 1995g. i nikad se u Srbiji nisam osećao kao da sam na svome, u redu imam kuću (porodična) u kojoj živimo i tu sam zasnovao porodicu, ali Srbiju nikad nisam osećao svojom državom.
Rodom sam iz Hrvatske a ni tamo se ne oećam kao na svome niti Hrvatsku osećam svojom zemljom!

E sad Amerika, ne mislim da je Amerika zemlja blagostanja u kojoj je dovoljno da boravite i da će Vam biti lepo, nego smatram da uz malo truda mogu da obezbedim mojoj porodici normalan život i da mom detetu pružim mogućnost za mnogo svetliju budućnost. Jednostavno smatram da će ako ništa jednog dana imati mnogo veći izbor nego ja...priliku za mnogo normalniji život...

Moje detinjstvo se svelo na period rata od 91-95, na bombardovanje 99, na promenu tri osnovne škole, na promenu više adresa, ja to ne želim da dočeka moje dete, jer ovo je Balkan, a kad se pogleda Balkan ovde se svako malo nešto "zakuva"!

Ima tu još puno razloga, ali ovu su samo neki od njih...

E Peja to ti je jako skroman i lep odgovor na temu.Kad citam ovo sto si napisao setim se da sam se i ja tako osecala pre nego sto smo se preselili ovde u Ameriku.Rodjena sam u Srbiji,pa posle toga smo se preselili u Makedoniju i osecala sam se kao da nigde ne pripadam,kao da nemam svoju domovinu.Kad smo nasli prvi stan ovde u Americi,prvog puta smo bili sami ja muz i deca bez guzve oko nas,posle toga smo nasli poso i jedno vece kazem ja mom suprugu,e tek sad se osecam da negde pripadam i da se drzava brine o meni.Zato obicno i pisem clanovima ovog foruma moj cilj nije bio da se obogatim preko noci(i nisam),vec da nadjem jedan bolji zivot za moju decu,i svako ko ima realna ocekivanja o zivotu u Americi ce naci nesto sto nikad nismo imali na balkanu.U Makedoniji nisam mogla da uzmem ni kola na kredit a ovde evo vec pravimo planove o kupovini kuce,samo posle 2 godine.Odem u trgovski centar i sta mi se svidi mogu da priustim da si kupim,a kod kuce bi samo razgledala izloge i skupljala pare da ga kupim,i kad skupim prosla moda,ehehe.Sasvim te razumem i samo napred sreca prati skromne ljude,pa mozda nam se pridruzis ovamo preko velike bare

[edinze]

U potpunosti se slazem sa svim recenim u prethodnim postovima na ovu temu...teska socijalna slika,gubljenje godina,nemogucnost pruzanja djetetu najkvalitetnijeg,samo jer smo Balkanci,vladavina ruralizma na polju urbanizma,idiopatska politicka scena....s tim da ja,koji sam iz BiH,iz Federacije,iz Zenicko-dobojskog kantona ,iz Zenice,gdje je vecinsko Bosnjacko stanovnistvo,(i sam sam Bosnjak) zivim i imam kcer sa pravoslavkom pa smo zbog toga koliko god kome cudno zvucalo ipak diskrimirani... Mnogi traze i poslije toliko godina vjersko vjencanje da bi nas brak bio valjan,a ja ga iz principa necu,da silim zenu na nesto....ne pripadamo nikome,jer u mojoj porodici govore kako vise naginjemo na pravoslavlje,u njenoj kako smo islamisti...dijete nam je maximalno zbunjeno pogotovo kad se uzme da ima samo cetiri godine a vec je pod teretom vjerske i nacionalne diskriminacije...e to je pravi razlog za odlazak u USA, gdje nebismo bili pod lupom drustva samo jer smo mihesani brak.... Ljudi kazu da se ne moze osjetiti patriotizam dok nisi daleko od doma,od najblizih....poslije svega ovdje...ja mislim,odnosno tvrdim da bi na tom polju bio izuzetak...

[ivanmilosavljevic]

Prvobitno poslao korisnik noki

E Peja to ti je jako skroman i lep odgovor na temu.Kad citam ovo sto si napisao setim se da sam se i ja tako osecala pre nego sto smo se preselili ovde u Ameriku.Rodjena sam u Srbiji,pa posle toga smo se preselili u Makedoniju i osecala sam se kao da nigde ne pripadam,kao da nemam svoju domovinu.Kad smo nasli prvi stan ovde u Americi,prvog puta smo bili sami ja muz i deca bez guzve oko nas,posle toga smo nasli poso i jedno vece kazem ja mom suprugu,e tek sad se osecam da negde pripadam i da se drzava brine o meni.Zato obicno i pisem clanovima ovog foruma moj cilj nije bio da se obogatim preko noci(i nisam),vec da nadjem jedan bolji zivot za moju decu,i svako ko ima realna ocekivanja o zivotu u Americi ce naci nesto sto nikad nismo imali na balkanu.U Makedoniji nisam mogla da uzmem ni kola na kredit a ovde evo vec pravimo planove o kupovini kuce,samo posle 2 godine.Odem u trgovski centar i sta mi se svidi mogu da priustim da si kupim,a kod kuce bi samo razgledala izloge i skupljala pare da ga kupim,i kad skupim prosla moda,ehehe.Sasvim te razumem i samo napred sreca prati skromne ljude,pa mozda nam se pridruzis ovamo preko velike bare

E to ljudi ne mogu da shvate,veliki problem sa ljudima na Balkanu je to sto nisu videli i ne znaju za bolje.NPR kad bi svakom gradjaninu bivse ex yu bio placen mali izlet.Da posete i da vide kako ljudi zive u svetu,i da se vrate posle par dana.Stepen samoubistava bi porastao 50%.Jednostavno siromastvo je ovde life style.

[peja]

Prvobitno poslao korisnik noki

E Peja to ti je jako skroman i lep odgovor na temu.Kad citam ovo sto si napisao setim se da sam se i ja tako osecala pre nego sto smo se preselili ovde u Ameriku.Rodjena sam u Srbiji,pa posle toga smo se preselili u Makedoniju i osecala sam se kao da nigde ne pripadam,kao da nemam svoju domovinu.Kad smo nasli prvi stan ovde u Americi,prvog puta smo bili sami ja muz i deca bez guzve oko nas,posle toga smo nasli poso i jedno vece kazem ja mom suprugu,e tek sad se osecam da negde pripadam i da se drzava brine o meni.Zato obicno i pisem clanovima ovog foruma moj cilj nije bio da se obogatim preko noci(i nisam),vec da nadjem jedan bolji zivot za moju decu,i svako ko ima realna ocekivanja o zivotu u Americi ce naci nesto sto nikad nismo imali na balkanu.U Makedoniji nisam mogla da uzmem ni kola na kredit a ovde evo vec pravimo planove o kupovini kuce,samo posle 2 godine.Odem u trgovski centar i sta mi se svidi mogu da priustim da si kupim,a kod kuce bi samo razgledala izloge i skupljala pare da ga kupim,i kad skupim prosla moda,ehehe.Sasvim te razumem i samo napred sreca prati skromne ljude,pa mozda nam se pridruzis ovamo preko velike bare

Hvala puno na podršci, mnogo mi znači...eto da sačekamo i taj mesec Maj pa da se nadamo srećnoj vesti...Drago mi je zbog Vas i što ste uspeli da imate normalan život. Ja se ne zanosim time da ću biti milioner, nego samo želim da svome detetu omogućim normalan i pristojan život, bez rata, trzavica, korupcije, mita i ove naše politike koja je svaki dan na TV-u.

[Suncica]

Prvobitno poslao korisnik ivanmilosavljevic

E to ljudi ne mogu da shvate,veliki problem sa ljudima na Balkanu je to sto nisu videli i ne znaju za bolje.NPR kad bi svakom gradjaninu bivse ex yu bio placen mali izlet.Da posete i da vide kako ljudi zive u svetu,i da se vrate posle par dana.Stepen samoubistava bi porastao 50%.Jednostavno siromastvo je ovde life style.

Gde ćeš više? Bilo je pre 2 dana u novinama kako se u Srbiji izvrši dnevno 4 samoubistva. Meni je najžalije one omladine koja je jedino do inostranstva videla Crnu Goru, i ne zna kako se "normalno" može živeti.

[dulobar]

Uskoro ću napuniti 21. godinu, živim in the middle of nowhere, na posljednoj sam godini faksa i otkad sam bio mali oduvijek mi je želja/san bila Amerika, bilo prvo kroz crtiće (gdje sam i počeo govoriti jezik), kasnije kroz glazbu, filmove, serije, knjige, povijest, sve živo... Želim od svih zemalja otići živjeti u Ameriku, dubokom sam fasciniran njihovom kulturom, životom, umjetnošću te se nigdje drugdje ne vidim. Da budem još precizniji: Kalifornija i samo Kalifornija in my heart.
Kao AllenJohnJohnson: mlad sam i volio bi mlad otići zauvijek odavde te imam mali milijun razloga za to (doslovce ne znam odakle da krenem, ali krenut ću ovako).

Jednostavno osjećam da ovdje u Hrvatskoj, općenito na Balkanu ne pripadam i to po ničemu da ne pripadam, takva je situacija još od malih nogu (nikad nisam niti ću ikad pripadati) + situacija koja nikad neće doći u normalu, kako kad je u pitanju Hrvatska, tako i općenito cijeli Balkan. Problem je u mentalitetu, u glavama ljudi, u njihovim ograničenim mislima, primitivizam na svakom koraku... Ne mogu više gledati to sve, ovu državu, te ljude. To ništavilo, tu depresiju i to preživljavanje da ne nabrajam politiku, školstvo, lopove, mito, korupciju, ljubomoru među ljudima, grad u kojem živim koji i nije grad već jedna teška selendra koja ni ne postoji na karti. Ljudi prose po kontenjerima, nemaju za kruh i mlijeko, posla nema, a i za to moraš imati debelu vezu, navijači se tuku po stadionima i ulicama kad su utakmice... a kako god dođe neka vlast, jednom riječju gamad situacija je ista: nema tu života ni budućnosti i to mi je debelo jasno, ne vidim ništa dobro u tome svemu, plaši me i zabrinjava te hoću da odem dok je vrijeme.

Školstvo je sprdnja, moj faks da ne pričam na svakoj razini, kvaliteta nula (kako predavanja tako i profesori), jedino istinski dobro što imam od njega je stipendija koja je donekle početni kotačić kad je u pitanju skupljanje para ako me izvuku, dok situacija na razini obitelji mi je isto loša (imam 3 sestre sve udane, stričeve, čak i nećake... no jedino što jedni drugima rade jest ogovaranje, zabijanje noževa u leđa, lažni osmjesi, životarenje, prozivanje zašto ovo, ono... Ko u sapunici. Neki slabo i komuniciraju skupa - gotovo nikako, neki se tješe alkoholom, a neki imaju PTSP, a ja sam najmlađi u cijeloj priči te ne želim niti hoću da pratim tu cijelu sapunicu. Ni situacija unutar kuće nije išta bolja, no znam da roditelji kao roditelji bi prvi me podržali, naročito mama koja me i podržava da odem, dok za ove ostale me iskreno zaboli...

Sve skupa dno dna, gadi mi se sve to i znam da se nikad ništa neće promijeniti ka boljem, ni televiziju više ne gledam, nemam razloga da ostanem ovdje, hoću da se maknem od svega toga i da okusim pravi svijet, civilizaciju i život, da budem netko i nešto, da ostvarim svoj dječački san, svoj američki san: da normalno živim kao čovjek, da imam danas sutra svoju obitelj s kojom ću normalno živjeti i kojoj ću moći priuštiti normalan život. Ne mislim biti bogataš niti živjeti u metropoli već želim skroman normalan život sa svojom obitelji, u kući i to ne prevelikoj, u pravom gradu/gradiću, susjedstvu, družiti se s ljudima, biti dio pravog društva i zajednice gdje se poštuju zakoni, gdje se radi da situacija bude još bolja i bolja... Gdje život ima smisao. To i milijun drugih stvari.

Spreman sam na sve i svašta i znam da ne bi bilo lako, ali sam spreman da radim sve i svašta, ako i treba upišem tamo faks jer od svoje diplome tamo skoro ništa ne očekujem, da se svakako žrtvujem samo da uspijem u svom naumu: otići odavde for good, nikad se ne vratiti i ponavljam još jednom: ostvariti svoj američki san!