Kad ostanete bez posla, ali ne svojom krivicom...

[dreadnot]

Svasta smo pricali o tome sta moze da vas snadje kad dodjete u USA, mislim da o ovome nije bilo puno reci. Elem, pre jedno dva meseca sam dobio obavestenje da zbog teske materijalne situacije i zbog toga sto moji sefovi nisu uspeli da obezbede grantove, tj. finansijsku potporu za istrazivanja, moje radno mesto (zajedno sa jos par) mora da bude ukinuto i da cu, zakljucno sa danasnjim danom, ostati bez posla. Ovakva informacija vas, u trenutku kada ste potpuno oslonjeni na sopstvena primanja i od njih zavisite, a uz to znate da dobro radite svoj posao i da vas sefovi hvale i oslanjaju se na vas rad, ostavlja u prilicno nezgodnom osecanju bespomocnosti i pitanja "A sta sad?". Sve je jasno - nista niste pogresili, naprotiv, ali zbog loseg rada onih iznad vas ostajete bez posla. Tu su sve pohvale, tapsanja po ramenu, cestitke na odlicno odradjenom poslu, briga za vasu buducnost, obecanja da ce vam u svemu pomoci da nadjete novi posao i da ce vam dati odlicne preporuke. Ipak, sve to ne donosi hranu na sto niti placa racune. U tom trenutku izrone na povrsinu slike sa pocetka, slanje stotina prijava za posao, cekanje na poziv, odlazak na interevju, cekanje rezultata... puno cekanja i nerviranja. Srecom, ono sto je dobro u celoj prici je da sam bio svestan da vec imam dve godine iskustva, da zaista imam pomoc i preporuke odavde, a ne samo iz Srbije, da imam nekakvu proverljivu radnu istoriju i da ce me sve to predstaviti u mnogo boljem svetlu nego kada sam tek stigao.
Slao sam prijave, jurio regrutere, priujavljivao se i za poslove koje inace ne bih zeleo da radim, ali kad nuzda tera sve je ok ako ce da donese lovu u kucni budzet. Pre dve nedelje sam konacno dobio poziv na intervju. Bilo je dobro, osecaj posle razgovora je bio da sam ih kupio pricom. Danas, poslednji dan na starom poslu, pravimo oprostajni rucak, a meni stize zvanicna ponuda za novi posao. Naravno, odmah prihvatim, nesto bolja plata i vise godisnjeg odmora (tri umesto dve nedelje) i pocinjem u ponedeljak...
Sve se lepo zavrsilo, srecom, ali nije ni malo prijatno prolaziti kroz ovakvu situaciju. Ipak, budite spremni da slicno uvek moze da se desi, ocas posla smisle nekakvu racionalizaciju i ukinu nekoliko radnih mesta, pa se nadjete u nebranom grozdju ni krivi ni duzni. Po ko zna koji put se potvrdjuje osnovno pravilo zivota u USA - dok imas posao sve je u redu, zivis kao covek, kad izgubis posao sve ide pod led...

[zvercica]

Dreadnote, baš mi je žao što si morao da prolaziš kroz sve to. Mogu samo da zamislim koliko je sve to stresno bilo. Ali bitno je da si uspeo da nadješ drugi posao. I to još bolje plaćen i sa više odmora. Na kraju se sve dobro završilo.

Naravno da nije svejedno ali zamisli da se to desilo u Srbiji. Da li misliš da bi uspeo da za dva meseca nadješ novi posao, da ne pričam bolji? Ne verujem. Borba je svugde ali tamo bar imaš mogućnosti, otvaraju se nove prilike, ovde bi mogao samo da sedneš, da plačeš i da moliš Boga da se nešto desi.

Veliki pozdrav od mene

[Danero]

Ovo tvoje iskustvo, dreadnot, je vrlo poučno za sve nas. treba uvijek imati oči širom otvorene i pratiti šta se dešava oko tebe. Nikad ne možeš biti spreman na takvo nešto, ali biti oprezan i osigurati sebi neku ušteđevinu ako bi se, ne dao bog, takvo šta desilo je više nego neophodno.

[landlord]

Uh drug na trenutak si me bio zabrinuo.

Ajd neka je sa srecom novi posao. Ko zna zasto je to dobro...

[chicagopn]

Pa slusaj nije lako prolaziti kroz sve to,stres je najgori od svega ,kako cu,sta cu?
To je nas mentalni sklop takav, kad kazem nash mislim i na sebe i ja isto tako reagujem kao i vecina nasih ljudi.
Ali ovde ima potez koji se zove "bankruptcy" naravno za svakog porodicnog domacina coveka ova rec je teska .Naravno ne kazem da sada dreadnot ili bilo ko izgubi posao odmah treba da fajla bankrupsi ,nego voleo bih da prokomentarisem ovu fazu.
Bankruptcy je kao kad restartujes kompjuter i krenes sa fresh log on od pocetka.
To se ovde shvata kao druga sansa ,to je stanje gde se sva tvoja dugovanja brisu i kreces od pocetka.Recimo kod nas u Srbiji moras staviti domacinstvo,auto,njivu,plac,decu ,zenu pod hipoteku da bih uzeo stan od 40kvm dok ovde stavljas svoju kreditnu istoriju i nista vise.
Sve ovo pisem iz razloga sto smo mi balkanski narod tako vaspitavani da ce mo se boriti do poslednjeg daha za nasu porodicu i za ocuvanje nase familije ,i s druge strane da niko ne upire prst u nas saputajuci "evo ga ovaj sto sve izgubio".
Dok s druge strane imate ljude koji to vrlo dobro koriste i znaju da povuku pravi potez u datom momentu.
Ja cu vam navesti par primera.
Drugar sa posla je kupio dvosoban stan 2005 godine kad su cene bile WOW, za 180k placao je 1750$ mesecno sa svim troskovima tip je prosle godine kupio stan preko puta njega znaci vrata u vrata gledaju mesecna rata mu je 1000$ sa svim troskovima. On je isao u banku da trazi neki refajnanc ili neke malo bolje povoljnosti ili ustupke da mu daju jer nije realno a i nije fer misleci da moze bar da ga razumeju ali se to sve svodi na nista, nemogu oni tu nista to je jednostavno rintaj i placaj sve dok mozes i dok imas .
On je covek uradio bankrupsi jer nije hteo vise da placa nesto sto nema tu vrednost.Izrentao je stan u istoj zgradi za 900$ mesecno i kaze preporodio se kao da mu je pao neki teret sa ledja.
I zamislite banka je listala njegov stan forcloser za 80k.Hocu da kazem izvinite na izrazu ali zar nije ovo pederski nacin poslovanja ,covek je hteo da mu naprave neki ustupak placao advokate i nista, a sada isti stan ce dati drugom kom ce payment biti oko 1000$ mesecno .Ali jbg to je taj sistem ovde .
Treba samo biti pametan i vuci prave poteze u pravom momentu.
S druge strane imate za primer American Airlines to je gigant od avio kompanije ,oni su fajlali bankrupsi...pametno ljudi vide da nema svrhe da placaju radnike po 25$ na sat jer mogu uposliti kontraktore koji imaju radnike za po 10$ po satu i plus skidaju svu odgovornost sa sebe.
Koja je razlika izmedju mene i American airlinesa zasto bih se ja lomio i rintao ko konj do verovatno srcanog udara za nesto sto vise ne ide ,mozda samo zato sto ne bih da ljudi pricaju kako sam sve izgubio da kockam svoj zivot !
Jos jedan pametan potez u bankrupsi u pitanju su nasi ljudi ...ljudi su takodje videli da nema svrhe placati kucu koja vise nema vrednost,i brzo su reagovali imali su nesto ustedjevinu u slamarici i prestali su jednostavno da placaju kucu,niko ih nije dirao 3 godine oni su radili i stekali lovu znali su da ce doci dan kada moraju da napuste kucu,jer je ovde politika u pocetku bila da kad izgubis kucu ides za 3 dana na ulicu sada vise nije tako jer su se proracunali da su u tom slucaju svi na gubitku i struja i gas i telefonske kompanije a zatvorenih kuca ima da vise i oni neznaju sta ce sa njima,tako da su doneli odluku da mozez biti u kuci dok oni ne kazu da letis napolje ,placaj bar te racune da neko ima vajde.
Njih su nakon 3 godine bacili na ulicu oni su otisli ujutru u agenciju odabrali stan od 1100sf dvosoban i iskeshirali ga za 70k.
Uh nastavicu kasnije ....

[landlord]

@chicagopn - malo si s brda s dola opisao sve, pa ne znam da ce te bas razumjeti ovi koji tek treba da dodju ovamo. Ali sve sto si napisao si u pravu 100%.

Mada kad covjek izgubi posao, ima i unemployment i ne treba nista raditi naglo. Pogotovo ako dvoje radi, onda sa jednom platom i unemploymentom se moze nekako krpiti. Pa ako se ni nakon unemploymenta ne nadje posao onda se moze razmisljati o prestanku placanja kuce/stana.

Sasvim druga stvar je to sto ti pricas za kuce. To se desavalo ljudima koji su od 2003. do 2009. kupovali kuce koje su imale preveliku vrijednost. Nakon 2009. vrijednost kuca je drasticno pala. Ko je imao srece pa uradio kao porodica koju si opisao u drugom primjeru ti su napraivli pravu stvar. Medjutim ima i onih koji nisu placali po tri godine, ali nisu ni stedili te pare, vec zivjeli na visokoj nozi kao da taj dan kad ce ih izbaciti nece nikad doci.

@danero - jako je tesko ustedjeti dovoljno novca da te moze pokriti i 3 mjeseca a kamoli duze kad nemas nikakav priliv novca. Ali mislim da smo mjesecne troskove spominjali ranije pa da s ene vracam na to.

[chicagopn]

@landlord primetio sam i ja hahaha... kucao sam sa telefona zato sam i napisao na kraju da cu nastaviti,reko nasta li ce ovo da lici sto sam napisao sad.
Ali voleo bih da u dahu sve to ljudima docaram.

Znas sta me najvise izludjuje generalno, sto mi kao civilizacija nismo se izgradili do te mere da svi zivimo lepo i lako, jer smo najinteligentnija stvorenja na planeti zemlji.
Sto u 21 veku a to su 2000 i kusur godina u novoj eri onu staru necu ni da racunam, nismo sebi ugodili zivot kao civilizacija .

[zvercica]

Ja sam sve razumela Chicagopn-a i jako zanimljivo. Koliko shvatam, kada stvari postanu crne, u stvari i nisu tako crne i dalje imate još opcija za manevrisanje...

Neverovanto mi je ovo za 3 godine... pa šta radi banka? Kod nas, koliko mi se čini, posle tri meseca neplaćanja rate za kredit pokreće se postupak za prinudnu naplatu i aktivira se hipoteka. Da li neko zna kakav je proces, šta se dešava kad prestanete da plaćate? Ja verujem da prvo idu nekakva obaveštenja, pa verovatno u nekom trenutku neko dodje i proba ponovo da se nagodi (lupam, šta god), ali kako to da to traje čitave tri godine?

[free]

"Jos jedan calv na lesu" zasto da bezim iz ove kanalizacije zvana Nebeska zemlja. 4 godine (slovima cetiri) sam cekao izmedju poslova. Dzaba Cisco i Microsoft sertifikati, dzaba diplome, vecito nesto drugi. A covek za 2 meseca se nekako izvuce, i to je jos dobro prosao, a ja ovde samo idem sa konja na magarca svaki sledeci posao sve gori od goreg, al jbg moram dete treba da jede( za to samo i radim) cale i keva kao i tasta i tast nam placaju reziju jer moja mizerna plata jedva pomiri bebine potrebe, a posto u ovoj zemlji nedaj boze da si zensko i da imas neke sulude ideje da rodis dete, odma se oprosti od posla, sto je bila i situacija sa mojom zenom. Mnogo me je ovo obradovalo i dalo nade da i za nas ima sanse kad stignemo tamo, i da ideja da begamo odavde jos vise ima smisla.

[Magelan]

Bar su bili korektni u tom nekom smislu da unapred najave ukidanje radnog mesta... No opet, sva ta neizvesnot u medjuvremenu, trka oko pronalazenja novog posla, sve je to tezak stres. Ovakve situacije nisu tako retke... Bas jedan poznanik pre par nedelja je pominjao da je jedan sektor u njegovoj firmi zatvoren zbog loseg menadzmenta odozgo, a u pitanju je poprilicno velika firma...

Ja sam u Srbiji imao takvu situaciju, bio poprilicno potresen i bez posla skoro godinu dana, ali to je ipak druga arena... Ovde... Nezgodno... Sto rece lanlord vecina nas, i da hoce, ne moze nesto preterano da ustedi. Preziveti u USA tri meseca bez prihoda ravno je podvigu, pogotovo ako je tu rata za auto ili stan/kucu...

Moj je neki stav da uvek treba imati plan B tj. zanimanje B. To je bila moja logika kada sam dosao u USA - da postanem kompetentan (licenciran) za bar dva zanimanja koja su dobro placena, a da se pri tom posao nalazi lako. Napravio debelo istrazivanje, seo, razmislio i bacio se na dva fronta. Ja sam u USA i med. tech (nurse) i profesionalni vozac (kamiondzija ), trenutno radim kao nurse, pa ako nesto zapne ili nekim slucajem ostanem bez posla, mogu da se vratim u kamion koliko sutra. Plata na oba posla je skroz ok. Isto tako, oba zanimanja su trazena i posao se nalazi. I nema vise glavobolje. To je bilo u "fazi 1", malo sam se skrasio i opet gledam kuda i kako dalje dok ponovo ne postanem u USA ono sto sam bio u Srbiji (a i tada cu odrzavati sve ove licence koje imam, zlu ne trebalo).

To sto je dreadnot gore opisao je u mojoj hijerarhiji nepozeljnih stvari jedna od "Top 3". Nema potrebe biti preterano veran poslodavcu. Iz prostog razloga - poslodavac ce vas se prvi otarasiti ako mu niste potrebni radili vi posao kako valja ili ne. Ja stalno pratim oglase za poslove u struci i ne bih ni trepnuo da promenim radno mesto ako negde ponude bolje uslove. Nezgodno je ovo tlo, drugacije od onog na koje smo mi navikli gde su mame i tate odlazile u penziju sa prvog i jedinog posla... Zacas se promene stvari, na to treba i te kako biti spreman. Treba hvatati i kontakte u struci u kojoj ste i uvek imati "keca u rukavu".